Banke beleže rekordnu profitabilnost, prinos na kapital u Srbiji i Sloveniji iznad 20 odsto

Banke u Adria regionu beleže dobre profite u poslednje dve godine. Ne samo da je kod svih bankarskih sektora prinos na kapital dvocifren, već je u Srbiji i Sloveniji iznad 20 odsto, prema podacima za prva tri tromesečja 2024. godine. U odnosu na 2019, prinos na kapital je skoro udvostručen. Ovakvi profiti su dobar znak ne samo u smislu profita kao zarade vlasnika banaka već i u smislu nekog budućeg potencijala bankarskog sektora. Vrlo često se deo profita zadržava unutar kapitala banke, što proširuje kapacitet banke da preuzima rizike, ili drugačije rečeno, da kreditira dalje privredu i stanovništvo.  

Bankarskim sektorima u Adria regionu dominiraju banke u stranom vlasništvu – uglavnom ćerke velikih evropskih bankarskih grupacija. Ako posmatramo širu sliku i pogledamo bankarske sisteme država odakle uglavnom dolaze banke koje posluju u regionu  - Austrija, Italija i Francuska - u matičnim zemljama su ipak niži profiti ako posmatramo celo tržište, tako da je Adria region zapravo atraktivan iz ugla tog bankarskog biznisa.

Generalno, evropski bankarski sektor dobro posluje, što pokazuju signali sa finansijskog tržišta. Evropski indeks akcija banaka Stoxx banks (indeks koji obuhvata banke u evrozoni) samo u toku 2024. dobio je skoro 20 odsto i bio jedan od uspešnijih komponenti šireg tržišnog indeksa koji je porastao tek oko pet odsto.

Bloomberg Adria, analitika

 

Kamatne stope su porasle u poslednje dve godine na leđima rasta referentnih kamatnih stopa i jesu glavni faktor iza poboljšane profitabilnosti. Naravno, to je ostvareno zahvaljujući određenim preduslovima koji su bili ispunjeni. Jedan od tih uslova jeste to što nije bilo značajnog rasta kreditnih gubitaka, pa su i pokazatelji kreditnog rizika, na primer pokazatelji problematičnih kredita, ostali niski, kao i efekti realizacije kreditnog rizika na profitabilnost banaka.

Efekat rasta kamatnih stopa na profitabilnost je prilično jasan. Rast kamatnih stopa povukao je naviše prihod od kamata i po postojećim kreditima i, naravno, po svakom novom plasiranom kreditu. Međutim, kamate imamo i na drugoj strani, na strani rashoda, jer kamate se obračunavaju i na depozite i ostale izvore finansiranja banke.

Rast kamata na depozite je bio blaži i uglavnom se ne primenjuje na sve depozite, već samo na štedne, dok transakcioni (najveći deo depozita) ne nose kamatu. Sama struktura bilansa bankarskih sektora je prilično tradicionalna kreditno-depozitna, i kako naši uvidi pokazuju, bankarski sektori koji imaju veća učešća kredita u depozitima, uspeli su da generišu bolje prinose na kapital.

Značajan faktor u sagledavanju profitabilnosti je situacija na bankarskom tržištu u smislu dobre likvidnosti. Obilje likvidnosti omogućilo je bankama da nemaju potrebu za dodatnim (sada skupljim zaduživanjem). Da je bilo obrnuto, da su banke imale manjak likvidnosti i morale da se zadužuju kako bi plasirale kredite, to dodatno zaduživanje bi bilo skuplje, zbog kamata na međubankarskom tržištu, likvidnost koju mogu da koriste od centralnih banaka bi bila skuplja (zbog rasta referentnih kamatnih stopa centralnih banaka) i sva ta poskupljenja bi povećala značajno rashode banaka na kamate.

Banke pojedinačno nisu sve u istoj situaciji što se tiče raspoloživosti sredstava. Ako posmatramo na nivou sektora, bankarski sektori obiluju likvidnošću, imaju dovoljno sredstava da odgovore tražnji za kreditima, ali i da na viškovima sredstava zarade tako što će ih deponovati u centralnu banku, u neku drugu domaću ili stranu banku, opet sad po kamatama koje su povišene.

BBA analiza

Rast kamatne marže vidimo i u ciframa. Kamatna marža činila je oko 65 odsto bruto prihoda prema poslednjim raspoloživim podacima za 2024, što je oko 10 p. p. više u odnosu na period pre pet godina, što nam ukazuje na to da su kamate (neto prihod po osnovu kamata) intenzivirale dominaciju u okviru prihodne strane.

U moru rastućih troškova zanimljivo je pomenuti i troškove zaposlenih, koji nisu zanemarljiv deo nekamatnih rashoda banaka. Iako zarade generalno rastu, njihov udeo u nekamatnim troškovima kod banaka se samo blago povećao u proseku, kod nekih država je čak i u blagom padu.

Bloomberg Adria, analitika

 

Nastavak dobre profitabilnosti očekujemo i u 2025. i da stope rasta prinosa na kapital ostanu dvocifrene, mada ne očekujemo da će nadmašiti 2024. Iako vidimo da će kamate nastaviti da se postepeno smanjuju, efekat na profitabilnost biće delimično amortizovan boljom kreditnom aktivnošću u regionu.  

Tržište će i dalje biti likvidno, usled nastavljenog rasta depozita, dok i dalje ne očekujemo značajne kreditne gubitke, ako ekonomije Adria regiona nastave da rastu. Imajući u vidu perspektivu sektora, neće nas iznenaditi ni nove ponude o preuzimanjima banaka, što bi dovelo do ukrupnjavanja tržišta, za koje postoji prostor.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar