Trump sprema nove sankcije, a Putin letnju ofanzivu

Uprkos tome što su Rusija i Ukrajina krajem prošle nedelje izvršile najveću razmenu zarobljenika od početka rata, borbe između dve zaraćene strane ne jenjavaju, a mirovni pregovori su opet zamrznuti. Istovremeno, Rusija je minulog vikenda pokrenula masovne napade na Ukrajinu pa i njen glavni grad Kijev stotinama dronova i balističkih raketa, pri čemu zapadni vojni izvori da ruska vojska gomila svoje trupe u blizini Hersona. Zbog toga mnogi ukazuju da predsednik Vladimir Putin sprema vojne snage za letnju ofanzivu u pokušaju da, uz poluostrvo Krim, potpuno stavi pod rusku kontrolu celokupne teritorije četiri ukrajinske oblasti koje je u septembru 2022. godine proglasio teritorijom Ruske Federacije.

Napadi na Kijev i spori ritam pregovora sve više frustrira predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trumpa, koji razmatra uvođenje sankcija Rusiji ove nedelje, objavio je Wall Street Journal, pozivajući se na neimenovane izvore.

Malo je verovatno da će ograničenja uključivati nove sankcije protiv banaka, ali se razmatraju druge opcije za pritisak na Putina da napravi ustupke, uključujući tridesetodnevni prekid vatre, rekao je jedan od izvora američkog dnevnog lista, koji dodaje da bi Trump mogao da odluči i da ne uvede nove sankcije, već da se umesto toga povuče iz pregovora ako najnoviji pokušaj mirovnih pregovora ne uspe.

Bloomberg    Rusija i Ukrajina krajem prošle nedelje izvršile najveću razmenu zarobljenika od početka rata

 

Prethodno je, reagujući na ruske napade, Trump izjavio da je imao dobre odnose sa Putinom, ali da sada izgleda kao da je "poludeo i izgubio kompas, jer bez razloga ubija veliki broj ljudi".

Kremlj: Trump emotivno preopterećen

S druge strane, portparol Kremlja Dmitrij Peskov je izjavio da smatra da Trump reaguje sa "izvesnim emocionalnim preopterećenjem u ovom ključnom trenutku", dodajući da su mu zahvalni na mirovnim naporima. Po pitanju granatiranja Kijeva, Peskov je rekao da je to ruski odgovor na ukrajinske napade na civilne ciljeve u Rusiji te da Moskva gađa isključivo vojne objekte.

Peskov se osvrnuo i na to što je nemački kancelar Friedrich Merz izjavio da su Velika Britanija, Francuska, SAD i Nemačka ukinule ograničenja u pogledu dometa oružja koje su isporučile Ukrajini, te da Kijev sada sme da napada položaje na ruskoj teritoriji oružjem dugog dometa. Portparol Kremlja je ocenio da ukidanje tih ograničenja predstavlja opasan potez Zapada i novu eskalaciju sukoba.

Rusija je zbog toga zatražila sastanak Saveta bezbednosti UN u vezi sa pretnjom miru koja, kako je naveo prvi zamenik ruskog ambasadora pri Ujedinjenim nacijama Dmitrij Poljanski, dolazi od evropskih zemalja koje pokušavaju da spreče mirno rešenje sukoba u Ukrajini.

"Strpljenje naših neprijatelja u UN, koji strpljivo čekaju rezultate istanbulskih pregovora i reakciju predsednika SAD Donalda Trumpa na njih, izgleda da je ponestalo. Važno im je da ukrajinsko pitanje drže 'na površini' u Savetu bezbednosti, čak i ako rizikuju da ne pogode ton koji preferira nova američka administracija", rekao je Poljanski, preneli su ruski mediji, dodajući da se očekuje da sastanak Saveta bezbednosti UN bude zakazan za 30. maj.

Koje su opcije

Ova sedmica bi konačno mogla biti odlučujuća, smatra komentator portala ruskog radija "Kommersant" Dmitrij Drise, ocenjujući da postoji nekoliko opcija kako bi stvari mogle da se odvijaju.

"Ili se pregovarački proces prekida, Amerika se povlači i zakon o sankcijama (američkih republikanskih i demokratskih senatora) Grahamma i Blumenthala stavlja se na glasanje. Ili se konsultacije održavaju - možda ne u Istanbulu ili Vatikanu, već na nekoj trećoj lokaciji koju svi prihvataju. Ili sve ostaje isto i održava se izuzetno tehnički sastanak u Turskoj kako bi se razradio plan puta", smatra Drise.

Najnovije Trumpove oštre kritike na račun Putina, međutim, švedski liberalni list "Sydsvenskan" naziva "tiradom" koju "ne bi trebalo tumačiti kao fundamentalnu promenu stava". Prema oceni uredništva ovog lista, verovati da će sada Trump zauzeti proukrajinski stav je "verovatno pusta želja".

"Za Trumpa, suština je u tome da je obećao da će brzo i lako doneti mir te da njega čini lošim to što se rat odugovlači. Bilo kako bilo, Trumpova osnovna poruka u vezi sa ratom u Ukrajini je dugo bila da odgovornost nije njegova", podseća "Sydsvenskan" i zaključuje da stav prema kojem rat u Ukrajini nije američka briga koristi samo Putinu.

I komentator češkog portala Seznam Zpravyak se pita da li je američki predsednik ozbiljno nezadovoljan Putinom uprkos tome što je rekao da je "Putin poludeo, da ubija ljude i da želi celu Ukrajinu" te da ne zna "šta se, dođavola, desilo sa Putinom". Martin Novak ističe da Trump svakako razmišlja o pooštravanju sankcija.

"Dakle, da li dolazi trenutak kada će se Trump osećati uvređenim i želeti da uzvrati Putinu? Nemojmo zadržavati dah, jer bi za nekoliko dana stvari sa američkim predsednikom mogle biti veoma drugačije", smatra Novak.

Gomilanje trupa kod Hersona

Prema oceni nemačkog kancelara Merza, rat u Ukrajini će potrajati zbog nevoljnosti Rusije da započne pregovore.

"Ratovi se obično završavaju zbog ekonomske ili vojne iscrpljenosti jedne ili obe strane, a u ovom ratu smo očigledno još daleko od toga", rekao je Merz u Finskoj, preneo je Reuters, dodajući je kancelar istakao da će Evropa možda morati da se pripremi za duže trajanje rata.

I ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski ističe da ukrajinske obaveštajne službe procenjuju da Putin i njegovo uže okruženje nemaju nameru da okončaju rat protiv Ukrajine.

Bloomberg    Kijev gađan stotinama dronova i balističkih raketa

"Nema dokaza da ozbiljno razmatraju mir ili diplomatiju. Naprotiv, postoji mnoštvo dokaza koji ukazuju na to da pripremaju nove ofanzivne operacije. Rusija računa na produženi rat. Ovo je očigledan znak nepoštovanja svih u svetu koji traže mir i rade na tome da diplomatija bude efikasna", istakao je Zelenski.

Dok iz sedišta NATO-a u Briselu poručuju da će Alijansa nastaviti da podržava Kijev kako bi osigurala odbranu i sprečila dalju agresiju na Ukrajinu, vojni izvori navode da Rusija već neko vreme gomila oko 50.000 vojnika u blizini Hersona, što se procenjuje kao priprema za letnju ofanzivu u kojoj ruska vojska želi da potpuno osvoji ukrajinske regione Donjeck, Lugansk, Zaporožje i Herson, koje je Putin pre više od dve i po godine proglasio sastavnim delom Ruske Federacije.

Da Putin nema nameru da odustane od Krima i ova četiri regiona, ukazuju i ruski uslovi za mirovne pregovore, koje su Rusi predstavili Amerikancima i Ukrajincima, a u kojima se, između ostalog, navodi da ukrajinske trupe moraju da se povuku iz ove četiri oblasti pre početka mirovnih pregovora.

Zapravo, predočeni uslovi, među kojima su i oni da nema trupa NATO-a u Ukrajini, niti njenog članstva u alijansi, jesu ono što je pre godinu dana u govoru rekao sam Putin, govoreći o tome kada će narediti prekid vatre i početak mirovnih pregovora.

I dok mnogi očekuju novu rusku ofanzivu u četiri istočne i južne oblasti, američki istraživački centar Institut za proučavanje rata (ISW) procenio je da bi Rusiji za osvajanje cele teritorije ovog regiona bilo neophodno oko četiri godine. Ova procena se zasniva na tome da su ruske snage od 1. januara do 24. maja ove godine dnevno u proseku napredovale za oko 14,3 kvadratna kilometra.

Prema oceni ukrajinskog vojnog analitičara Olekseja Kopitka, postoji jasna veza između razmene zarobljenika i masovnih vazdušnih napada na Ukrajinu.

"Velika i, sa vojne tačke gledišta, besmislena noćna bombardovanja poslednjih dana očigledno su namerno tempirali Rusi kako bi se poklopili sa razmenom zarobljenika i podigli sukob na novi nivo, a istovremeno odvratili kritike", ocenjuje na društvenim mrežama Kopitko i dodaje da je to "čist terorizam". "Ruska perfidnost ne poznaje granice."

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar