Nedostatak izgrađenih benzinskih stanica na pojedinim deonicama auto-puteva u Srbiji predstavlja priliku za kompanije koje se bave prodajom naftnih derivata, auto-gasa i upravljanjem stanicama za punjenje električnih i hibridnih vozila.
Broj vozila u Srbiji kontinuirano raste. Prema podacima Evrostata, u 2023. godini registrovano je 2,7 miliona vozila, što predstavlja povećanje od oko 11 odsto u odnosu na 2020. godinu. Broj novih registracija u prvom kvartalu 2025 (isključujući priključna i radna vozila i poljoprivredne traktore) bio je četiri odsto viši nego u istom periodu prethodne godine.
Prema podacima Puteva Srbije za 2024. godinu, Srbija raspolaže sa oko 966 kilometara izgrađenih auto-puteva, dok su dodatna 104 kilometra u fazi izgradnje. Auto-put A1 koji povezuje Horgoš (granica sa Mađarskom) i Preševo (granica sa Severnom Makedonijom), čini oko 60 odsto ukupne dužine. Porast obima saobraćaja podrazumeva paralelni razvoj infrastrukture.
Opširnije
Procvat poljske berze - jeftine akcije, snažan rast i novi politički rizici
Poljski indeks WIG je porastao za više od 25 odsto od početka godine i jedno je od tržišta sa najboljim učinkom na svetu u 2025. godini.
03.06.2025
Kineski GEB planira fabriku za BMW u Ćupriji
Kineska kompanja GEB planira izgradnju fabrike u Srbiji za potrebe proizvođača automobila BMW.
05.06.2025
April doneo najveći pad inflacije u Srbiji od početka 2025. godine
Međugodišnja inflacija za april 2025. iznosi četiri odsto, pokazuje novi izveštaj Republičkog zavoda za statistiku (RZS).
12.05.2025
Analiza BBA: Građevinarstvo u Srbiji u padu, šta je razlog
Sa izuzetkom Hrvatske i donekle Bosne i Hercegovine, sve ostale zemlje regiona zabeležile su pad građevinske aktivnosti od početka 2025. godine u poređenju sa krajem prethodne godine.
03.06.2025
Dok se saobraćajni kapaciteti povećavaju kroz izgradnju auto-puteva, neophodno je razvijati i prateće objekte.
Horgoš / Depositphotos
Prema izveštaju organizacije evropskih nacionalnih uprava za puteve CEDR (engl. Trans-European Road Network, TEN-T (Roads): 2019 Performance Report), na nivou Evrope u proseku benzinska stanica postoji na svakih 20,8 kilometara. Na srpskim putevima prvog i drugog reda taj prosek iznosi 10,9 kilometara. Međutim, na auto-putevima je situacija nepovoljnija - ponderisano po dužini, prosečna udaljenost stanica iznosi 22,9 kilometara.
Auto-putevi od Horgoša do Preševa i od Batrovaca na granici sa Hrvatskom do Beograda su infrastrukturno najrazvijeniji, sa prosečnim rastojanjima između stanica od 23,8 kilometara i 17,4 kilometra (tim redom). Na auto-putevima "Miloš Veliki" i Niš - Dimitrovgrad, na granici sa Bugarskom, ta udaljenost je znatno veća i iznosi 74,5 kilometara i 105,4 kilometra.
Ukoliko bi se primenio evropski standard od jedne stanice na 20,8 kilometara, na srpskim auto-putevima bi bilo potrebno izgraditi dodatnih 37 stanica, pretežno na auto-putu "Miloš Veliki" i Niš - Dimitrovgrad.
Auto-put A5 (Pojate-Preljina) takođe će zahtevati značajna ulaganja u prateću infrastrukturu. S obzirom na trenutni stepen realizacije od oko 25 odsto ukupne dužine, Moravski koridor se još uvek nalazi u ranoj fazi izgradnje, što posledično stvara mogućnost za kompanije da pravovremeno obezbede lokacije na ključnim tačkama buduće trase. Rano pozicioniranje bi olakšalo razvijanje komercijalnih sadržaja i optimizaciju projektnih troškova.
'Miloš Veliki' nudi najbolju perspektivu
Auto-putevi "Miloš Veliki", Batrovci - Beograd i Niš - Dimitrovgrad beleže visok intenzitet saobraćaja, ali nemaju svi isti potencijal za rast. Auto-putevi Batrovci - Beograd i Niš - Dimitrovgrad imaju ograničen potencijal usled činjenice da se na završnim tačkama ovih koridora nalaze Hrvatska i Bugarska, koje karakterišu niže cene energenata u poređenju sa srpskim tržištem.
Cena dizela u Srbiji je u junu 2025. godine iznosila 1,60 evra po litri, dok je u Hrvatskoj 1,42, a u Bugarskoj 1,18. Cena benzina u Srbiji je bila 1,52 evra po litri, 1,47 u Hrvatskoj i 1,19 u Bugarskoj.
S obzirom na ove razlike, može se očekivati da će značajan broj vozača, posebno na pravcu ka Bugarskoj, preferirati snabdevanje gorivom u susednim državama, a to umanjuje broj mušterija domaćih maloprodajnih operatera na ovim deonicama.
Ova pretpostavka izostavlja auto-put "Miloš Veliki", koji trenutno povezuje Beograd i Čačak, a po završetku poslednje deonice taj koridor će se protezati do graničnog prelaza Boljare sa Crnom Gorom. Na toj trasi postoje samo četiri benzinske stanice, što je daleko ispod evropskog proseka (jedna stanica na 20,8 kilometara) ili ponderisanog (stanica na 22,9 kilometara). Uzimajući u obzir postojeću dužinu i primenjujući evropske i ponderisane standarde pokrivenosti, bilo bi potrebno izgraditi dodatnih 13-14 stanica.
Dinamika saobraćaja na ovom auto-putu će se dodatno povećati nakon završetka poslednje deonice, čime će se otvoriti prostor za veći broj stanica. Do tada, vozači na ovom koridoru neće imati alternativu za snabdevanje gorivom u susednim zemljama, što dodatno povećava komercijalni potencijal i motivaciju za trenutnim razvojem.
Koliki je izazov s EV infrastrukturom
Poseban segment tržišta čine stanice za punjenje električnih i hibridnih vozila. Na srpskim auto-putevima trenutno postoje 24 lokacije sa punjačima, pri čemu se 75 odsto njih nalazi na auto-putu od Horgoša do Preševa.
Auto-put "Miloš Veliki" ima svega dve stanice za punjenje, obe na levoj strani puta. Otvara se prilika kompanijama koje bi pozicionirale stanice na desnoj strani koridora. Zbog dužeg vremena punjenja, a samim tim dužeg vremena zadržavanja korisnika na stanicama, u proseku bi se dodatno povećao prihod po poseti.
Bloomberg
Veliki regionalni operateri već strateški razvijaju ovaj segment kao deo šire transformacije ka energetski diverzifikovanom maloprodajnom modelu. MOL i OMV identifikuju e-mobilnost kao jedan od ključnih pravaca rasta u okviru svojih energetskih tranzicija i razvoja maloprodajnih servisa. U skladu sa Strategijom 2030, OMV planira instalaciju više od 400 ultrabrzih (HPC) punjača do kraja 2025. godine, iako ova ekspanzija zasad ne uključuje tržište Srbije.
Dodatno, maloprodaja energenata, koja karakteristično nosi niže marže, sve manje predstavlja isključivi razlog za širenje maloprodajnih mreža. Kompanije u sektoru sve intenzivnije razvijaju dodatne proizvode i usluge sa višim maržama u okviru svojih objekata, čime odgovaraju na izazove energetske tranzicije i očekivani pad potrošnje tradicionalnih derivata.
Rezultati velikih igrača
-
MOL u okviru strategije diverzifikacije pozicionira Fresh Corner kao ključni element rasta. Ovaj koncept, integrisan u Consumer Services segment, u prvom kvartalu 2025. generisao je EBITDA od 158 miliona dolara, potvrđujući tako stabilan doprinos ukupnoj profitabilnosti grupe.
-
OMV primenjuje sličan pristup kroz razvoj VIVA formata, kombinujući prodaju goriva sa širim asortimanom proizvoda visokih marži.
-
NIS, koji upravlja najvećom maloprodajnom mrežom u Srbiji, razvija Drive Cafe koncept.
Depositphotos
Iako ni OMV ni NIS ne objavljuju zasebne finansijske rezultate za ove dodatne segmente, u izveštajima ističu da maloprodaja van derivata postaje značajan stabilizator prihoda, amortizujući volatilnost marži u sektoru goriva.
Pored maloprodaje, kompanije mogu dodatno da prošire ponudu kroz usluge kao što su auto-perionice i druge prateće servisne aktivnosti, čime bi još više diverzifikovale izvore prihoda i omogućile korisnicima da na jednoj lokaciji zadovolje više potreba, povećavajući time frekvenciju poseta i ukupnu potrošnju po korisniku.
Razvoj ovog neenergetskog segmenta omogućava kompanijama smanjenje zavisnosti od oscilacija na tržištu energenata i stabilnije novčane tokove u uslovima promena potrošačkih navika i prelaska na alternativne vidove energije.
Kako MOL jedini od navedenih kompanija u svojim finansijskim izveštajima izveštava zasebno o maloprodaji, za potrebe analize potencijalne zarade po benzinskoj stanici upotrebili smo podatke te kompanije.
Prema podacima MOL Grupe, prihodi segmenta Consumer Services beleže prosečan godišnji rast (CAGR) od 7,3 odsto, dok EBITDA beleži CAGR od čak 50,3 odsto.
Primena prosečnog godišnjeg EBITDA po stanici iz 2024, od oko 0,30 miliona evra na potrebnih dodatnih 13-14 stanica, implicira inkrementalni godišnji EBITDA potencijal od oko četiri miliona evra za operatera sa sličnom operativnom efikasnosti.
Procenjujući prosečan godišnji rast EBITDA na 10 odsto (konzervativno u odnosu na istorijski raspon), pojedinačna stanica bi bez perioda postepenog povećavanja prihoda (engl. ramp-up) do 2027. generisala skoro 0,40 miliona evra godišnje EBITDA. Time bi ceo novi klaster od 13-14 stanica mogao ostvariti između 5,1-5,5 miliona evra godišnje EBITDA do 2027, pod pretpostavkom iste operativne efikasnosti i stabilnih troškova održavanja.
Infrastrukturni razvoj na auto-putu "Miloš Veliki" može se posmatrati kao jedna od potencijalno najatraktivnijih prilika za širenje maloprodajnih kapaciteta benzinskih stanica u Srbiji. Ova procena proizilazi iz kombinacije više pretpostavki - trenutna ograničena pokrivenost postojećom infrastrukturom, očekivani rast voznog parka i intenziteta saobraćaja, kao i ograničene mogućnosti alternativnog snabdevanja gorivom u susednim zemljama duž ovog pravca. Dodatno, nedovoljno razvijena mreža punjača za električna vozila na predmetnoj deonici mogla bi, u kontekstu ubrzane energetske tranzicije, predstavljati dodatni segment za budući razvoj i komercijalno pozicioniranje operatera.
Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...