Regionalne berze prolaze kroz fazu razvoja obeleženu IPO projektima, širenjem ponude investicionih proizvoda, jačanjem regionalnog povezivanja i pokušajima privlačenja većeg broja investitora.
Na konferenciji povodom 25 godina Banjalučke berze, koja je održana u četvrtak u Banjoj Luci, rukovodioci regionalnih berzi predstavili su planove razvoja tržišta kapitala - od novih IPO-ova i ETF-ova u Zagrebu, preko integracije sa Euronextom u Beogradu, do IPO programa u Skoplju i ambicije Ljubljanske berze da do 2030. dobije status "emerging market" tržišta.
Istovremeno, Banjalučka berza fokus stavlja na aktiviranje kapitala koji se nalazi u bankarskim depozitima i razvoj domaćeg tržišta kapitala kroz edukaciju i nove instrumente finansiranja.
Opširnije
Fintel Energija - retka zelena akcija na Beogradskoj berzi sa potencijalom za dalji rast
Fintel Energija A.D, jedna od retkih čistih opklada na sektor obnovljivih izvora energije na regionalnom tržištu kapitala, kombinuje stabilne prihode, visoku profitabilnost i ambiciozan razvojni portfolio.
26.05.2026
Niska cena akcija ruši logiku prodaje državnog udela u Energoprojektu
Novi pokušaj kompanije Napred Razvoj da preuzme preostale akcije Energoprojekta zavisće pre svega od spremnosti Vlade Srbije da kao najveći manjinski akcionar proda svoj udeo, mada sadašnja cena akcija ne govori u prilog prodaje.
12.05.2026
BELEX zaostaje zbog slabe likvidnosti i izostanka NIS-a sa tržišta
Belex ulazi u 2026. sa teretom strukturnih slabosti koje su obeležile i 2025: nizak promet, visoka koncentracija trgovanja u malom broju emitenata i odsustvo NIS-a, koji je godinama bio najlikvidnija akcija na tržištu.
21.04.2026
Ko deli dividende na Beogradskoj berzi? Zasad samo dva predloga
Na Beogradskoj berzi i dalje je mali broj emitenata koji redovno isplaćuju dividendu, a ritam objava ostaje neujednačen i zavisan od pojedinačnih odluka kompanija i termina sastanaka skupština akcionara.
20.04.2026
Iako su planovi ambiciozni, gotovo svi predstavnici berzi saglasni su da je ključni problem regiona i dalje nedovoljna likvidnost tržišta.
Ostojić (BGDX): Idemo ka integraciji s Euronextom
Lazo Ostojić, izvršni direktor Beogradske berze (BGDX), naveo je da bez regionalnog povezivanja, sve berze u regionu, čak i one koje su malo veće, a nisu u regionu, imaju problem s likvidnošću.
"Potreba povezivanja i dalje postoji. Mi smo 2021. godine odlučili da uđemo u povezivanje s berzom u Grčkoj, koja je osmislila da napravi jednu zajedničku platformu na kojoj bi bilo više berzi koje bi bile usaglašene s evropskim standardima. Krenuli smo u taj proces, završili prvu tehnološku fazu. Druga faza je bila integracija s njima, ali došlo je do promene na način da je Euronext kupio Atinsku berzu i priključio je svom sistemu. Ušli smo s njima u pregovore i videćemo kako će ići ta vrsta integracije s Euronextom", naveo je Ostojić.
Strategijom je u Beogradu definisano da se, pored toga što se berza harmonizuje s evropskim standardima, radi na povećanju broja instrumenata koji mogu da budu predmet trgovine i u koje ljudi mogu da ulažu te da kompanije vide berzu kao mesto gde mogu dodatno da prikupljaju kapital.
Lazo Ostojić (Foto: BLSE)
Pored toga, u BGDX su odlučili da iskorače korak dalje u polje tokenizacije.
"Već imamo 11 kompanija koje su izdale svoje tokene. Ono što ne postoji, a ukazalo se kao potreba, jeste mesto za sekundarno trgovanje. Ljudi su jako zainteresovani da ulože u tokene, ali nemaju opciju da promene token i uđu u neki drugi. Ono na čemu sada radimo je da formiramo jednu platformu koja bi bila na blokčejn sistemu, gde bi ljudi mogli sekundarno da trguju svojim tokenima. To je iskorak koji smo napravili", istakao je Ostojić za Bloomberg Adriju.
Govoreći na panelu na konferenciji podsetio je da je na BGDX listirano 250 kompanija, ali da se trguje sa njih 20-ak.
Ranije, kada su sa EBRD-om pokušali da razviju IPO, uvideli su da ne postoji želja vlasnika kompanija da se odreknu dela vlasništva, da budu transparentni. "Okrenuli smo se korporativnim obveznicama, gde se radi kompletna dubinska analiza, kompanije dobijaju kreditni rejting i oni su pripremljeni za berzu. Javio se veliki broj kompanija, a nakon listiranja korporativnih obveznica, u razgovoru s njima vidim da planiraju kao sledeću fazu da idu u IPO", istakao je Ostojić.
Srdić (BLSE): U depozitima leži značajan potencijal
Boris Srdić, direktor Banjalučke berze (BLSE), rekao je da je tržište kapitala resurs koji je neophodno razvijati u cilju jačanja finansijskog i ekonomskog sistema u zemlji.
"Što se tiče potencijala, u depozitima u bankama trenutno imamo 37 milijardi maraka. Smatramo da u tome leži značajan potencijal, da ta sredstava budu iskorišćena kroz tržište kapitala, u razvojne projekte, u obveznice i nove IPO-ove koje nameravamo da razvijamo u narednom periodu", istakao je Srdić.
Ono što je sigurno, BLSE očekuje intenzivan, strukturisan rad koji se odnosi na podizanje nivoa finansijske pismenosti građana i privrednih subjekata koje treba edukovati da prepoznaju prilike na tržištu.
Boris Srdić (Foto: BLSE)
"Da bi tržište kapitala postalo motor razvoja ekonomije u zemlji, ono mora da bude iskorišćeno. Bez dodatnog razvoja tržišta ne možemo imati dovoljno alternativa za finansiranje projekata i ulaganje", istakao je Srdić.
Glavni nedostatak svih berzi, pa i BLSE, nedovoljna je likvidnost, nedostatak tržišnog materijala i finansijska pismenost.
Gračan (ZSE): Do kraja godine novi IPO i minimalno dva nova ETF-a
Tomislav Gračan, član uprave Zagrebačke berze (ZSE), kazao je da nakon tri IPO-a prošle godine, na ovu godinu gleda optimistično.
"Imali smo tri IPO-a prošle godine, ove godine najavljujem SPO Bosqara 150 miliona evra, IPO Tommyja, još jedan IPO se priprema za kraj godine, uz minimalno dva nova ETF-a, vrlo optimistično", rekao je Gračan.
Istakao je da je vidljiv povratak malih investitora na berzu od 2022. godine, do kada su dominantni bili institucionalni investitori. Danas 60 odsto ukupnih transakcija na ZSE naprave mali investitori.
"Od 2022. godine tržište raste dvocifrenim stopama, digitalne platforme su omogućile jednostavniji pristup investitorima. ETF-ovi su se pokazali kao idealni instrumenti za male investitore", naveo je Gračan.
Krajem 2020. su uvršteni prvi ETF-ovi na ZSE, a danas ih ima šest i oni čine otprilike 10 odsto ukupnog prometa berze. Gračan očekuje do kraja godine uvrštenje još nekoliko novih ETF-ova i još veće interesovanje za njih.
U prvom kvartalu 2026. godine prosečni dnevni promet na ZSE iznosi četiri miliona evra, zvezde su kompanije Končar i Končar DIST, a među najtrgovanijim su akcije Adrisa, Valamara, Hrvatskog Telekoma i Spana.
Tomislav Gračan (Foto: BLSE)
Pomenuo je i narodne obveznice i trezorske zapise koji se u Hrvatskoj emituju uspešno poslednjih godina i čime je ojačano tržište kapitala. Do sada su građani investirali oko 16 milijardi evra, što je oko 8,5 odsto hrvatskog duga.
Što se tiče projekta povezivanja osam tržišta kapitala (Hrvatska, Slovenija, Severna Makedonija, Poljska, Slovačka, Rumunija, Bugarska, Mađarska), Gračan je rekao da je to najambiciozniji projekat u ovom delu Evrope, čiji je cilj učiniti region vidljivijim većim investitorima.
"Cilj nije stvaranje jedne zajedničke berze, već funkcionalno povezivanje kroz zajedničku infrastrukturu, harmonizaciju procedura, zajedničke proizvode i zajedničke indekse".
Projekat zajednički realizuju EBRD i ZSE i na njemu se aktivno radi već dve godine.
"Trenutno pripremamo zajednički ETF, zajednički indeks, radi se na 'post-trade' infrastrukturi. Mislim da će vrlo skoro izaći ovi indeksi i ETF. Projekat će biti otvoren i za druge berze u regionu koje nisu uključene, a ključan uslov je implementacija evropske pravne regulative", poručio je Gračan.
Šteriev (MSE): U saradnji sa EBRD razvijamo IPO
Ivan Šteriev, izvršni direktor Makedonske berze (MSE), rekao je da je ova berza rekord u trgovanju imala 2007. godine, a koji još nije oboren.
"Trguje se uglavnom akcijama, imamo 90 uvrštenih kompanija, ali je koncentracija u maksimalno 20 kompanija. Trguju uglavnom domaća fizička lica, a imamo i drugi i treći penzijski stub, ali oni nisu kao u Hrvatskoj prisutni na tržištu", rekao je Šteriev.
Podsetio je na period kada su određene kompanije po zakonu morale biti listirane na berzi, pa su i oni koji nisu razmišljali o berzi nakon tog listiranja, i kada više nije postojala obaveza da ostanu, ipak ostali, što je uticalo da poslovanje bude transparentnije. "Nemamo stranih ulagača, to je jedna od najvećih boljki. Malo je bio mit kada smo mi u regionu smatrali da možemo privući strane investitore, to je pitanje regionalizacije", poručio je Šteriev.
Ivan Šteriev (Foto: BLSE)
Što se tiče saradnje s EBRD-om, ocenio ju je dobrom. "Konačno smo, nakon dve godine pregovaranja, dobili konkretni pri IPO program za makedonsko tržište kapitala. Počinjemo idućeg meseca i to će biti projekat u dve faze", naveo je Šteriev.
U prvoj fazi bi na javnom pozivu trebalo da bude izabrano do 10 kompanija za koje bi se uradio pri IPO dokument, čija bi izrada bila finansirana grantom u iznosu od 70 odsto, a 30 odsto bi bilo učešće kompanije.
"Ako bude kandidata za to, ide se u drugu fazu, opet grant 70 odsto, gde će biti kofinansiranje prospekta za IPO, marketing strategije", kazao je Šteriev.
Bombač (LJSE): Cilj nam je status tržišta u razvoju ('emerging market')
Marko Bombač, izvršni direktor Ljubljanske berze (LJSE), naveo je da je ova berza dosegla dno 2023. godine u više kriterijuma i da su od tada trendovi pozitivni.
"Performans slovenačkih akcija je dobar već 10-15 godina, akcijama Krke i NLB-a se najviše trguje, a imamo još iza njih četiri kompanije sa više od milijardu evra tržišne kapitalizacije. Likvidnost ima pozitivan trend, kao i tržište obveznica. I za ETF-ove sam optimističan", poručio je Bombač.
Marko Bombač (Foto: BLSE)
LJSE je uvrštena na platformu Interactive brokers, što omogućava pristup stranim ulagačima.
"Imamo 17 izdavalaca, većina je jako kvalitetnih, ali izazov je još uvek mala likvidnost, iako je bolja nego ranije. Dnevni promet je četiri miliona evra, ima prostora za napredak, a nedostatak je što nemamo institucionalnih investitora".
U strategiji razvoja tržišta kapitala, cilj Slovenije je da dobije status "emerging market" do 2030. godine, da se poboljša finansijska pismenost građana i kompanija, zažive individualni investicioni računi, "retail bondovi", te napravi spisak državnih kompanija koje bi mogle nekada biti spremne za IPO.
"To su glavne stvari u strategiji. 'Emerging market' je totalno drugi klub, ambiciozan je plan, kao i naše želje. Treba da idemo prema tome. Po određenim kriterijumima za 'emerging market' smo spremni, imamo regulatorni okvir, infrastrukturu, 'market cap' je jako blizu, ali najveći problem je likvidnost. Zbog toga su bitni pomenuti individualni računi koji bi to mogli da preokrenu. Kada bi se to moglo desiti? Po mom mišljenju, u najboljem slučaju na početku druge polovine sledeće decenije", poručio je Bombač.
.webp){kind=icon}
