Procvat poljske berze - jeftine akcije, snažan rast i novi politički rizici

Poljsko tržište kapitala je jedno od najboljih u svetu u 2025. godini: varšavski WIG indeks je skočio za više od 25 odsto od početka godine, dok je američki S&P 500 porastao za oko jedan odsto. Ovaj impresivni rast zasnovan je na kombinaciji atraktivnih procena vrednosti, jakih dividendi, solidnih makroekonomskih pokazatelja i podrške evropskih fondova. Međutim, novoizabrani predsednik Karol Nawrocki iz opozicione stranke PiS unosi političku neizvesnost koja bi mogla da ugrozi dalje reforme i tržišni zamah.

 

 

Jedan od ključnih razloga za rast je atraktivnost poljskih akcija u smislu procene vrednosti. Rast je pokrenut značajnim prilivom stranog kapitala privučenim niskim nivoima cene i zarade. Poljskim akcijama se trguje sa oko 25 odsto popusta u odnosu na indeks MSCI Emerging Markets. Ovaj popust, zajedno sa rastućim dividendama, posebno iz snažnog bankarskog sektora, stvorio je snažan magnet za strane investitore u globalnom okruženju koje karakterišu precenjene procene vrednosti. Dodatna prednost je relativna izolacija Poljske od globalnih trgovinskih tenzija, jer se otprilike tri četvrtine poljske trgovine odvija unutar EU, ostavljajući zemlju manje izloženom efektima carina.

 

 

Makroekonomski fundamenti Poljske dodatno podstiču optimizam. Ekonomija je porasla za 3,8 odsto u prvom kvartalu 2025. godine, što je drugi najbrži rast u EU, a Evropska banka za obnovu i razvoj predviđa godišnji rast od 3,3 odsto, što Poljsku čini jednom od najbrže rastućih bivših komunističkih članica EU. Najavljeni "bazuka fiskalni stimulans" Nemačke dodatno podstiče nade u efekat prelivanja na poljske izvoznike. Istovremeno, Poljska je nedavno smanjila kamatne stope prvi put otkako se Donald Tusk vratio na vlast 2023. godine, što bi moglo da podstakne domaće investitore, tradicionalno sklonije štednji i nekretninama, da deo svog kapitala prebace u akcije.

Međutim, nije sve savršeno kada se šire pogleda: od 2022. godine, Poljska beleži velike budžetske deficite, sa deficitom od sedam odsto BDP-a u 2024. i pet odsto u 2023. godini. Vlada je naglo povećala rashode za odbranu, ali i za socijalne i zdravstvene programe nakon početka rata u Ukrajini, što će morati da se reši u budućnosti. Plan je da se deficit smanji na jedna odsto između 2026. i 2028. godine, što je ambiciozno i moglo bi u međuvremenu usporiti ekonomski rast.

Do sada je politička stabilnost igrala ključnu ulogu u jačanju poverenja investitora. Povratak Tuska i njegove proevropske koalicije 2023. godine omogućio je deblokiranje milijardi evra ranije zamrznutih sredstava EU, koja se sada ulažu u infrastrukturu i energetsku tranziciju. Međutim, pobeda Navrockog na nedavnim predsedničkim izborima, koju tržišta nisu očekivala, predstavlja značajan izazov. Dan nakon izbora, WIG je pao za dva odsto na otvaranju, jer investitori procenjuju da li će politička nestabilnost usporiti reforme i potencijalno ugroziti Poljsku kao ključnog saveznika Ukrajine i buduće logističko središte za njenu obnovu.

Poljsko tržište kapitala u 2025. godini je do sada uspešna priča: kombinacija povoljnih procena, jakih makroindikatora i evropske podrške učinila je Poljsku jednom od zvezda među tržištima u razvoju. Ali održavanje ovog zamaha na duži rok zahtevaće vešto političko balansiranje između kancelarija premijera i predsednika kako bi se održala politička stabilnost i nastavilo rešavanje dubljih strukturnih izazova kao što su demografski pritisci i potreba za dugoročnom energetskom transformacijom.