Administracija Donalda Trumpa blokirala je upis stranih studenata na Univerzitet Harvard, zadavši težak udarac toj instituciji i podigavši sukob s elitnim univerzitetima na dosad nezabeleženi nivo.
Sjedinjene Američke Države povukle su sertifikaciju Harvarda u okviru Programa za studente i razmenu (SEVP), što znači da strani studenti više ne mogu da pohađaju ovaj univerzitet. Postojeći strani studenti moraju da se prebace na drugi univerzitet ili gube svoj legalni status, navelo je Ministarstvo državne bezbednosti u saopštenju u četvrtak.
"Vođstvo Harvarda stvorilo je nesigurno okruženje na kampusu dopuštajući antiameričkim, proterorističkim agitatorima da maltretiraju i fizički napadaju pojedince, uključujući mnoge jevrejske studente, te na druge načine ometaju nekad ugledno obrazovno okruženje", navodi se u saopštenju.
Blokada upisa stranih studenata dodatno će pogoršati finansijski pritisak na Harvard. Trumpova administracija zamrznula je više od 2,6 milijardi dolara finansiranja Harvarda i prekinula dodelu buduće podrške, u sve oštrijem sukobu oko načina na koji univerzitet postupa s navodnim antisemitizmom na kampusu i zahtevima vlade za većim nadzorom.
Trump je takođe pozvao na ukidanje statusa o poreskom oslobađanju toj instituciji, što je univerzitet iz Kembridža u Masačusetsu upozorilo da bi imalo "ozbiljne posledice za budućnost visokog obrazovanja u Americi".
Harvard je odgovorio izjavom da je poslednja odluka vlade nezakonita.
"Potpuno smo predani očuvanju sposobnosti Harvarda da ugosti međunarodne studente i naučnike, koji dolaze iz više od 140 zemalja i neizmerno obogaćuju Univerzitet - i ovu naciju", rekao je portparol u izjavi. "Brzo radimo na tome da pružimo smernice i podršku članovima naše zajednice."
Bloomberg Mercury
Harvard se bori protiv Trumpa
Univerzitet je tužio nekoliko američkih agencija zbog blokiranja saveznih sredstava nakon što je vlada zahtevala da preustroji svoje upravljanje, transformiše prijemni postupak i zapošljavanje profesora, prestane da prima strane studente koji su neprijateljski nastrojeni prema američkim vrednostima i osigura raznolikost mišljenja.
Ministarka državne bezbednosti Kristi Noem zahtevala je u aprilu da Harvard do kraja tog meseca dostavi podatke o bilo kakvim nasilnim ili nezakonitim radnjama stranih studenata, ili će odmah izgubiti sertifikaciju u okviru vladinog programa studentskih viza. Na Harvardu gotovo 6.800 studenata - 27 odsto ukupnog broja - dolazi iz drugih zemalja, što je porast u odnosu na 19,6 odsto iz 2006. godine, prema podacima unverziteta.
U saopštenju ministarstva stoji da su mnogi od "agitatora" strani studenti, te se rukovodstvo Harvarda takođe optužuje za saradnju s Komunističkom partijom Kine. Ranije ove nedelje, članovi Kongresa poslali su pismo predsedniku Harvarda Alanu Garberu u kome traže informacije o vezama univerziteta s kineskom vladom i vojskom.
Zakonodavci tvrde da je univerzitet bio domaćin i da je obučavao pripadnike Xinjiang Production and Construction Corps (XPCC), državne organizacije koju je SAD sankcionisao 2020. zbog navodnog kršenja ljudskih prava, uključujući zarobljavanje pripadnika ujgurske muslimanske manjine. Peking negira te optužbe.
"Ova administracija smatra da je Harvard odgovoran za podsticanje nasilja, antisemitizma i saradnje s Komunističkom partijom Kine na kampusu", rekla je Noem u četvrtak. "Upis stranih studenata je privilegija, a ne pravo, i univerziteti ne bi smeli da koriste njihove više školarine za povećanje svojih višemilijarderskih fondacija."
Noem je, gostujući na Fox Newsu, rekla da administracija razmatra blokiranje međunarodnog upisa i na drugim univerzitetima.
"Ovo je upozorenje svakom drugom univerzitetu da se sabere", izjavila je Noem.
Najveća fondacija
Harvard ima fondaciju od 53 milijarde dolara, ali veliki deo tog novca namenjen je za specifične svrhe poput stipendija. Univerzitet, zajedno s drugim elitnim institucijama, uključujući MIT i Yale, suočen je i s visokim porezom na fondaciju prema zakonodavstvu koje je u četvrtak prošlo u Predstavničkom domu SAD.
Garber je apelovao direktno na bivše studente da doniraju u posebne fondove koji predsedničkoj kancelariji omogućavaju da nadoknadi budžetske rupe i zaštiti temeljne obrazovne i istraživačke funkcije univerziteta.
Širok spektar projekata našao se na udaru političke i pravne borbe koja bi mogla da potraje, uključujući istraživanja tuberkuloze, ranu dijagnostiku ALS-a i metode za smanjenje nuspojava zračenja. Harvard ulaže 250 miliona dolara sopstvenih sredstava kako bi održao neke od tih projekata.
Osim samog Harvarda, zabrana upisa stranih studenata mogla bi da ima i dalekosežne posledice za širu privredu Masačusetsa i regionalni ekosistem koji se oslanja na prisutnost univerziteta.
Strani studenti ne plaćaju samo školarinu Harvardu; oni troše novac na restorane i druge aktivnosti, a mnogi ostaju u tom području kako bi radili u prestižnim bolnicama, istraživačkim institutima i biotehnološkim kompanijama.
Harvard i drugi elitni univerziteti našli su se na meti kritika nakon što su izbile propalestinske studentske demonstracije nakon napada Hamasa na Izrael 7. oktobra 2023. i izraelskog odgovora u Gazi. Iako Trumpova administracija tvrdi da želi da iskoreni antisemitizam, svoje napade je proširila i na inicijative za raznolikost i levo orijentisane sklonosti.
Garber, koji je Jevrej, dugo je tvrdio da će Harvard sarađivati s vladom u borbi protiv antisemitizma - za koji priznaje da predstavlja problem na kampusu - ali da zahtevi Bele kuće ugrožavaju akademsku slobodu.
"Ova mera je nastavak napada Trumpove administracije na slobodu govora i autonomiju univerziteta", rekao je Robert Shireman, bivši zamenik pomoćnika ministra obrazovanja u Obaminoj administraciji, a sada viši saradnik u Century Foundation.
"Međunarodni naučnici donose ogromne koristi Americi", rekao je Shireman. "Ovo je zlonameran pokušaj da se uguši razmena ideja, a umesto toga nametne centralizovana kontrola naučnih i istorijskih istraživanja."
- New York Times je prvi objavio vest o vladinoj meri protiv stranih studenata.
.webp){kind=icon}
