Posledice iranskog rata mogu se sa stanovišta energetskih tržišta uporediti sa vožnjom na rolerkosteru. Ubedljiv primer takve nepredvidivosti je ponašanje američkog predsednika Donalda Trumpa, koji je pretnju totalnim ratom protiv Irana najpre zamenio primirjem, pa je nakon neuspelih pregovora sa iranskom delegacijom u Islamabadu u nedelju neočekivano najavio američku blokadu Ormuskog moreuza. Kakvi su scenariji posledica za Evropu?
SAD: kratkoročni energetski bol za geostratešku pobedu
Najverovatnije objašnjenje američke strategije, prema ocenama analitičara, jeste da su kratkoročna negativna kretanja na finansijskim i energetskim tržištima neizbežna i prihvatljiva cena za postizanje dugoročnih geopolitičkih ciljeva Vašingtona.
"Pregovori su propali, ali su tržištima otkrili mnogo toga", ocenjuje Terry Haines, analitičar agencije Pangaea Policy iz Vašingtona. "SAD pokušavaju time da ostvare tri stvari. Najpre da pokažu da su spremne da ekonomski iscrpe Iran, čime će pokušati da pritisnu energetski zavisnu i pokroviteljsku Kinu da prisili Teheran nazad za pregovarački sto i na kraju da ubede zalivske saveznice da Iranu daju ekonomske garancije u zamenu za njegovo odustajanje od nuklearnih ambicija."
Ministar finansija Scott Bessent navodno je Trumpu u vezi sa posledicama zaoštravanja situacije rekao da su Azija i Evropa najranjivije zbog rastućih cena energije, koje bi bile posledica višenedeljne blokade Irana, nezvanično izveštava WSJ.
Propali pregovori ukazuju na to da SAD u ostvarivanju svojih geostrateških ciljeva denuklearizacije Irana ne odustaju, štaviše, pritisak su, kao što je pokazao nedavni napad na ostrvo Harg, spremne da pojačaju, dodaje američki geopolitički analitičar.
Evropa je glavna žrtva ovog rata
Ekonomista Nouriel Roubini je rekao za Bloomberg da odlučno američko zaoštravanje situacije može prisiliti Teheran na predaju i završiti iranski rat, iako time SAD rizikuju još više cene nafte.
"Dok osnovna pitanja, kao što su iranski nuklearni program i drugi regionalni konflikti, nisu rešena, svaka iskra će cene brzo gurnuti preko 100 dolara po barelu ili još više", o geopolitičkim kalkulacijama aktera smatra analitičar kompanije Acex Tilen Šarlah.
Kao što je izvestio Wall Street Journal, Bela kuća je pri iscrpljivanju Irana svesna glavne kolateralne žrtve svoje strategije - Evrope. Ministar finansija Scott Bessent navodno je Trumpu u vezi sa posledicama zaoštravanja situacije rekao da su Azija i Evropa najranjivije zbog rastućih cena energije, koje bi bile posledica višenedeljne blokade Irana.
Rat u regionu, bogatom naftom, koji visi nad svetskim finansijskim tržištima, privredom i lancima snabdevanja, prema procenama stručnjaka, sa svojim posledicama koje su počele akutno da se ispoljavaju u energetskoj krizi, sigurno će uticati na rast cena u Evropi. Glavno pitanje je samo koliko će snažan biti taj uticaj i koliko će dugo trajati. Ako sudimo po istorijskim iskustvima, naročito po početku ukrajinskog rata, cenovni pritisci bi mogli postati, slično kao 2022. godine, dugotrajni.
Cene nafte su u međuvremenu u ponedeljak na međunarodnim tržištima ponovo premašile 100 dolara po barelu. Skočili su i terminski ugovori za evropski gas, koji su u ponedeljak bili viši i za 18 odsto, pre nego što su tokom dana malo pojeftinili. Posmatrači se pitaju da li će američka mornarica zaustaviti tankere koji plove pod kineskom zastavom, što bi regionalizovani konflikt globalizovalo. Prema tom scenariju, nafta može poskupeti i iznad 150 dolara po barelu, navodi Bloomberg.
Kakve će biti posledice po svetsku ekonomiju?
Bloomberg Economics navodi tri scenarija posledica u zavisnosti od dinamike rata.
1. scenario: rat se nastavlja manjim intenzitetom, pri čemu će prosečna cena nafte u 2. kvartalu iznositi 105 dolara po barelu, a zatim će u četvrtom kvartalu pasti na 85 dolara. Svetski BDP će prema ovom scenariju ojačati za 2,9 odsto, dok će inflacija krajem godine iznositi 4,2 odsto.
2. scenario: jačanje sukoba, Ormuski moreuz ostaje zatvoren više meseci. To bi izazvalo poskupljenje nafte na 170 dolara. Svetski rast bi se usporio na 2,2 odsto, a inflacija bi iznosila 5,4 odsto.
3. scenario: trajno primirje ili pad Irana mogli bi dovesti do bržeg otvaranja prolaza i pada cena nafte na nivo pre rata, pri čemu bi svetski rast iznosio 3,1, a inflacija 3,7 odsto.
Oskudne evropske zalihe gasa
Ništa bolje ne izgleda situacija sa prirodnim gasom, jer su se zalihe država EU zbog hladnije zime i veće potrošnje nakon sezone smanjile ispod višegodišnjeg proseka. Evropska skladišta gasa su popunjena oko 28 odsto, što je više od pet procentnih poena niže nego pre godinu dana.
Uz to, EU oko 12 odsto uvoza tečnog prirodnog gasa (TPG) kupuje od Katara. Iranski napad na katarski kompleks Ras Laffan, jedan od najvećih objekata za proizvodnju gasa na svetu, smanjio je kapacitet za oko 17 odsto.
Za ovu godinu države članice imaju sa Katarom sklopljene dugoročne ugovore u ukupnom obimu od oko 21,5 milijardi kubnih metara TPG-a, što je oko 250 TWh gasa, odnosno oko 6,4 odsto godišnje potražnje za gasom u EU. Ako bi katarska proizvodnja i izvoz TPG-a bili duže vreme ometeni, potrebe EU za kupovinom TPG-a na spot-tržištu mogle bi se povećati sa oko 40 na oko 62 milijarde kubnih metara godišnje.
Evropski komesar za energiju Dan Jorgensen pozvao je države EU da počnu na vreme da pune skladišta gasa, kako bi izbegle pritisak na cene na kraju sezone. "U poređenju sa 2022. godinom, mnogo smo bolje pripremljeni", rekao je. Međutim, naša izloženost nestabilnom svetskom tržištu je jasna, zbog čega je neophodno da se za predstojeću zimu pripremimo na vreme i usklađeno. Što ranije punjenje skladišta omogućilo bi iskorišćavanje dužeg perioda punjenja i veću prilagodljivost tržišnim uslovima, čime bi se ublažio pritisak na cene i izbegla letnja gužva pre sledeće sezone.
Kroz Ormuski moreuz protiče približno polovina svetskih zaliha uree, đubriva na bazi azota, i skoro trećina amonijaka. Kriza u Persijskom zalivu nije toliko kriza snabdevanja koliko je cenovna kriza, jer je glavnina energenata koje isporučuju zalivske države namenjena azijskim kupcima. Ipak, prirodni gas i naftni derivati obezbeđuju 45 odsto slovenačkih nacionalnih potreba za energijom. Potrošnju je teško smanjiti, jer ona obezbeđuje funkcionisanje privrede.
Kod poskupljenja energenata ne radi se samo o reakcijama na zatvaranje Ormuskog prolaza, već su ona i posledica napada SAD i Izraela na iransku energetsku infrastrukturu, kao i obrnuto - iranskih napada na energetske sektore zalivskih država. "Napadi na naftnu i gasnu infrastrukturu stvaraju veliku nepoznanicu, jer nije jasno koliko će trajati otklanjanje štete", upozoravaju u GZS-u.
Prema podacima analitičke kuće Rystad Energy, ukupni troškovi obnove oštećene infrastrukture u regionu, koja uključuje rafinerije, terminale za gorivo i postrojenja za gas, mogli bi da premaše 25 milijardi dolara. Prema navodima Međunarodnog instituta za strateške studije (IISS), do kraja marta 2026. godine zabeleženo je 48 napada na strateški važnim lokacijama na energetsku infrastrukturu u Zalivu, što uključuje i ključne logističke centre, kao što je luka Jebel u Dubaiju.
"Ako bude ugrožena bezbednost iranskih luka u Persijskom i Omanskom zalivu, nijedna luka neće biti bezbedna", navelo je rukovodstvo iranske vojske u izjavi povodom jučerašnje Trampove blokade, a prema izveštaju iranske državne novinske agencije IRIB News. "Bezbednost u lukama Persijskog i Omanskog zaliva je ili za sve, ili ni za koga."
Za objekte kao što je katarski Ras Laffan, procene obnove oštećenih kapaciteta su pesimistične, jer bi potpuna obnova kapaciteta navodno trajala od tri do pet godina.
U međuvremenu, Iran za svoju oštećenu infrastrukturu predviđa brži oporavak. Iransko ministarstvo za naftu planira obnovu 70 do 80 odsto predratnih kapaciteta rafinerija u roku od jednog do dva meseca. Zamenik ministra Mohammad Sadeq Azimifar naveo je da bi rafinerija na ostrvu Lavan trebalo delimično da počne sa radom već za deset dana.
.webp){kind=icon}
