Trumpove odluke pogađaju i studente Adria regiona

Predsednik SAD Donald Trump nedavno je ukinuo vize stranim studentima na Harvardu. Ovaj potez usledio je nakon niza u prvi mah impulsivnih odluka američkog predsednika, koje direktno ostavljaju mnoge posledice po svet. Ovaj univerzitet – kao jedan od najvećih i najreprezentativnijih na svetu – privlači na desetine hiljade stranih studenata, a među njima su i mladi ljudi iz Adria regiona.

Aktuelna administracija traži od Harvarda da izmeni svoju politiku prijema studenata – pod parolom kako nisu u skladu sa Belom kućom – što je univerzitet odmah odbacio. "Nijedna vlada, bez obzira na to ko je na vlasti, ne treba da diktira univerzitetima koga da zaposle, kao ni koje naučne oblasti treba da razvijaju."

Ovaj univerzitet, čiji Međunarodni odsek radi od 1944. kako bi pomogao inostranim studentima, trenutno ima 10.158 studenata iz 150 država sveta. Prema zvaničnim podacima, sve to su mladi ljudi između 18 i 25 godina.

Kada je reč o Adria regionu, prema podacima na sajtu Međunarodnog odseka Harvarda, trenutno tamo studira 14 studenata iz Srbije. Harvard pohađa 16 studenata iz Hrvatske, devet iz Slovenije, četiri iz Severne Makedonije, tri iz Crne Gore i dva iz Bosne i Hercegovine.

 

 

 Oscar Escobar iz Kolumbije, doskorašnji strani student Harvarda, kaže za Bloomberg Adriju da je velika briga mnogih studenata sada to što, na primer, svaka kritika usmerena na američku administraciju po pitanju inostrane politike ili stava o ratu u Pojasu Gaze automatski čini njih neprijateljima. 

 

"Mi nismo neprijatelji Sjedinjenih Američkih Državama. Došli smo ovde zato što se divimo SAD. Nismo tu da bismo prekršili neke zakone, već da bismo predstavljali svoje ideje", naglašava on.

Kako kaže, studenti su pod pritiskom zato što će možda biti deportovani. 

Aleksandar Jakovljević, alumnista Univerziteta Harvard, za Bloomberg Adriju ističe kako je Harvard konkretno pogodan za studente iz Adria regiona. "Harvard ima odličan program finansijske pomoći za osnovne i master programe, a posebno bih istakao podršku za osnovne studije, gde porodice studenta koje zarađuju manje od 90.000 dolara godišnje, svi troškovi su plaćeni i student se školuje besplatno sve četiri godine, što verujem da većina porodica iz Adria regiona ispunjava."

Kako je otpočeo sukob Trump - Harvard

Što se tiče novih okršaja predsednika SAD i najstarijeg univerziteta, sagovornik Bloomberg Adrije naglašava da konačan ishod još nije poznat. "Odmah po donošenju zabrane da Harvard upisuje strane studente, sudija u Masačusetsu je tu odluku privremeno stavio van snage. Verujem da ćemo u narednom periodu slušati o dugotrajnom sudskom postupku između Harvarda i Trumpa po ovom pitanju."

Depositphotos

S druge strane, dodaje, federalna vlada je suspendovala brojne programe finansijske podrške i zajedničkog istraživanja koje je Harvard sprovodio – veruje da je tu manji prostor Harvardu da ospori ove odluke.

"Mislim da je pre svega bitno razumeti genezu sukoba. U poslednjim godinama Harvard je, lično verujem greškom, sebe postavio kao simbol liberalnih shvatanja i tako sebe stavio u centar političke borbe. Jasno odabirajući stranu, gde se preko 95 odsto profesora izjašnjava kao demokrate, oni su sebi stvorili brojne probleme izborom republikanske administracije."

Dodatno, kako kaže, od početka sukoba u Pojasu Gaze, na Harvardu se održavaju brojni propalestinski protesti koje Trumpova administracija smatra antisemitskim, tačnije da pozivaju na uništenje Izraela.

Podsetimo, Trumpove kritike stižu nakon pritiska na školu da promeni svoje politike i suzbije antisemitizam na kampusu nakon protesta zbog rata u Gazi.

Sam Univerzitet je ipak dobio privremenu sudsku naredbu kojom se sprečava vlada da sprovodi tu zabranu.

 

O tome govori i Luanna Jiang iz Kine koja je diplomirala na Harvardu 2025.godine.

"Mislim da škola radi sve što je u njenoj moći kako bi zaštitila svoje studente koji dolaze iz inostranstva. Harvard je bio poprilično konzistentan u afirmisanju internacionalnih studenata."

Kako kaže za Bloomberg Adriju, uopšte dolazak studenata iz čitavog sveta vitalan je za opstanak univerziteta kao što je Harvard. "Ovaj univerzitet želi od svojih američkih studenata da promene svet, ali oni ne mogu da razumeju svet bez svojih kolega iz svih krajeva sveta", dodaje ona. 

Bloomberg

 

Šta dalje

Iako se, barem trenutno, rešenje za nove odluke američkog predsednika ne nazire, Aleksandar Jakovljević kaže kako je potrebno razumeti makar odakle sukob dolazi.

"Sve ovo deo je rastuće polarizacije u američkom društvu i sukoba između liberalnih i konzervativnih vrednosti za koje se zalažu dve partije", kaže on.

"Harvard, kao simbol liberalnih univerziteta, danas je pogođen novim merama, ali rešenje problema se neće pronaći na univerzitetu nego u političkom procesu koji se dešava u Vašingtonu i američkom društvu."

Kako zaključuje, Harvard će samo osetiti posledice razrešenja krize, bilo ono pozitivno ili negativno.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar