Mogu li Rusija i Ukrajina do mira po Trumpovom diktatu

Kako se približava kraj ove radne nedelje, mnogi sa nestrpljenjem čekaju da vide da li će biti ispunjena očekivanja američkog predsednika Donalda Trumpa da bi Rusija i Ukrajina ove nedelje mogli da postignu sporazum o primirju. Već u toku ovonedeljne turneje po Indiji, američki potpredsednik JD Vance je jasno stavio do znanja da je strpljenje Trumpove administracije prema Rusiji i Ukrajini ponestalo, pozivajući obe strane da prekinu sa odugovlačenjem.

"Vreme je ili da kažu da (na najnoviji američki mirovni predlog) ili da SAD odustanu od ovog procesa", rekao je Vance, a preneli svetski mediji, dok je kasnije i sam Trump dolio ulje na vatru, optuživši ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog da je glavna prepreka miru.

Govoreći u Beloj kući, Trump je rekao da mu je saradnja sa ukrajinskim liderom teža nego što je očekivao, iako smatra da je postignut napredak sa obe strane.

"Mislim da je Rusija spremna i mnogi su rekli da je Rusija želela da ide do kraja. Mislim da imamo dogovor sa Rusijom. Moramo da postignemo dogovor sa Zelenskim", rekao je on novinarima u Ovalnom kabinetu, dodajući da je mislio da će biti lakše raditi sa Zelenskim. "Do sada je bilo teže... Ali mislim da imamo dogovor sa obojicom. Ovde se radi o mnogo ljudskih života".

Kako prenosi Reuters, na pitanje novinara o američkom predlogu koji bi uključivao priznanje Krima kao "de jure" teritorije Rusije, Trump nije dao konkretan odgovor, navodeći da "nema favorita" između Ukrajine i Rusije i da mu je cilj da se rat završi.

Krim i međunarodno pravo

Prema oceni dopisnika iz Velike Britanije za italijanski dnevnik "La Reppublika", ovo što se priprema biće "diktirani mir". Kako piše Antonello Guerrera, dogovor će sadržati šest stavki, od kojih je prva "zvanično priznanje Krima kao ruskog: (što je) očigledno kršenje međunarodnog prava".

"Drugo, de fakto američko priznanje da je Moskva okupirala druge ukrajinske teritorije. Treće, nema članstva u NATO-u za Kijev (ali ima članstva u EU). Četvrto, američka kontrola nad ukrajinskom nuklearnom elektranom Zaporožje. Peto, sporazum o američka eksploatacija ukrajinskih minerala i retkih sirovina. Šesto, drastično ublažavanje američkih sankcija, uključujući saradnju u sektoru energetike", piše Guerrera i dodaje da će od Putina jednostavno biti zatraženo da povuče ruske trupe na nekih okupiranih teritorija, na primer, oko Hersona, vraćajući tako Ukrajincima pristup Dnjepru. "Ovo nije dovoljno u ovom novom najmračnijem času u Evropi. Nadajmo se da ovo neće biti još jedan Minhenski sporazum".

Bloomberg  Krim je već 11 godina pod kontrolom Rusije

 

Minhenskim sporazumom 1938. godine Velika Britanija i Francuska su, pod obrazloženjem da žele da umire Hitlerove imperijalne apetite i ratne planove, pristale na komadanje Čehoslovačke, to jest da Nemačka sebi pripoji Sudetsku oblast.

I dok se ovaj sporazum i dalje smatra kao velika istorijska trauma za Čehe, češki komentatori današnju situaciju ko Ukrajine vide tako da je "de fakto (ako ne i de jure) napuštanje Krima i teritorija koje trenutno okupira Rusija potvrda realnosti na bojnom polju". Komentator češkog portala Aktualne Matjaš Zrno ukazuje da malo ljudi danas veruje da se ove teritorije mogu osloboditi silom oružja.

"Čak je i san o članstvu u Severnoatlantskom savezu odavno postao potpuno nerealan. Sporazum o mineralima je zamišljen kao neka vrsta otplate američke pomoći, ali bi to moglo da znači i američka ulaganja i samim tim neki oblik američkog prisustva u zemlji – u zavisnosti od detalja sporazuma, koji je već revidiran nekoliko puta", ističe Zrno.

S druge strane, komentator češkog portala Echo24 Ondrej Šmigol pokušava da sagleda problem izvan crno-belih perspektiva i ukazuje da i "Ukrajinci verovatno shvataju da je ponovno zauzimanje Krima trenutno van njihovih mogućnosti".

"Tokom pregovora u Istanbulu u martu 2022. bili su voljni da odlože pitanje Krima na 15 godina. Nije neuobičajeno u svetu da zvanično priznate granice ne odgovaraju stvarnim. Na primer, većina sveta se slaže sa politikom 'Jedne Kine', ali u realnosti Tajvan je tretiran kao nezavisna država. Granica između Severne i Južne Koreje je samo linija prekida vatre, a isto važi i za granicu između Indije i Pakistana u Kašmiru: obe zemlje polažu pravo na celu provinciju, ističe Šmigol.

Trump: Vladimire, stani!

Iako je američki državni sekretar Marco Rubio demantovao pisanje američkog lista "Politico" da Bela kuća i Stejt department uveliko pripremaju ublažavanje američkih sankcija, novinari širom SAD i Evrope uvereni su da je to na pregovaračkom stolu.

Međutim, u najnovijim ruskim napadima projektilima i dronovima na ukrajinsku prestonicu Kijev poginulo je devet osoba, dok je 31 lice povređeno, među njima i petoro dece, prenosi Ukrinform. Ovaj napad usred intenzivnih diplomatskih pregovora izazvao je žustru Trumpovu reakciju.

Bloomberg

"Vladimire, stani! Nisam srećan zbog ruskih udara na Kijev. To je nepotrebno i događa se u veoma lošem trenutku", napisao je Trump na mreži Truth Social.

U nizu osuda je i visoka predstavnica EU za spoljne poslove i bezbednost Kaja Kallas istakla da se ratni ciljevi Rusije nisu promenili.

"Dok tvrdi da stremi ka miru, Rusija je izvela smrtonosni vazdušni napad na Kijev. To nije težnja ka miru, već sprdnja", napisala je ona na društvenoj mreži X.

Bloomberg

 

Zbog svega toga, austrijska komentatorka lista "Die Presse" Jutta Sommerbauer smatra da bi primena ovog "mirovnog plana" bila pogubna što se tiče međunarodnog prava.

"Veoma je problematično da bi priznavanjem Krima kao 'ruskog', najmoćnija nacija na svetu dekriminalizovala moskovsku krađu zemlje i unapredila je na pravno valjanu praksu. Kršenje međunarodnog prava? Nema problema za 'dealmakera' Trumpa", ukazuje Sommerbauer i dodaje da bi posledice mogle biti pogubne. "Principi međunarodnog prava, koje su mnoge autokrate sa imperijalnim ambicijama se dosad suzdržavali da prekrše, sada bi bili verovatno srušen zauvek. I konačno: bez bezbednosnih garancija za Ukrajinu, loš sporazum bi ionako bio bezvredan... Apsolutno ništa ne bi stajalo na putu Putinu da ponovo napadne."

Posledice po Evropu

Rumunski komentatori upozoravaju na moguće posledice takvog sporazuma na Evropsku uniju, ocenjujući da bi Rumunija trebalo da blokira takav dogovor.

"Ako Rusija kontroliše Crno more, bude 'nagrađena' četvrtinom ukrajinske teritorije, a svoju ekonomiju je pretvorila u ratnu ekonomiju, šta je sprečiti da napadne Rumuniju za nekoliko godina? Visokopozicionirane diplomate i vojni zvaničnici EU svakog meseca upozoravaju da bi Rusija mogla da napadne neku zemlju NATO-a u narednih pet godina kako bi testirala alijansu i destabilizovala EU", ističe komentator uticajnog rumunskog portala G4Media Cristian Pantazi i dodaje da zbog svega toga "Rumunija sada mora da učini sve što može diplomatski i politički da spreči prihvatanje dogovora koji je predložio Donald Trump".

I ukrajinski politički analitičar Aleksander Kočetkov smatra da Ukrajina i EU zapravo moraju da se pripreme za intenziviranje ruskih napada te da "Zelenski ovakav mirovni sporazum može da potpiše samo u avionu - na putu ka trajnom egzilu iz kojeg ne može biti izručen".

"Tako da on to neće učiniti. Stoga moramo očekivati da će se agresija Rusije povećati, sa intenziviranjem raketnih i bespilotnih napada na naše gradove. Da li će linija fronta ostati relativno stabilna zavisiće od toga koliko ćemo dobro mi i Evropljani uspostaviti novi lanac snabdevanja oružja i municije, bez učešća SAD", piše Kočetkov.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar