Trump trijumfuje u Putinovoj igri oko Ukrajine

Borbe na ukrajinskom frontu ne jenjavaju, ni posle trećeg telefonskog razgovora Donalda Trumpa i Vladimira Putina ove godine, uprkos tome što je iz Vašingtona trijumfalno saopšteno da će Rusija i Ukrajina "odmah početi pregovore o primirju i, što je još važnije, o završetku rata".

I dok je predsednik SAD najavio mogućnost da Vatikan bude domaćin rusko-ukrajinskih razgovora, prvi čovek Ruske Federacija ističe da je dvočasovni telefonski razgovor bio "veoma informativan i veoma iskren" te da je Moskva spremna da sarađuje sa Kijevom na izradi memoranduma za mirovni sporazum. Osim toga, šef Kremlja je ponovo poručio da je za Rusiju glavno da se otklone "osnovni uzroci krize".

Međutim, uprkos brojnim medijskim izveštajima, nameće se utisak da Trump i Putin nisu ugovorili ništa konkretno što bi ukazalo da će rat u Ukrajini uskoro da bude završen. Štaviše, uočljivo je da je i rezultat prethodnog telefonskog razgovora bio da "odmah počinju pregovori o primirju" pa se to nije dogodilo. Štaviše, čak i mogući direktni pregovori Putina i ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog u Istanbulu, koji su na kraju se sveli samo na tehničke pregovore, nisu doveli ni do kakvog pomaka.

A da bi Trumpovo trijumfalno "odmah počinju pregovori" trebalo uzeti sa velikom rezervom, svedoči i informacija do koje je došao Steve Rosenberg, dopisnik britanskog javnog servisa BBC iz Moskve. Kako je objavio na društvenoj mreži X, nakon telefonskog razgovora Putina i Trumpa, on je pitao visokopozicioniranog saradnika Vladimira Putina da li su dva predsednika barem razgovarala o vremenskom okviru za prekid vatre u Ukrajini i odgovor je glasio: "Ne, nisu".

 

 

Stoga, nemali broj evropskih i američkih analitičara ukazuje da Trump zapravo igra Putinovu igru, iako se trudi da sve predstavi kao svoj diplomatski trijumf.

Zelenski na vezi sa Belom kućom

Za razliku od prethodnih meseci, pre i posle telefonskog razgovora sa Putinom, Trump je razgovarao sa Zelenskim, koji se odmah složio da bi Rusija i Ukrajina mogle da potpišu memorandum, nakon čega će biti potpisan sporazum o okončanju rata u velikim razmerama.

Iako je Zelenski pozvao Trumpa da razmotri uvođenje novih sankcija i da ih primeni ako Rusija bude zagovarala nastavak rata, iz Bele kuće se čulo da su SAD ponudile Rusiji povratak na svetsko tržište i ekonomsku saradnju sa Amerikom ukoliko prekinu rat.

"Niko neće povući naše trupe sa naših teritorija, to je moja ustavna dužnost, dužnost naše vojske", poručio je Zelenski, koji je tražio od Trumpa da bez konsultovanja sa njim ne donosi oduke koje se tiču Ukrajine.

Prema rečima Zelenskog, Ukrajina razmatra različita mesta za moguće mirovne pregovore.

"Razmatramo Istanbul, Vatikan, razmatramo Ženevu ili neki drugi grad u Švajcarskoj kao potencijalno mesto održavanja sastanka. Ne biramo alternative našim turskim kolegama, gledamo iz perspektive rezultata, kada strana koja priprema sastanak može imati i organizovati odgovarajući nivo prisustva delegacija", rekao je Zelenski na konferenciji za novinare, dodajući da svaka platforma mora da bude u mogućnosti da ponudi najviši nivo". "Ako su to tehnički timovi - najviši mogući tehnički timovi, ako smo spremni za sastanak lidera - onda su lideri pravi, oni koji donose odluke. I samo u ovoj prilici razmatramo i imaćemo izbor. Sve strane moraju da podrže jednu ili drugu platformu za sastanak i razgovor."

Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov izjavio je da još nije doneta konačna odluka o mestu nastavka bilateralnih pregovora, ali da obe strane formulišu svoje nacrte dokumenata koji će biti razmenjeni.

"Nakon toga sledi niz složenih kontakata kako bi se došlo do zajedničkog teksta. Nema postavljenih rokova za završetak ovog procesa i ne može ih biti. Svi žele da to bude završeno što pre, ali problem je u detaljima", rekao je Peskov, preneli su svetski mediji.

Trump ponovo gurnuo EU u stranu

Uprkos tome što su lideri Evropske unije, ali i evropski komentatori pre samo nekoliko dana bili ponosni "uspehom evropske diplomatije" da, kako je ocenjivano, pretnjom novim sankcijama i koordinacijom poteza sa Belom kućom nateraju Putina na pregovore u Istanbulu, danas je to samozadovoljstvo potpuni iščezlo. To što se Evropljanima činilo da ih je Trump uključio u pregovarački proces te da se ponovo nazire transatlantski savez u politici prema Ukrajini, nakon telefonskog razgovora Trumpa i Putina ponovo je izgledalo kao da su lideri EU odgurnuti od pregovaračkog stola.

To što su pre nekoliko dana šefovi država i vlada EU bili u bliskim konsultacijama sa predsednikom SAD, razgovarali sa njim telefonom tokom zajedničke posete Kijevu i dogovorili se o zajedničkom stavu, na izvestan način palo je u vodu u toku razgovora između šefova Bele kuće i Kremlja. Kako ocenjuju analitičari, Trump kao da se vraća svom prethodnom kursu u ophođenju sa Putinom.

"Tramp ne povećava pritisak na Rusiju. Naprotiv", kaže Jeff Rathke, predsednik Nemačko-američkog instituta u razgovoru za drugi kanal nemačkog javnog servisa ZDF, dodajući da Trump usvaja "Putinovu liniju - prvo pregovori, pa prekid vatre, ako uopšte do njega dođe".

Prema oceni ovog stručnjaka, Trump "dozvoljava da ga Putin predvodi", a raniji utisak jedinstva sa zapadnim partnerima je "samo izuzetak". Kako kaže Rathke, teško je reći zašto se Trump uzdržava od korišćenja taktike pritiska, ali moguće je da je jednostavno "nespretno pregovarao", ali i da su ekonomski interesi igrali ulogu.

Trump je nakon razgovora naglasio da Rusija želi da trguje sa SAD "u velikim razmerama", jasno signalizirajući da će se o tome u principu složiti, ali samo pod uslovom da se rat završi.

"U tom pogledu, moguće je i da je Trumpov cilj nešto sasvim drugačije od evropskog i ukrajinskog", smatra Rathke.

Bloomberg Rat u Ukrajini je jenjava više od tri godine

I dopisnica ZDF-a iz Vašingtona Claudia Bates izražava sličnu procenu, ističući da ovaj telefonski razgovor pokazuje da bezbednosni interesi Evrope nisu prioritet za Trumpa.

"Njegova glavna briga je mir i dobar odnos sa Rusijom - u nadi da će doći do ekonomskih koristi", rekla je za ZDF Bates.

Štaviše, uočljivo je i da se nešto promenilo čak i u analizama rata u Ukrajini koje objavljuju američki mediji, koji su inače veoma kritični prema Trumpu i njegovim potezima. Ta promena se vidi u analizi jačanja ruskih vojnih baza u blizini Finske, koju je objavio uticajni The New York Times.

"Iz perspektive Moskve, Rusi moraju da ojačaju svoju odbranu kako bi se zaštitili od širenja NATO-a, što je uvek bila bolna tema. Baltičke zemlje su bile prve članice bivšeg Sovjetskog Saveza koje su se pridružile NATO-u, dovodeći velike delove ruske granice uz granice NATO-a. Izgledi da Ukrajina, još veća bivša sovjetska republika, sledi taj primer, bio je toliko preteći za Moskvu da je to postalo jedan od uzroka najrazornijeg kopnenog rata u poslednjih nekoliko generacija", navodi se u analizi lista, što je prvi put da njujorški dnevnik zapravo priznaje da je širenje NATO-a jedan od uzroka rata u Ukrajini.

Lideri EU zabrinuti da će Trump odustati

Uprkos tome da se interesi lidera Amerike i Evrope ne podudaraju, Jeff Rathke ističe da se ne sme dozvoliti prekid dijaloga sa SAD.

"SAD i dalje igraju veoma veliku ulogu - i mogle bi da igraju još veću ulogu u budućnosti", kaže Rathke, koji smatra da je važno da se osigura da SAD sede za pregovaračkim stolom u budućim pregovorima, iako to nije sigurno. "Postoji i mogućnost da što duže Rusija bude odbijala da preduzme bilo kakve korake, frustracija među Amerikancima bi mogla da raste".

Bloomberg Lideri EU ne žele da SAD odustanu od ukrajinskih mirovnih pregovora

Niko ne zna koliko će dugo trajati strpljenje Amerikanaca, a Trump je već zapretio da će okončati američke napore u ratu u Ukrajini.

"Ako ništa ne bude postignuto, jednostavno ću se povući i oni će morati da nastave", rekao je ranije Trump, naglašavajući da bi Ukrajina trebalo da bude "evropski problem". "Ovo nije moj rat."

Evropski lideri su zabrinuti da bi Trump mogao da se povuče iz mirovnih pregovora o Ukrajini ako ne bude napretka, ocenjuje u analizi Bloomberg, u kojoj navodi da Trump nije postavio nikakve uslove ili pritisak na Rusiju, što je izazvalo razočaranje među evropskim liderima.

Zbog toga, mnoge evropske vlade strahuju da je Trump smanjio angažman SAD u pokušajima da se okonča rat, ostavljajući Ukrajinu i njene saveznike da se bore bez ozbiljnije podrške s američke strane. Iako Trump nije isključio mogućnost novih sankcija ili slanja dodatne vojne pomoći Ukrajini, jasno je dao do znanja da nije spreman da preduzme te korake.

Te izjave podstiču zabrinutost da je predsednik SAD povukao podršku za diplomatske napore u vezi sa Ukrajinom, čime je Putin dobio šansu za dalju vojnu ekspanziju, piše Bloomberg.

Nove evropske sankcije protiv Rusije

S druge strane, nemački kancelar Friedrich Merz je izjavio je da će Evropa povećati pritisak na Moskvu kroz sankcije, istakavši da je Trump, nakon razgovora sa Putinom, razgovarao sa ključnim evropskim liderima te da su Evropa i SAD ujedinjene u "tesnoj podršci Ukrajini na njenom putu ka prekidu vatre".

"Predsednik SAD i evropski partneri su se dogovorili o sledećim koracima, da tesno koordiniraju proces pregovora i da održe dodatni tehnički sastanak", naveo je portparol nemačke vlade Stefan Cornelijus.

Ministri spoljnih poslova i odbrane zemalja članica EU su danas usvojili 17. paket sankcija EU protiv Moskve usmeren na takozvanu rusku "flotu brodova u senci" i razmatrali novu vojnu podršku EU Ukrajini.

"Nove mere se takođe bave hibridnim pretnjama i ljudskim pravima. U pripremi su dodatne sankcije Rusiji. Što duže Rusija vodi rat, naš odgovor će biti oštriji", napisala je visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kallas na X-u.

 

 

Mađarski ministar spoljnih poslova Péter Szijjártó je pak upozorio evropske kolege koji "napadaju pro-mirovnu poziciju mađarske vlade" da ne "ometaju uspeh mirovnih pregovora" između Rusije i Ukrajine.

"Dok se Mađarska već više od tri godine zalaže za prekid vatre i mirovne pregovore, Brisel i Evropljani napadaju Mađarku zbog toga", napisao je šef mađarske diplomatije na Fejsbuku. "Ali izbor Donalda Trumpa doneo je sa sobom nadu u mir. Zahvaljujući Donaldu Trumpu, sada postoje direktni razgovori između Amerikanaca i Rusa i između Rusa i Ukrajinaca. Ovo je već učinilo svet bezbednijim mestom."

Istovremeno, u javnosti se pojavila i donedavna američka ambasadorka u Ukrajini Bridget Brink, koja je nedavno podnela ostavku zbog toga, kako je istakla, što je "politika bila da se izvrši pritisak na žrtvu, Ukrajinu, a ne na agresora, Rusiju".

"Potpuno se slažem da rat mora da se završi, ali verujem da mir po svaku cenu uopšte nije mir - to je smirivanje. A kao što znamo iz istorije, smirivanje vodi samo do još većeg rata", rekla je u izjavi za američki kanal CNN Brink, koja je za ambasadora u Kijevu bila postavljena u vreme administracije bivšeg predsednika Josepha Bidena.