Ministri finansija G7 trebalo bi u ponedeljak da razgovaraju o mogućem zajedničkom puštanju nafte iz strateških rezervi, prema rečima ljudi upoznatih sa tim pitanjem, dok rat na Bliskom istoku guši tokove iz regiona i gura cene naglo naviše.
Francuska, koja trenutno predsedava G7, pokrenula je planove za taj razgovor, zakazan oko 13.30 po pariskom vremenu, rekli su izvori koji su želeli da ostanu anonimni jer je reč o privatnim konsultacijama. Francuska vlada je u saopštenju navela da se razmatra korišćenje strateških rezervi.
Opširnije
Stagflacija pogađa tržišta, dok Trump nagoveštava širenje rata u Iranu
Eskalacija rata u Iranu naglo je povećala rizik na finansijskim tržištima, dok investitori sve više uračunavaju mogućnost dugotrajnog energetskog šoka. Od početka sukoba sa svetskih berzi izbrisano je oko šest biliona dolara vrednosti, uz rast volatilnosti na tržištima akcija, obveznica i valuta.
pre 2 sata
Geopolitički šok: kako rat na Bliskom istoku ruši tržište nafte
Očigledno je da ratni sukobi utiču na cenu nafte ne samo kroz direktno smanjenje ponude, već i kroz povećanje geopolitičkog rizika, neizvesnosti i troškova osiguranja transporta. Posledično, tržište nafte ostaje izuzetno osetljivo na konflikte u Persijskom zalivu i širem Bliskom istoku
pre 3 sata
Nafta raste pa pada. Kako na tome zaraditi?
U vreme pandemije ljudi su doslovno plaćali da se reše nafte jer nisu mogli da je skladište, ali oni koji su imali živaca da kupe na dnu i čekaju do kraja godine zaradili su više od 200 odsto.
pre 5 sati
Cena nafte skočila iznad 100 dolara zbog poremećaja u snabdevanju
Cena nafte počela je da pada ka 100 dolara po barelu, smanjivši ogroman dnevni skok, pošto su vesti o tome da se razgovora o koordinisanom puštanju nafte iz strateških rezervi donekle ohladile tržište uzdrmano ratom na Bliskom istoku.
pre 7 sati
List "Financial Times" prvi je izvestio o razgovoru i naveo da Sjedinjene Američke Države podržavaju ideju o zajedničkom puštanju nafte iz rezervi. Izvori upoznati sa situacijom naglasili su da odluka još nije doneta. Taj potez bio bi koordinisan sa Međunarodnom agencijom za energiju sa sedištem u Parizu, rekao je jedan od sagovornika.
Koordinisano korišćenje strateških zaliha sprovedeno je do sada samo pet puta, od čega dva puta kao odgovor na rusku invaziju na Ukrajinu 2022. godine. Pre toga rezerve su korišćene nakon poremećaja u snabdevanju iz Libije, tokom uragana Katrina i za vreme Prvog zalivskog rata.
Cena nafte brent skočila je u ponedeljak na gotovo 120 dolara po barelu, sa oko 72 dolara pre početka rata, pošto je faktičko zatvaranje Ormuskog moreuza u velikoj meri blokiralo izvoz proizvođača nafte iz Persijskog zaliva. Nekoliko velikih proizvođača, uključujući Ujedinjene Arapske Emirate i Irak, već je bilo primorano da smanji proizvodnju zbog nedostatka skladišnih kapaciteta, dok Saudijska Arabija ubrzano pokušava da preusmeri isporuke ka Crvenom moru.
Vest o mogućem korišćenju rezervi pomogla je da se deo tog rasta cena ublaži, pa se brent do 9.45 po srednjoevropskom vremenu povukao na oko 107 dolara po barelu.
Dvoje sagovornika navelo je da su neke evropske zemlje zabrinute da bi Sjedinjene Američke Države mogle da pokušaju i da ublaže sankcije ruskoj nafti, upravo u trenutku kada ruska ekonomija pokazuje znake ozbiljnog pritiska.
Administracija Donalda Trumpa već je odobrila izuzeće koje omogućava Indiji da kupuje rusku naftu koja se nalazi na tankerima na moru, a najavljeno je i da bi dodatne sankcije mogle biti ukinute. Sjedinjene Američke Države poslednjih dana nisu jasno saopštile svoje namere evropskim saveznicima, dodali su sagovornici.
Financial Times citirao je jedan izvor prema kom pojedini američki zvaničnici smatraju da bi zajedničko puštanje između 300 i 400 miliona barela, odnosno oko 25 do 30 odsto od ukupnih 1,2 milijarde barela rezervi, bilo primereno. Sve opcije su na stolu, rekao je jedan zvaničnik Međunarodne agencije za energiju, koji je takođe želeo da ostane anoniman.
Francuski predsednik Emmanuel Macron, obraćajući se novinarima u ponedeljak, rekao je da bi lideri G7 takođe mogli ove nedelje da održe razgovor o energetici.
Ograničenja u rafinerijama
Potrošači širom sveta već osećaju posledice poremećaja na Bliskom istoku, uz duge redove na benzinskim pumpama i skok cena avio-goriva koji povećava cenu avionskih karata. Mnoge azijske rafinerije koje zavise od nafte sa Bliskog istoka bile su primorane da smanje kapacitete prerade dok pokušavaju da pronađu alternativne izvore snabdevanja.
Još u petak zvaničnici administracije Donalda Trumpa i Međunarodne agencije za energiju sa sedištem u Parizu naglašavali su da puštanje rezervi nije na pomolu. Direktor Nacionalnog ekonomskog saveta Kevin Hassett rekao je da nema naznaka da bi se to moglo dogoditi uskoro, dok je izvršni direktor IEA Fatih Birol ocenio da "ogroman višak" na svetskom tržištu nafte čini takav potez nepotrebnim.
.webp){kind=icon}
