Talas priznanja Palestine na Generalnoj skupštini UN

Čak i pre tradicionalnih govora svetskih lidera na početku godišnjeg okupljanja, Generalnu skupštinu Ujedinjenih nacija (GSUN) zapljusnuo je talas priznanja nezavisne države Palestine kao svojevrsni odgovor dela zapadnih zemalja na izraelsku kopnenu i vazdušnu ofanzivu na Gazu u kojoj broj poginulih, povređenih i izbeglih Palestinaca dramatično raste. Desetak zemalja, predvođene Velikom Britanijom i Francuskom, svojim priznanjima podigle su broj zemalja, koje je priznaju palestinsku državnost, na više od 150, što je oko tri četvrtine članica UN, pozivajući pritom Izrael da odmah zaustavi rat u Gazi.

Ovi potezi zapadnih zemalja bili su u oštroj suprotnosti sa stavovima Izraela i SAD, koji su oštro osudili najnovija priznanja, tvrdeći da se time "nagrađuje terorizam Hamasa".

"Postoji jedno rešenje za prekidanje ciklusa rata i razaranja: međusobno priznavanje", rekao je u ponedeljak uveče francuski predsednik Emmanuel Macron, koji je tada potvrdio da je Pariz i zvanično priznao palestinsku državu. "Moramo priznati da Palestinci i Izraelci žive u dvostrukoj samoći... Ništa ne opravdava aktuelni rat u Gazi."

Bloomberg

 

Govoreći u UN-u, on je osudio napad Hamasa na Izrael 7. oktobra 2023. godine, istakavši da želi mir u kojem će dve države, palestinska i izraelska, živeti jedna pored druge.

Osim Francuske, u ponedeljak su Palestinu priznale i Belgija, Luksemburg, Portugalija, Lihtenštajn, Malta i Monako, dok su tri dana ranije to učinili Ujedinjeno Kraljevstvo, Australija, Kanada i Novi Zeland, što je simbolički bio veliki udar za američku diplomatiju, budući da ove zemlje se smatraju najbližim saveznicima SAD.

                      

Na konferenciji Ujedinjenih nacija u Njujorku, Francuska je priznala Palestinu kao nezavisnu državu i zajedno sa Saudijskom Arabijom pozvala Izrael da odmah prekine rat u Gazi. "Postoji jedno rešenje za prekid ciklusa rata i uništenja: međusobno priznanje", rekao je francuski predsednik Emmanuel Macron, dodajući da "ništa ne opravdava tekući rat u Gazi". Podsetimo, u poslednjih nekoliko dana priznanja palestinske države stigla su i od Ujedinjenog Kraljevstva, Australije i Kanade. Šta to znači za dalji razvoj bliskoistočnog konflikta, ali i budućnost Palestinaca, analizirala je Asja Francisti sa profesorom političkih nauka na American Graduate School u Parizu, Douglasom Yatesom. Ova priznanja od strane članica G7 znače za Palestince i njihovu buduću državu simbolično znače veliku pobedu, ističe Yates. "Za njih je ovo stalna tačka u diplomatiji. Malo po malo, još od osamdesetih, uspeli su da dobiju priznanje od ogromne većine država širom sveta. Ali to je simbolična pobeda. U praktičnom smislu, Izrael vojno okupira tu teritoriju, uz podršku Sjedinjenih Američkih Država", ističe.  Dodaje i da, pošto su zemlje koje su nedavno priznale Palestinu i otvorile u kontekstu rešenja o dve države, možemo koristiti termine tog mirovnog sporazuma, za koji su Izrael i Palestinska uprava svojevremeno dobili Nobelovu nagradu za mir. "To znači da prvo moraju da uspostave suverenitet, pa će onda pregovarati o ostalim pitanjima, kao što je gde će biti glavni grad. Dakle, mora se ići redom. Kada sve zemlje sveta priznaju palestinski suverenitet, tek tada će se rešavati detalji. Ne, granice još nisu određene. Neke zemlje koje su priznale Palestinu, poput Australije i Ujedinjenog Kraljevstva, insistirale su da palestinska uprava promeni način upravljanja. Naime, smatra se da ima problema sa korupcijom i uticajem neprijateljskih spoljnih sila, a takođe i da što pre organizuje izbore, jer trenutna vlast nije imala izbore već skoro dve decenije. I da isključe Hamas. To su bili uslovi, i ta pitanja će doći pre granica i pre pitanja glavnog grada", kaže Yates.  Profesor veruje da može doći do prekida vatre bez mira, a pravi mir je više od pukog zaustavljanja nasilja. "To podrazumeva izgradnju mira, da razne strane dođu do razumevanja svojih razlika, prihvate kompromise i budu spremne da koriste druge metode. A mi smo sada veoma daleko od toga. Najbolje čemu se možemo nadati jeste prekid vatre. A dok god Izrael ima vojnu nadmoć, neće pristati na to. Dakle, ne verujem da ćemo uskoro videti mir. Čak ni eventualna pobeda Izraela u Gazi neće rešiti osnovne probleme. Izrael je država u regionu okružena arapskim državama koje su sve više neprijateljske prema njemu. Čak su i države poput Katara, koje su ranije sarađivale sa Izraelom, sada napadnute i osećaju se kap da su ih Sjedinjene Države izdale", dodaje.  Srećom, tvrdi Yates, sa palestinske strane je Hamas sada diskreditovan i izgubio je podršku Irana i drugih spoljnih aktera. "Dakle, sa palestinske strane imate nekoga ko je spreman da pregovara o rešenju sa dve države. Ostaje da se desi promena na izraelskoj strani. Veliki saboter rešenja o dve države, koji je celu svoju političku karijeru posvetio tome da to osujeti, jeste Netanyahu. Dokle god izraelski demokratski sistem ne ukloni Netanyahu sa vlasti zajedno sa njegovom koalicijom koja uključuje ekstremno desne partije i doseljenike, imate sabotera za pregovaračkim stolom", zaključuje on.

  

Macron je, međutim, naglasio da je pitanje priznanja i dalje osetljivo, zbog čega Francuska neće otvoriti ambasadu u Palestini dok se ne uspostavi primirje u Pojasu Gaze i ne budu oslobođeni svi izraelski i drugi taoci koje je Hamas zarobio.

Izrael i SAD 'izolovani'

Nasuprot tome, za Izrael i SAD ovo predstavlja "nagrađivanje terorista". Izraelski premijer Benjamin Netanyahu je poručio da "svi koji priznaju palestinsku državu treba da znaju da se to u stvarnosti neće dogoditi".

"Palestinska država neće biti uspostavljena zapadno od reke Jordan", naglasio je Netanyahu, čime je praktično porekao bilo kakvu mogućnost da se palestinska država formira na palestinskim teritorijama u Pojasu Gaze, Zapadnoj obali i istočnom Jerusalimu.

Prvi čovek SAD Donald Trump je u utorak u govoru na GSUN priznanja Palestine nazvao "nagradom" za Hamas.

Bloomberg

 

"Kao da podstiču nastavak sukoba, neki od članova ovog tela nastoje da jednostrano priznaju palestinsku državu. To su prevelike nagrade za teroriste Hamasa za njihova zverstva. To su nagrade za ove užasne zločine, uključujući 7. oktobar, čak i dok odbijaju da oslobode taoce ili prihvate prekid vatre", rekao je Trump tokom svog obraćanja liderima Generalne skupštine UN, ponudivši drugačije rešenje. "Umesto da popuste zahtevima Hamasa za otkup, oni koji žele mir trebalo bi da budu ujedinjeni jednom porukom: oslobodite taoce sada, samo oslobodite taoce."

Trump je, međutim, istakao da "moramo odmah zaustaviti rat u Gazi".

"Moramo odmah pregovarati. Moramo pregovarati o miru. Moramo vratiti taoce", rekao je on.

Principi UN pod opsadom

U govoru u kojem je bilo mnogo digresija i poprilično osvrtanja na domaće američke prilike, Trump je kritikovao imigracione politike drugih zemalja, optuživši UN da "finansiraju napad migranata na zapadne zemlje".

"Vreme je da se okonča neuspeli eksperiment otvorenih granica. Morate ga okončati sada", rekao je Trump, hvaleći pritom sopstvene napore u suzbijanju migracija.

Osim toga, on je ponovio svoju tvrdnju o okončanju sedam ratova kao da "nikada nije dobio pomoć od Ujedinjenih nacija", dovodeći u pitanje svrhu svetske organizacije. Nabrajajući zemlje čije je sukobe rešio, Trump je naveo i sukob Srbije i Kosova.

