Brisel odahnuo posle izbora u Rumuniji, Poljskoj i Portugaliji

Evropske centrističke elite u Briselu i širom Evropske unije mogu delimično da odahnu nakon što su u nedelju održani predsednički izbori u Rumuniji i Poljskoj, kao i vanredni parlamentarni izbori u Portugaliji, na kojima su prednost ostvarile liberalne i umereno konzervativne snage političkog centra. Uprkos tome što su partije i kandidati ideološko-političkog centra uspeli da zadrže vodeće pozicije, desničarske snage koje mejnstrim mediji često opisuju kao krajnje desničarske ili desničarsko-populističke, nastavile su da uvećavaju svoju popularnost u sve tri zemlje.

Iako Rumunija, Poljska i Portugalija imaju različite političke kontekste i probleme, uočljivo je da su kampanje u sve tri zemlje obeležile, kako teme korupcije, migracija i bezbednosti, tako i podela partija i kandidata na dva tabora - suverenistički i proevropski.

To se, naizgled, najviše videlo u Rumuniji, gde je ta podela došla do vrhunca u drugom krugu predsedničkih izbora, pri čemu je politička kriza trajala od prošle godine kada je Ustavni sud Rumunije poništio prvi krug predsedničkih izbora, prihvatajući obrazloženje vlasti i bezbednosnih službi da je postojalo rusko mešanje u predizbornu kampanju.

Štaviše, u ponovljenom izbornom procesu, Rumunska izborna komisija je zabranila denisčarskom kandidatu Calinu Georgescuu, koji je osvojio najviše glasova u prvom krugu poništenih izbora, da se uopšte kandiduje na ponovljenoj trci za predsednika Rumunije, što je poprilično ujedinilo birače i partije suverenističkog tabora. Proevropski tabor je i dalje bio razjedinjen pa je čak došlo i pada rumunske vlade zbog neuspeha kandidata, kojeg je podržavala vlada, da uđe u drugi krug izbora.

U sudaru sa fragmentisanim proevropskim taborom, suverenistički blok je čvrsto negirao svaku nameru da se više poveže sa Rusijom, pri čemu je Rumunija postala podeljena između centrističkog kandidata, koji je favorit evropskih elita, i desničarskog kandidata, koji je važio za lokalnog Trumpa.

Teška pobeda gradonačelnika Bukurešta

Uprkos tome što je u nedelju uveče atmosfera u Rumunija bila poprilično tenzična budući da su ova kandidata proglasila pobedu, na kraju je desničarski kandidat George Simion priznao poraz i čestitao pobedu gradonačelnika Bukurešta Nicusoru Danu. Iako je Dan u prvom krugu imao upola manje glasova od svog protivkandidata, u drugom krugu izbora je osvojio bezmalo 54 odsto glasova, a Simion oko 46 odsto.

Bloomberg Gradonačelnik Bukurešta Nicusor Dan izabran za predsednika Rumunije

Time je Rumunija izabrala šestog predsednika od pada komunizma, a mnogi u Briselu i evropskim mejnstrim elitama su odahnuli jer su se plašili toga što, prema Ustavu Rumunije, predsednik ima ovlašćenja, ne samo po pitanju imenovanja sudova, javnih tužilaca i šefova tajnih službi i vojske već delom i u spoljnoj politici. A Rumunija ima stratešku poziciju u kontekstu rata u Ukrajini, ne samo zbog toga što je deo istočnog krila NATO-a već i zbog toga što preko njene teritorije ide ukrajinski izvoz žita, ali i zapadno snabdevanje Ukrajine naoružanjem.

Komentator rumunskog portala G4Media Dan Tapalaga sa olakšanjem konstatuje da je Rumunija jedva izbegla ekstremističku budućnost te da je "strah od budućnosti podstakao neodlučne, a i neke neglasače, da izađu na birališta".

"Čak i ako im se Nicusor Dan nije dopao kao kandidat, glasali su protiv opasnosti da zemlja padne u ruke Georgea Simiona i njegove AUR. Strah od skretanja sa zapadnog puta, strah od izlaska iz EU, strah od nove diktature, strah od ekonomskog kolapsa - čitav niz strahova naterao je mnoge ljude da glasaju", smatra Tapalaga, smatrajući da je Rumunija "jedva izbegla opasnosti ekstremizma u poslednjem trenutku - barem zasad".

Ogromna mobilizacija birača u Rumuniji i u dijaspori dovela je do toga da je 65 odsto birača sa pravom glasa izašlo na birališta, dok je 14 dana pre toga to bilo tek nešto više od polovine.

Za poznavaoce prilika u Rumuniji, doktor matematike, koji trenutno vodi Bukurešt, uspeo je da pobedi, između ostalog, zbog toga što ga je svesrdno podržala njegova bivša stranka Unija Spasimo Rumuniju (USR), koja je svoju razgranatu stranačku infrastrukturu upregla kako bi Dan pobedio, odustajući od svoje kandidatkinje koju su promovisali na prethodnim izborima. Osim toga, posmatrači ističu da je značajno doprinela i podrška predsednice Moldavije Maje Sandu, pa su mnogi Moldavci sa rumunskim državljanstvom glasali za Dana.

Kako ocenjuje Carmen Dumitrescu za rumunski portal Republica, ovo nije bila laka pobeda za Dana, ističući da je on "napadnut na način kakav nikada ranije nije viđen u rumunskoj politici" kao da su mu "takozvani internet stručnjaci postavljali medicinske dijagnoze, a on i njegova porodica su i lično napadnuti".

"Malo ljudi može da pređe preko ovih stvari - i svakako ne dostojanstveno", smatra Dumitrescu i dodaje da je Dan uspeo upravo to: "da elegancijom parira prljave i neljudske napade kojima je bio izložen tokom predizborne kampanje". "Ljubazan i dostojanstven način na koji je vodio svoju političku bitku ostavio je utisak, kako na ljude koji bi ionako glasali za njega, tako i na značajan deo onih koji možda ne bi."

Razjedinjena Rumunija

Međutim, igra nije završena za Simiona, koji je osvojio čak pet miliona glasova iako u parlamentu tek trećina poslanika pripada tvrdo desničarskim strankama koje su ga podržale. One će sigurno hteti da što pre dođe do parlamentarnih izbora kako bi eventualno kapitalizovale ovaj uspeh Simiona. Uprkos Danovom izboru, Rumunija je i dalje podeljena, verovatno više nego ikada.

Bloomberg Igra nije završena za Georgea Simiona

"Novi predsednik se suočava sa komplikovanim zadatkom. Umerena desnica i levica su okupile glasače oko Evropske unije, ali Dan ne sme da zaboravi da i dalje postoji značajan deo stanovništva, posebno u najudaljenijim i najizolovanijim regionima zemlje, koji je izrazio kritike i bes prema EU. Osamnaest godina nakon što se Rumunija pridružila bloku, zemlja se i dalje smatra domom ukorenjenih elita i privilegovanih", ističe komentatorka italijanskog lista La Stampa Francesca Schianchi i dodaje da u postizbornoj Rumuniji vetrovi krize i protesta i dalje duvaju. "Sada je na pobedniku da ponovo ujedini razjedinjenu zemlju."

Komentator rumunskog lista Libertatea Daniel Gorgonaru ističe da je šef države ne mora da bude omiljen, ali da mu je zadatak da "obezbedi demokratsku budućnost zemlje, učvrsti vladavinu prava i garantuje prava i prosperitet građana".

"Rumuniji nije potreban predsednik za sve Rumune, potreban joj je predsednik koji služi težnjama evropske, moderne, prosperitetne i obrazovane Rumunije. Nicusor Dan nije bio gradonačelnik svih stanovnika Bukurešta, ali to ne znači da nije bio dobar gradonačelnik. Donosio je teške, ali ispravne odluke. Mora da učini isto u predsedničkoj palati", smatra Gorgonaru.

Prednost kandidata konzervativaca premijera Tuska

I u Poljskoj je aktuelni prvi čovek glavnog grada ostvario prednost u nadmetanju sa desničarskim kandidatom, ali ovde bi predah evropskih centrističkih elita mogao da bude znatno oprezniji. Gradonačelnik Varšave Rafal Trzaskowski, koji je iz desno centrističke Građanske platforme premijera Donalda Tuska, osvojio je 31,3 odsto gasova, dok je 29,6 odsto glasova osvojio istoričar Karol Nawrockog, koga podržava desničarska stranka Pravo i pravda (PiS), koji je podržavao i odlazećeg predsednika.

Bloomberg Rafal Trzaskowski osvojio blagu prednost u prvom krugu poljskih predsedničkih izbora

Iako je Trzaskowski ostvario prednost, ona nije tako velika kako su se u Građanskoj koaliciji nadali, jer priželjkuju da sa izborom novog predsednika izađe iz političke kohabitacije u kojoj su premijer i šef države iz suprotstavljenih političkih tabora. To bi Tuskovoj vladi omogućilo da sprovede pravosudne reforme i ojača veze sa EU, što sada onemogućava odlazeći predsednik Andrzej Duda, kojeg je takođe podržavao PiS.

Međutim, te nade im ne ojačava činjenica da su po broju glasova treći i četvrti kandidat – Slawomir Mentzen i Grzegorz Braun – osvojili zajedno oko 21,2 odsto glasova koji bi mogli da se preliju Nawrockom zbog toga što dele tvrde konzervativne stavove i žestoke kritike evropskim liberalnim elitama, kao i prema evropskom naoružavanju Ukrajine. To sve dovodi do situacije da je ishod drugog kruga daleko od izvesnog.

Kampanja se, inače, odvijala u senci poljskog predsedavanja Savetu EU, ali je bila usredsređena i na domaća pitanja poput stanovanja, korupcije i bezbednosti, pri čemu su se desničarski kandidati žestoko protivili paktu EU o migracijama, Zelenom dogovoru i proširenju ovlašćenja EU.

Komentator i zamenik glavnog urednika poljskog liberalnog dnevnog lista Gazeta Wyborcza Roman Imielski polaže nade u pobedu Trzaskowskog jer smatra da bi izbor Karola Nawrockog "značio nastavak godina sukoba sa sadašnjom vladajućom koalicijom i pravo veta na mnoge zakone koji treba da budu usvojeni u parlamentu".

"Nakon deset katastrofalnih godina sa Andrzejem Dudom, još jedan predsednik iz PiS-a nastavio bi da vodi ideološki rat sa demokratskim taborom o pitanjima kao što su prava žena, građanska partnerstva i saradnja unutar Evropske unije", istakao je Imielski. "A šef države ima moćno oružje na raspolaganju: veto."

Komentator lista Rzeczpospolita Michal Szuldrzynski kritikuje etablirane kandidate zbog toga što su u svojim kampanjama flertovali sa desničarskim stavovima, ističući da su i Trzaskowski i Nawrocki napravili grešku pokušavajući da se dodvore krajnje desničarskim biračima.

"To je posebno očigledno u slučaju Trzaskowskog, koji nije ništa dobio svojim zastrašivanjem o migraciji (suspenzijom prava na azil), ratu i imigraciji iz Ukrajine. Umesto toga, on je ovu ksenofobnu agendu uveo u mejnstrim", ističe Szuldrzynski i dodaje da su, kako se ispostavilo, Slawomir Mentzen i Grzegorz Braun od toga profitirali. "Zajedno su dobili petinu glasova. Ovo je zapanjujući uspeh za krajnju desnicu i poziv na buđenje za poljsku demokratiju."

U Portugaliji socijalisti doživeli katastrofu

Iako su centrističke evropske elite svoju pažnju proteklog vikenda većinski usmerile ka Rumuniji i Poljskoj, verovatno najveće iznenađenje se dogodilo u Portugaliji, gde je desničarska stranka Chega gotovo izjednačena sa socijalistima, koji su završili na drugom mestu ostvarivši na ovim vanrednim parlamentarnim izborima najgori rezultat svojoj istoriji.

Vladajuća koalicija desnog centra (PSD-CDS) premijera Luisa Montenegra osvojila je najviše glasova – 32 odsto – a slede socijalisti sa 23,38 i Chega sa 22,56 procenata.

Bloomberg Koaicija Luisa Montenegra osvojila najviše glasova na izborima u Portugaliji

"Danas je Chega ubila dvostranački sistem u Portugaliji", rekao je novinarima Andre Ventura, predsednik ove tvrdo desničarske stranke u trenutku kada su izborne projekcije čak davale ovoj partiji više nego socijalistima.

Iako su socijalisti ipak pretekli desničare, ovakav rezultat je zapravo ogromna promena u odnosu na proteklih 50 godina portugalske demokratije od pada desničarske diktature, jer prvi put je treća stranka postigla tako dobar rezultat koji je bezmalo izjednačen sa jednom od dve tradicionalno vladajuće stranke. Štaviše, to je postigla stranka koja postoji jedva pet godina.

U razgovoru za informativni kanal SIC, bivši socijalistički ministar Antonio Vitorino je istakao da je ovo "strukturna promena u političkom sistemu", dok je njegov partijski kolega Sergio Sousa Pinto istakao za CNN da su rezultati "katastrofa istorijskih razmera za Socijalističku partije, što će je primorati da donosi brze odluke".

Ovakva promena u portugalskoj političkoj krvnoj slici najviše je rezultat toga da se cela predizborna kampanja lomila na temi korupcije i migracija. Čak je i šef socijalista Pedro Nuno Santos početkom ove godine za portugalski list Expresso rekao da je potrebno strože regulisanje migracionih tokova te da je njegova stranka napravila greške u toj oblasti, kao i da se kultura zemlje mora poštovati. Međutim, ovaj njegov stav doveo je do svojevrsne pobune unutar stranke, budući da su se tvrđi levičari među socijalistima optužili šefa stranke da mu nedostaju levičarska uverenja.

"Stranke nisu bile u stanju da građanima ponude minimum političke stabilnosti ili perspektive za budućnost. Dozvolile su da se širi očajanje, da se percepcije učvrste i da se pesimizam učvrsti", ističe profesor Manuel Carvalho u komentaru za portugalski list Publico, ističući da su sve političke stranke delimično krive za jačanje desničarskih populista. "Umesto da traže rešenja, stranke – sve stranke – uplele su se u prepirke i srušile vladu zbog narušenog ugleda premijera. Jedini način da se spreči Chegina pobeda u bliskoj budućnosti leži upravo u receptu koji nije primenjen prošle godine: otvoreno pregovarati i garantovati vladu sa minimalnom stabilnosti što je duže moguće."