Stagflacija pogađa tržišta, dok Trump nagoveštava širenje rata u Iranu

Optimizam za brzo rešavanje sukoba na Bliskom istoku ubrzano nestaje na finansijskim tržištima. Ono što je pre samo nekoliko dana bila oprezna strategija čekanja i posmatranja pretvorilo se u nešto mnogo odlučnije: investitori sada uračunavaju dublji i dugotrajniji potres u snabdevanju - onaj koji bi mogao da uzedrma ekonomski rast dok istovremeno ponovo podstiče inflaciju.

Oko šest biliona dolara vrednosti na globalnim tržištima akcija izbrisano je otkako je počeo rat u Iranu. I tržišta obveznica su snažno pogođena, dok trgovci žure da ponovo procene izglede za kretanje kamatnih stopa. Američki prinosi na državne obveznice porasli su za gotovo četvrtinu procentnog poena od početka rata u Iranu, dok su trgovci pomerili očekivanja za sledeće smanjenje kamatnih stopa Federalnih rezervi. Istovremeno, tržišta sada uračunavaju i mogućnost povećanja kamatnih stopa od strane Evropske centralne banke i Banke Engleske.

Iako su akcije ublažile pad, a nafta smanjila dobitke nakon što je Financial Times objavio da će zemlje G7 razgovarati o mogućem zajedničkom puštanju nafte iz strateških rezervi, tržišna kretanja u ponedeljak i dalje su bila upadljiva.

Promena je ubrzala nakon što je predsednik Donald Trump rekao da će SAD razmotriti napade na oblasti Irana koje ranije nisu bile mete, dok je rukovodstvo u Teheranu poručilo da neće odstupiti. Trump je takođe rekao da je nafta od 100 dolara "veoma mala cena koju treba platiti" za "bezbednost i mir", čime je potkopao nade da će sukob ostati relativno ograničen.

Kako je cena nafte na početku dana skočila ka 120 dolara po barelu, trgovci su rekli da je postalo jasno da tržište više nije pozicionirano za kratkotrajan sukob. Brent je skočio tokom dana čak 29 odsto (što je njen najveći dnevni pomak u gotovo šest godina) dok su mere volatilnosti na tržištima akcija naglo porasle, a obim trgovanja na azijskim berzama bio je znatno iznad mesečnih proseka. Kretanje cena nosilo je obeležja kapitulacije, a ne opreza.

"Klatno se pomera ka panici", rekao je telefonom Danny Wong, glavni izvršni direktor Areca Capital. "Postoji stampedo da se prodaju ili smanje sve vrste rizične imovine."

Bloomberg

Kako su se tržišta u ponedeljak otvarala u različitim vremenskim zonama, ključni tehnički nivoi probijeni su u brzom nizu na tržištima akcija, obveznica i glavnih valuta. Najnoviji događaji ojačali su dolar, dok su akcije energetskih kompanija porasle. U jednom trenutku, azijske akcije pale su oko 5,6 odsto, što je njihov najstrmiji pad od aprila. Bloomberg Dollar Spot Index produžio je rast.

"Investitori su morali da povećaju verovatnoću najgoreg scenarija", rekao je Rajeev de Mello, globalni makro-portfolio menadžer u Gama Asset Management. "Izazov je stagflaciona priroda ovog šoka."

Jedan od okidača za rasprodaju bila je vest o daljim napadima na energetsku infrastrukturu sa obe strane, što je povećalo izglede za dugotrajan poremećaj u snabdevanju. Poremećaj transporta kroz Ormuski moreuz mogao bi da izazove znatno veći šok u snabdevanju koji prevazilazi samo tržište nafte, upozoravaju Bloomberg stratezi. Prekid pomorskih tokova mogao bi da pogura cene energije i hrane naviše, podigne inflaciju i dodatno pritisne globalni ekonomski rast. Dodatno podgrevajući strah od produženog rata, Iran je imenovao sina pokojnog ajatolaha Alija Khameneija za novog vrhovnog vođu, što predstavlja prkosan potez Islamske Republike.

"Mislio sam da ću ove nedelje konačno malo spavati, ali više ne", rekao je Matthew Haupt, menadžer hedž-fonda u Wilson Asset Management. "Investitori se sada pripremaju za dugu zimu. Rizici su sada jasno usmereni ka negativnoj strani, bez jasnog vremenskog okvira za završetak."

U Japanu, jednom od prvih tržišta koja su se otvorila, neki trgovački podovi prijavili su da su interni komunikacioni sistemi bili pod pritiskom zbog velikog broja upita klijenata.

Na trgovačkom podu vlada "pojačana napetost", rekao je Katsuji Azuma, šef odeljenja za prodaju akcija u Mitsubishi UFJ Morgan Stanley Securities Co.

Pad obveznica

Globalna rasprodaja na tržištu obveznica dodatno se produbila kako je poskupljenje nafte pojačalo strah od stagflacije.

Obveznice su takođe pale širom Azije, pri čemu su referentni prinosi porasli dvocifrenim iznosima u Australiji, Novom Zelandu i Južnoj Koreji. Evropa, koja je posebno osetljiva na rast cena energije, našla se u centru rasprodaje, pri čemu su kratkoročni prinosi u Velikoj Britaniji porasli za gotovo 60 baznih poena od početka rata. Akcije evropskih velikih kompanija pale su čak 3,1 odsto u ponedeljak.

Na američkom tržištu obveznica prinos na desetogodišnje državne obveznice porastao je na oko 4,17 odsto, dok su dvogodišnji prinosi u Nemačkoj dostigli približno 2,39 odsto. U Velikoj Britaniji prinosi na kratkoročne obveznice skočili su čak do 4,17 odsto, naglašavajući pritisak na globalna tržišta dug.

"Tržište danas pada na svim frontovima, bez obzira na veličinu ili stil", rekao je Taku Ito, glavni portfolio menadžer u Nissay Asset Management. "Ako inflacija potraje dok potražnja za radnom snagom slabi, recesija u SAD postala bi neizbežna. Za tržišta akcija to bi značilo kraj igre."

Trošak zaštite od bankrota kompanija sa visokim kreditnim rejtingom takođe dodatno raste i sada je na najvišem nivou od maja i u Evropi i u Aziji. Trgovci smanjuju optimistične opklade na globalnom kreditnom tržištu koje su iznosile stotine milijardi dolara.

Istovremeno, prinosi na korporativne obveznice trpe udar zbog strahova od inflacije. Globalni indeks korporativnih obveznica visokog kvaliteta izbrisao je gotovo sve dobitke od početka godine - nagli preokret u odnosu na rast od 1,6 odsto pre nešto više od nedelju dana.

Čak i pre početka rata, delovi kreditnog tržišta pokazivali su znake pritiska, dok su zabrinutosti zbog poremećaja koje donosi veštačka inteligencija pritiskale segmente kao što su privatni kredit i leveridžovani krediti. Skok troškova energije koji proizlazi iz sukoba na Bliskom istoku od tada je dodatno uvećao te pritiske.

Odliv stranog kapitala

Strani investitori povukli su 14,2 milijarde dolara iz akcija na tržištima u razvoju u Aziji, izuzev Kine, prošle nedelje, što je najveće povlačenje najmanje od 2009. godine, prema podacima koje je prikupio Bloomberg. Prodaja je bila koncentrisana na Južnu Koreju i Tajvan, tržišta snažno vezana za industriju poluprovodnika koja su postala ključna destinacija za globalne investicije povezane sa veštačkom inteligencijom.

Pokazatelji volatilnosti povezani sa japanskim indeksom Nikkei 225 i indijskim indeksom NSE Nifty 50 skočili su čak 62 odsto i 23 odsto, respektivno, na najviše nivoe od sredine 2024. godine. U Južnoj Koreji pad je nakratko pokrenuo obustavu trgovanja.

"Kada se tržišta suoče sa crnim labudom, sve može pasti u isto vreme", rekla je Anna Wu, strateg za ulaganja u više klasa imovine u Van Eck Associates u Sidneju. "To je ono što danas vidimo - prodaju u svakom uglu tržišta, od akcija do obveznica i valuta, osim nafte i dolara."

MSCI Asia Pacific Index sada je na oko jedan odsto od tehničke korekcije, dok se MSCI Emerging Markets Index približava istom pragu, što naglašava intenzitet globalnog pomaka ka izbegavanju rizika. Euro Stoxx 50 Index takođe se približio korekciji.

Bloomberg

"Trenutnom situacijom dominiraju strah i neverica", rekao je Hironori Akizawa, menadžer fonda u Tokio Marine Asset Management. "Povećavam nivo gotovine."

Azija najviše zavisi od nafte i LNG-ja sa Bliskog istoka

Udeo transporta sirove nafte i LNG-a prema destinaciji

Bloomberg

U evrozoni, trgovci sada očekuju dva povećanja kamatnih stopa ove godine, pri čemu bi prvo moglo doći već u junu.

"Nafta je tačka paljenja", napisao je Nigel Green, glavni izvršni direktor finansijske savetodavne firme deVere Group, u belešci. "Energetska bezbednost iznenada je ponovo postala ključna makroekonomska tema. Investitori sada moraju odlučno da reaguju. Stagflacija drastično menja investiciono okruženje."

- U pisanju pomogli Gabrielle Ng, Ruth Carson, Marcus Wong, Momoka Yokoyama, Hideyuki Sano, Tasos Vossos i Alice Gledhill.