"Okončao sam sedam ratova, sarađivao sa liderima svake od ovih zemalja i nikada nisam dobio telefonski poziv od Ujedinjenih nacija sa ponudom pomoći u finalizaciji dogovora", rekao je on, dodajući da je od UN dobio samo "pokretne stepenice koje su se na putu gore zaustavile tačno na sredini" i "teleprompter koji nije radio". "Ukoliko je to slučaj, koja je svrha Ujedinjenih nacija? UN imaju tako ogroman potencijal. Ali to se čak ni blizu ne približava ostvarivanju tog potencijala. Uglavnom, barem zasad, sve što oni rade jeste da napišu zaista snažno formulisano pismo, a onda nikada ne ispune to pismo. To su prazne reči, a prazne reči ne rešavaju rat."

Bloomberg

 

Pre Trumpa, pred GSUN je govorio generalni sekretar UN Antonio Guterres, koji je upozorio da su principi globalne organizacije "pod opsadom" te da smo ušli u "doba bezobzirnog uništavanja i neumoljive ljudske patnje".

"Pogledajte oko sebe. Principi Ujedinjenih nacija koje ste uspostavili su pod opsadom", rekao je Guterres, istakavši da međunarodna saradnja nije naivnost već "tvrdoglavi pragmatizam". "Nijedna zemlja ne može sama zaustaviti pandemiju, nijedna vojska ne može zaustaviti rast temperature, nijedan algoritam ne može otkriti poverenje kada je jednom narušeno."

Osvrćući se na aktuelne događaje na Bliskom istoku, naglasio je da su "razmeri smrti i razaranja" u Pojasu Gaze premašili bilo koji drugi sukob tokom njegovog mandata kao najvišeg zvaničnika UN.

Evropska unija i Adria region razjedinjeni

Iako su se od priznanja Palestine uzdržale vlade Nemačke i Italije, koje to ne vide kao dobar put ka smirivanju situacije, one su ipak podržale rešenje o stvaranju dve države, insistirajući da se sukobi što pre prekinu. Nemački šef diplomatije Johann Wadephul je čak osudio aktuelnu izraelsku kopnenu ofanzivu na grad Gazu kao "pogrešan put", pozvavši Izrael da sa Palestincima ponovo pokrene proces pregovora o stvaranju dve države.

"Palestinska država je naš cilj. Podržavamo rešenje dve države. Nema drugog načina", rekao je Wadephul, dodajući da se to mora postići pregovorima. "Niko ovde ne bi trebalo da vodi politiku pokušaja da se zid probije glavom. Put dijaloga, kompromisa i pregovora ostaje težak, naporan srednji put. Ali ovo je put koji Savezna Republika Nemačka podržava."

Bloomberg

U vreme kada se palestinska država svakim danom sve više smanjuje, kako ocenjuje Juliane von Mittelstaedt, priznanje od strane političkog teškaša poput Nemačke poslalo bi važan znak. Ona u tekstu za nedeljnik "Der Spiegel" ističe da brzinom kojom izraelska vlada deluje, pristup "čekajmo i videćemo", koji propagira Nemačka, učvršćuje stvarnost jedne države te da će uskoro biti prekasno za rešenje dve države.

"Priznavanje Palestine je više od pukog simbolizma. Inicijativa sadrži plan za Gazu čim se oružje utiša", navodi ona i dodaje da je ispravno to što međunarodna zajednica pokušava da smisli posleratni plan za Gazu i traži nove pristupe mirovnom procesu koji više ne zavisi od izraelskih ustupaka.

Odbijanje italijanske premijerke Georgije Meloni da prizna Palestinu doveli su juče do masovnih i delom nasilnih protesta u gradovima širom Italije, pri čemu su najveći neredi zabeleženi u Milanu i Rimu, gde je povređeno oko 60 policajaca.

Osim ove dve države, među članicama Evropske unije, Palestinu nisu priznali Hrvatska, Danska, Finska, Grčka i Austrija.

O ovom pitanju, razjedinjenost postoji i u Adria regionu. Hrvatska i Severna Makedonija odluku o priznavanju odlažu, dok Srbija priznaje Palestinu još od doba SFR Jugoslavije, to jest 1988. godine, kada je Palestinska oslobodilačka organizacija (PLO) zvanično proglasila državu Palestinu, polažući pravo na suverenitet nad međunarodno priznatim palestinskim teritorijama – Zapadnom obalom (uključujući Istočni Jerusalim) i Pojasom Gaze. Te godine je palestinsku državu priznalo 78 zemalja, a u međuvremenu su između Izraela i PLO-a potpisani sporazumi iz Osla 1993. i 1995, kojima je osnovana Palestinska uprava (PA) kao privremena samouprava u Pojasu Gaze i na oko 40 odsto teritorije Zapadne obale.

Posle atentata na izraelskog premijera Yitzhaka Rabina i dolaska Netanyahua na vlast, pregovori između Izraela i Palestinske uprave su zastali, zbog čega su Palestinci tražili međunarodno priznanje države bez saglasnosti Izraela.

Bosna i Hercegovina je Palestinu priznala 1992. godine, Crna Gora 2006, kada je obnovila nezavisnost, a Slovenije prošle godine.

Pre četiri godine, Palestina je primljena u UNESCO, a pre tri je dobila status države posmatrača u GSUN.

Poslednja šansa za diplomatiju

Najnovijim priznanjima, Velika Britanija i druge zemlje žele jasno da stave do znanja da Izrael prelazi sve granice svojim beskompromisnim ratnim huškanjem, ocenjuje komentator austrijskog dnevnog lista "Kleine Zeitung" Ronald Schoenhuber, primećujući pritom da se Palestincima ne nameću nikakvi uslovi.

"Britanski premijer Keir Starmer kaže da Hamas ne može igrati ulogu u novoj državi, ali to je retorika, a ne stvarna poluga. Bilo bi mudrije okrenuti stvar naglavačke: države će odmah priznati Palestinu ako se Hamas skloni sa terena", smatra Schoenhuber.

Pojedini karikaturisti ova priznanja prikazuju kao francusko, britansko i kanadsko "pranje ruku" o odgovornosti za dešavanja na Bliskom istoku, dok komentatorka holandskog dnevnog lista "De Volkskrant" Carlijne Vos ukazuje da iza svega stoji ideja da će priznavanje državnosti ponuditi Palestincima izglede za budućnost, s novom vladom iz koje je Hamas isključen.

"Netanyahuova vlada je na putu sudara koji ne nudi nikakve izglede, ni za palestinski narod, ni za taoce, niti za region, ali ni za izraelsko stanovništvo, koje je večno okruženo neprijateljima koje je samo stvorilo", smatra Vos. "Priznanje Palestine je više od simboličnog gesta. To bi mogla biti poslednja šansa za diplomatski proces koji je trebao biti sproveden pre nekoliko decenija."

Potrebno je mnogo više od simboličnih gestova, upozorava komentatorka švajcarskog lista "Le Courrier" Maude Jaquet, ističući da je priznavanje Palestine neophodan korak, "ali ako ga ne prate političke i ekonomske sankcije protiv vlade Benyamina Netanyahua, ostaće samo dimna zavesa". Ona podseća da dok traju snažni pregovori, bombe padaju.

"Ipak, postoje i druge, manje simbolične poluge: zaustavljanje svih isporuka oružja Izraelu, prekid svih ekonomskih veza - posebno Sporazuma o pridruživanju EU - i podrška sveobuhvatnom bojkotu proizvoda koje Izrael izvozi", navodi ona. "Diplomatski put priznanja može i mora biti samo početna tačka".

Nasuprot tome, politikolog Abbas Gallyamov iz Izraela u objavi na društvenim mrežama ističe da će Netanyahu iskoristiti talas priznanja kako bi poboljšao svoje domaće političke interese, te da mu se čini da bi on sada mogao da raspiše prevremene izbore jer je "konačno pronašao pitanje o kojem se većina izraelskih građana slaže s njim".

"Brojne ankete pokazuju da je nakon događaja od 7. oktobra jasna većina Izraelaca, koji su ranije bili tolerantni prema izgledima za dvodržavno rešenje, radikalno promenila svoj stav i sada su protiv toga. Sve što Netanyahu sada treba da uradi jeste da se predstavi kao glavni borac protiv 'globalne levičarske zavere', a budući da se to navodno materijalizovalo kroz rezolucije o priznavanju Palestine, on će u tome uspeti bez mnogo truda", smatra Gallyamov.