Pregovori u Istanbulu – Putinov blef ili šansa za mir

Pokušaj lidera Francuske, Nemačke, Velike Britanije i Poljske da zajedničkom posetom Kijevu i ultimatumom uz pretnju novih sankcija izdejstvuje kod Kremlja hitan jednomesečni prekid vatre u Ukrajini doživeo je diplomatski neuspeh. Ne samo što je predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin potpuno izignorisao taj njihov ultimatum, već ga je "poklopio" predlažući da se u Istanbulu u četvrtak, 15. maja, obnove direktni mirovni pregovori između Ukrajine i Rusije. Štaviše, to je naišlo na promptno odobravanje predsednika SAD Donalda Trumpa iako je dan ranije u zajedničkom telefonskom razgovoru podržao predlog Emmanuela Macrona, Friedricha Merza, Keira Starmera i Donalda Tuska o zahtevu Putinu da u roku od 48 sati prekine vatru pa tek onda da svi sednu za pregovarački sto.

Uzalud su evropski političari minulog ponedeljka odbrojavali koliko je još ostalo do isteka evropskog ultimatuma, budući da je iz Kijeva i sam ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski brzo odgovorio da je spreman da se lično sastane sa Putinom u Turskoj u četvrtak, što mu je potom i Trump preko društvene mreže Truth Social poručio, napisavši da odmah pristane na pregovore u Istanbulu, dodajući da postoji mogućnost da im se i on pridruži.

Političari i komentatori širom sveta se pitaju da li su novi pregovori u Istanbulu zapravo Putinov blef ili zaista šansa za mir u Ukrajini. Prema oceni glavnog urednika ruskog nezavisnog kanala TV Rain Tihona Dsjadkoa, ovo je diplomatski dvoboj. Kako prenosi portal Echo, ovaj urednik ističe da se Putin predlogom direktnih pregovora sprestavio kao "mirotvorac u Trumpovim očima", a da je onda Zelenski "podigao ulog" rekavši da je spreman da pregovara i "gle čuda, u Trumpovim očima on je sada mirotvorac".

"Moskva to nije želela i planirala je da pošalje nekoga poput (bivšeg ministra kulture) Medinskog ili (šefa opozicione stranke LDPR) Sluckog, što bi značilo da bi pregovori propali. Onda Trump insistira na pregovorima, a Kijev teško može da insistira na pregovorima sa Putinom lično. Ali onda Trump ide korak dalje i kaže da će lično leteti u Istanbul, što znači da Moskva više ne može samo da šalje klovnove", smatra Dsjadko i zaključuje da je "lopta sada u dvorištu Kremlja".

Zabrana pregovora sa Putinom

I dok pojedini međunarodni mediji ali i evropski političari, poput nemačkog demohrišćanina Rodericha Kiesewettera, hvale "snažan signal Zelenskog" da na "ravnoj nozi" pregovara, istovremeno sumnjajući da će Putin doći lično za pregovarački sto, uočljivo je da se u međunarodnoj javnosti zaboravilo da je u oktobru 2022. godine Zelenski doneo predsednički dekret kojim se Ukrajincima zabranjuju direktni pregovori s Rusijom dok je Putin njen predsednik.

Konkretno, Zelenski je tada tim dekretom potvrdio sprovođenje odluke Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine, a pojedini zapadni mediji ističu da ta oduka ne sadrži zabranu već samo konstataciju da je Savet "odlučio da proglasi nemogućnost vođenja pregovora s predsednikom Ruske Federacije V. Putinom". Kako ističu, ovde je reč o utvrđivanju trenutnog stanja, a ne o zabrani pregovaranja s Rusijom kao zaraćenom stranom.

Bloomberg Očekivani ponovni susret u Istanbulu: Vladimir Putin i Recep Tayip Erdogan

Prema rečima ukrajinskog politikologa Volodimira Fesenka, izjava Zelenskog da će 15. maja čekati Putina u Turskoj je "nastavak aktivnog taktičkog manevrisanja oko pitanja mirovnih pregovora".

"Ovde nije reč o pregovorima već o spremnosti za pregovore. Formalno, to je apel Putinu, ali u stvarnosti je to signal glavnom arbitru u Vašingtonu – predsedniku SAD Donaldu Trumpu", ističe u objavi na društvenim medijima Fesenko i dodaje da je i Putinova izjava kojom nudi pregovore u Istanbulu "takođe u suštini usmerena na Trumpa".

I dok Rusija još uvek nije saopštila na kom nivou će učestvovati na pregovorima u Istanbulu, agencija Reuters prenosi reči ukrajinskog savetnika za medije da je Zelenski izjavio da će se u cilju pregovora za okončanje rata sastati isključivo sa Putinom, a ne sa drugim članovima ruske delegacije.

"Ako lider Kremlja zaista uđe u avion da poseti svog teškog prijatelja Erdogana i sedne sa čovekom koga naziva 'šefom kijevskih nacista' – a to će ostati neizvesno do poslednjeg trenutka – onda se nešto zaista promenilo posle više od tri godine žestokih borbi", smatra profesor Andrea Lavazza u autorskom tekstu za italijanski dnevni list Avvenire. "Ruski predsednik ne voli ultimatume, a Evropa, koja je delom povratila jedinstvo i odlučnost – možda zahvaljujući novom nemačkom kancelaru Friedrichu Merzu – dala mu je jedan".

Razgovori o teritorijama, nuklearki i pristupu Crnom moru

Ruski politikolog Abas Galjamov objašnjava na društvenim mrežama kako se u Kremlju razmišlja i zašto Moskva sada nudi pregovore.

"Postoje oni koji sada pišu da je Putin 'odbio primirje koje je ponudila Ukrajina'. Šta su zamišljali? Da će Putin ustati i reći: Prihvatam predlog Zelenskog'? Nijedan političar to ne bi uradio. Ne možete u politici igrati kao drugi najbolji", ističe Galljamov i dodaje da u politici "morate ignorisati predlog protivnika i predstaviti svoju - malo izmenjenu - verziju koja izgleda originalno, a ne kao kopija protivnikove". "To su osnovna pravila javne politike i Putin ih zna. Ipak, ruski predsednik u stvari nije imao drugog izbora nego da se složi sa predlogom Zelenskog. Jer ga je podržao Trump."

Američki Stejt department je saopštio da je američki državni sekretar Marco Rubio razgovarao o mogućnostima za prekid vatre i putu ka miru u Ukrajini, sa šefovim diplomatije Francuske, Nemačke, Poljske, Ujedinjenog Kraljevstva i Ukrajine, kao i sa visokom predstavnicom Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Kajom Kallas.

U Istanbul u četvrtak, kako saznaje iz svojih izbora agencija Reuters, putuju ključni Trumpovi ljudi za rešavanje rata u Ukrajini: specijalni izaslanik za Rusiju i Ukrajinu Joseph Keith Kellog i specijalni izaslanik za Bliski istok Steven Witkoff.

Američki milijarder i investitor u nekretnine Witkoff postao je proteklih meseci ključni čovek za Trumpovu komunikaciju sa Putinom, ali i za rešavanje sukoba širom sveta. On je u razgovoru za američki desničarski portal Breitbart News rekao bi glavne teme potencijalnih pregovora i Istanbulu mogle da obuhvate pitanje teritorijalnog statusa, kontrolu nad nuklearnom elektranom Zaporožje, korišćenje reke Dnjepar, kao i pristup Ukrajine Crnom moru.

"Mislim da su ključna pitanja regioni (koje je Rusija proglasila svojom teritorijom), nuklearna elektrana, i to kako će Ukrajinci moći da koriste reku Dnjepar i da izađu na more", rekao je Witkoff u intervjuu snimljenom pre ruskog predloga Kijevu za direktne pregovore, dodajući da je Trump dao ultimatum stranama da krenu u pregovore ili će se u suprotnom SAD povući iz procesa rešavanja spora. "Dogovora neće biti bez odobrenja predsednika Rusije Vladimira Putina."

Stari Putinovi uslovi

Iako Putin tvrdi da predlaže bezuslovne pregovore u Istanbulu, švedski dnevni list Dagens Nyheter ističe da su zapravo povezani sa brojnim uslovima.

"Putinov savetnik za spoljnu politiku Jurij Ušakov kaže da bi razgovori trebalo da se zasnivaju na uslovima pregovora koji su održani u Istanbulu u proleće 2022. godine, kada je Rusija, između ostalog, zahtevala ukrajinsku neutralnost i stroga ograničenja ukrajinskih odbrambenih snaga", ističe novinar ovog lista Michael Winiarski i dodaje da Moskva takođe zahteva da se reše "osnovni uzroci rata". "Ovo je način Kremlja da kaže da je proširenje NATO-a krivo za ruski agresivni rat."

Osim toga, pojedini komentatori se prisećaju prethodnih pregovora u Istanbulu na samom početku rata, koji su propali, kako tvrde ruski ali i pojedini nezavisni izvori, zbog toga što su Amerikanci i Britanci u aprilu 2022. rekli "Zelenskom da odbaci mirovni sporazum". Kao svojevrsni dokaz za to, najčešće se citiraju pojedine izjave tadašnje američke državne podsekretarke Victorije Nuland, koja je između ostalog, u jednom intervjuu rekla da Amerikanci nisu bili prisutni na pregovorima i isprva nisu znali nikakve detalje sporazuma, ali da su im Ukrajinci pred kraj razgovora tražili savet.

Bloomberg Boris Johnson

"Postalo nam je jasno da je Putinov glavni uslov 'skriven' u aneksu dokumenta na kojem su radili. On podrazumeva ograničenja na specifične sisteme naoružanja koje bi Ukrajina smela da ima nakon potpisivanja. Tako da bi Ukrajina u suštini bila vojno oslabljena", rekla je Nuland, dodajući da slična ograničenja nisu planirana za Rusiju. "Zato su ljudi unutar i izvan ukrajinske delegacije počeli da ispituju i ​​koliko je ovaj sporazum dobar – to je bio trenutak kada je propao."

Osim toga, Putin je javno posetu tadašnjeg britanskog premijera Borisa Johnsona Kijevu u aprilu 2022. povezao s navodnim pokušajem Zapada da zaustave pregovore, što je Johnson demantovao.

I dok pojedini istraživači navode da pregovori u Istanbulu "nisu bili izgubljena šansa za mir" jer sporazum nije bio blizu završetka jer se nije dotakao teritorijalnih pitanja, pojedini mediji ukazuju da čak i ako se postigne mir, to neće biti kraj za Evropsku uniju.

I dok skandinavski i baltički komentatori zagovaraju dalje zaoštravanje kaznenih sankcija prema Rusiji, komentator grčkog dnevnog lista Naftemporiki Michais Psilos naglašava potrebu za dugoročnim razmišljanjem.

"Evropski političari moraju da rade na razvoju koherentnog plana za trajni mir u Evropi koji utiče ne samo na budućnost Ukrajine već i na bezbednost celog Starog kontinenta, a takođe i na stav Rusije. Jer, kada se mirovni proces konačno završi, nabolje ili nagore, Rusija će i dalje biti u istom geografskom položaju u kojem je danas", ističe Psilos i dodaje da isto važi i za EU.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar