Putin pojačava svoju hibridnu kampanju protiv Evrope

Ruski predsednik Vladimir Putin širi svoje napore da destabilizuje Zapad, prisiljavajući evropske lidere da ponovo procene obim pretnje i da hitno uvedu nove odbrambene mere.

Nakon kršenja vazdušnog prostora ovog meseca, ministri odbrane zemalja članica Evropske unije sa istočnog krila bloka pokrenuli su inicijativu "zida od dronova" kako bi poboljšali bezbednost i odgovorili na moguću pretnju.

Krajnji cilj Kremlja je da oslabi sposobnost evropskih vlada da brzo reaguju i naruše socijalnu stabilnost, prema rečima visokog evropskog zvaničnika upoznatog sa razmatranjima taktike.

"Rusija testira EU i NATO, a naš odgovor mora biti čvrst, ujedinjen i trenutni", izjavio je komesar EU za odbranu Andrius Kubilius novinarima u Helsinkiju u petak, nakon poziva sa ministrima. Značajan deo odbrambenog sistema mogao bi biti na mestu za godinu dana, rekao je.

Napori bloka, uz novi pokušaj NATO-a da izgradi vazdušnu zaštitu, stavljaju u fokus višestruku kampanju Kremlja, koja se kreće od zastoja u istočnoj Ukrajini, preko dronova i upada borbenih aviona preko teritorije NATO-a, do sajber-operacija usmerenih na uticaj na izbore u Moldaviji.

Hibridna ofanziva se vodi u ranjivom trenutku za Evropu, koja se bori sa povlačenjem SAD pod predsednikom Donaldom Trumpom, što je ohrabrilo Moskvu da testira spremnost kontinenta da izdrži odlučnijeg protivnika na istoku, dok Putin pokušava da ponovo uspostavi geopolitičku težinu Rusije.

Bloomberg

 

Ruske aktivnosti predstavljaju usmerene napore da se testira reakcija na niz sabotažnih metoda protiv NATO-a, kao i da se razvije sposobnost da se sprovede napad dovoljno veliki da parališe Evropu, rekao je visoki zvaničnik, pod uslovom da ostane anoniman jer se razmatranja odvijaju iza zatvorenih vrata.

Ruski napori ovog meseca daleko su premašili bojište u Ukrajini, gde je rat već u četvrtoj godini, i proširili su se na jato dronova u Poljskoj, borbene avione nad Estonijom, i verovatno dronove u Danskoj. Ruska intervencija u Moldaviji, koja teži članstvu u EU, uoči nedeljnih izbora ističe obim napora Kremlja.

Različiti odgovori evropskih lidera pokazali su podeljenost i nesigurnost unutar NATO-a, dok saveznici imaju problema da usklade odgovor.

Lideri NATO-a su ove nedelje optužili Moskvu za izvođenje namernih provokacija kako bi ispitali odgovor alijanse, što je izazvalo upozorenja evropskih zvaničnika da su vlade spremne da odgovore obaranjem ruskih borbenih aviona.

 

Na pitanje o upozorenjima, koje je objavio Bloomberg News, portparol Kremlja Dmitrij Peskov odgovorio je: "Ne želim ni da pričam o tome, jer je to vrlo neodgovorna izjava", prenela je državna novinska agencija Tass.

Dronovi koji su se pojavili u Danskoj i koji su ove nedelje poremetili vazdušni saobraćaj dogodio se uoči samita evropskih lidera 1. i 2. oktobra u Kopenhagenu, na kojem će se razgovarati o bezbednosti i odbrani.

Danska premijerka Mette Frederiksen upozorila je javnost da se pripremi za nove hibridne napade, i ukazala na Rusiju kao na najveću bezbednosnu pretnju za Evropu nakon trećeg sumnjivog pojavljivanja drona ove nedelje.

Vlasti u toj skandinavskoj zemlji nisu zaključile ko stoji iza nekoliko incidenata sa dronovima u poslednjim danima, ali Rusija ostaje glavna evropska pretnja, koja pokušava da destabilizuje kontinent, izjavila je Frederiksen u video-obraćanju u četvrtak.

Generalni sekretar NATO-a Mark Rutte nazvao je upade u Danskoj "veoma zabrinjavajućim", uporedivši ih sa konvencionalnim kršenjima vazdušnog prostora sa pilotskim avionima.

"Kada su u pitanju borbeni avioni, to nije novo", rekao je Rutte za Bloomberg Television u Njujorku. "To je loše, trebalo bi da prestane, ali naši piloti znaju šta da rade i, ako bude potrebno, mogu da preduzmu krajnje mere."

Mette Frederiksen/Bloomberg

 

Nekonvencionalne snage su takođe aktivne u Moldaviji, bivšoj sovjetskoj republici smeštenoj između Ukrajine i Rumunije, koja će tokom parlamentarnih izbora u nedelju testirati svoje ambicije za pridruživanje EU. Rusija je izradila plan za ometanje evropske putanje Moldavije jačanjem prokremaljskih snaga u zemlji.

Ovi planovi, koje direktno koordinira Kremlj, uključuju regrutovanje Moldavaca u inostranstvu da glasaju, orkestriranje disruptivnih protesta i opsežnu kampanju dezinformacija na društvenim mrežama, prema dokumentima koje je pregledao Bloomberg.

Dok predsednica Maia Sandu pokušava da održi svoju proevropsku većinu u parlamentu, premijer Dorin Recean je rekao ranije ove nedelje da su vlasti u Kišinjevu uhapsile desetine osumnjičenih zbog pokušaja izazivanja nasilja.

Moldavske institucije su ove godine bile meta više od 1.000 sajber-napada, dok su zvaničnici preduzeli korake da obrišu oko 100.000 lažnih TikTok naloga koji su širili dezinformacije, rekao je.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je izdvojio ovu zemlju u svom obraćanju na Ujedinjenim nacijama ove nedelje, upozoravajući da "Evropa ne može da priušti da izgubi Moldaviju". Ratni lider je takođe ocenio upotrebu dronova kao način ispitivanja vazdušnih odbrana i vojne ekspertize.

"On neće čekati završetak rata u Ukrajini", rekao je Zelenski novinarima kasnije, misleći na Putina. "Pokušaće da pronađe slabe tačke u Evropi, u NATO zemljama, pokušaće to da uradi."

Sabotaža je taktika koju Putinova vojska primenjuje u konvencionalnom ratu. Najviši ukrajinski vojni komandant rekao je da Rusija sve više oslanja na manji broj napadnih grupa koje probijaju položaje na frontu, dok njena letnja ofanziva ima problema da napravi veći napredak.

Oleksandr Syrskyi je rekao da je Moskva koncentrisala više od 700.000 vojnika duž 1.250 kilometara (777 milja) fronta. Pošto nije uspela da napravi veći napredak, vojska je prešla na taktiku "hiljadu rezova", koristeći veliki broj jedinica sa po šest vojnika koji istovremeno napadaju, rekao je Syrskyi novinarima.

Za Janisa Kazocinsa, bivšeg šefa letonske obaveštajne službe i britanskog vojnog oficira, Zapad bi imao bolje karte da vlade usvoje neke od disruptivnih tehnika koje koristi Moskva.

"Ako sedite i pokušavate da budete isključivo defanzivni, naravno da to neće funkcionisati", kazao je Kazocins u intervjuu. "Ali ako, s druge strane, sami napravite malo nestašluka i nema pripisivanja, onda je to snažno sredstvo odvraćanja."

- U pisanju teksta pomogli Peter Guest, Julius Domoney, Greg Sullivan, Sanne Wass, Christian Wienberg, Andrea Palasciano, Andra Timu, Aliaksandr Kudrytski i Aaron Eglitis.