Strani studenti na Harvardu šokirani i slomljeni zbog Trumpove zabrane

Marie Chantel Montas, studentkinja treće godine doktorskih studija na Harvardu, poreklom iz Dominikanske Republike, bila je na putovanju sa suprugom kada je saznala vest: Trumpova administracija zabranila je njenom univerzitetu da upisuje strane studente, dok bi oni koji su već upisani morali da se prebace u druge škole.

Sa još dve godine do završetka doktorskog programa iz nauke o populacionom zdravlju, Montas nema predstavu šta je sada čeka.

"Mnogo plačem", rekla je. "Moj program je izuzetno specifičan. Ne znam da li postoji neki drugi univerzitet koji bi me primio."

Odluka vlade da u četvrtak povuče harvardsku sertifikaciju za Program studenata i razmena (engl. Student and Exchange Visitor Program) gurnula je hiljade stranih studenata u neizvesnost. I brzina i momenat ove mere, nakon što su pisma o prihvatanju za jesenji semestar već poslata, a rokovi za prijem u druge škole prošli, ostavili su i sadašnje i buduće studente u nedoumici šta dalje da rade.

Vest je izazvala talas anksioznosti, besa i suza među studentima na kampusu Harvard univerziteta u Kembridžu u Masačusetsu, ali i šire.

Christopher Rim, savetnik za upis na fakultet iz Njujorka, rekao je da je primio četiri poziva od porodica sat nakon objave. Jada Pierre, studentkinja završne godine na Harvardu, provela je dva sata na grupnom pozivu sa oko 20 drugih studenata kako bi sastavili zvaničnu izjavu kojom pozivaju univerzitet da se usprotivi ovoj odluci. Fangzhou Jiang, kineski student na master studijama iz javne administracije, rekao je da mu neprestano stižu poruke u grupnim četovima.

"Postoji ogromna neizvesnost", rekao je Jiang, koji je nedavno planirao zajednički život sa suprugom za narednu školsku godinu. "Kako da planiram naš život sada?"

Ova mera predstavlja naglo zaoštravanje napada predsednika Donalda Trumpa na elitne univerzitete, posebno na Harvard. Administracija je zamrzla više od 2,6 milijardi dolara harvardskih sredstava i obustavila dodelu novih grantova, u sve napetijem sukobu oko načina na koji se univerzitet nosi sa antisemitizmom na kampusu i zahtevima vlade za većim nadzorom.

Harvard je odbio zahteve administracije i tužio više američkih agencija zbog blokade saveznih sredstava. Univerzitet je nazvao najnoviji potez protiv stranih studenata nezakonitim.

Američka sekretarka za unutrašnju bezbednost Kristi Noem u pismu Harvardu je izjavila da univerzitet može da povrati svoju sertifikaciju za upis stranih studenata pre početka nove akademske godine ako dostavi informacije koje uključuju disciplinske dosijee, video-snimke protesta i zapise o nezakonitim aktivnostima studenata u poslednjih pet godina. Harvardu je dat rok od 72 sata.

Fanta Aw, izvršna direktorka neprofitne organizacije NAFSA, Udruženja međunarodnih prosvetnih radnika (engl. Association of International Educators), upozorila je da će uklanjanje stranih studenata imati dugoročne posledice po SAD i njenu buduću bazu talenata.

"Gubitak doprinosa stranih studenata negativno će uticati na sposobnost domaćih studenata da razumeju svet, a imaće i ozbiljne posledice po ekonomsku snagu, bezbednost i globalnu konkurentnost naše zemlje", izjavila je Aw. "Ovakvi ishodi su u direktnoj suprotnosti sa ciljevima administracije o jačanju bezbednosti, snage i prosperiteta Amerike."

Životni cilj

Za studente širom sveta, upis na Harvard predstavlja vrhunac višegodišnjeg truda. Harvard se smatra najprestižnijim američkim univerzitetom, sa izuzetno oštrom konkurencijom za prijem. Zbog toga mnogi studenti neće lako odustati i preći na drugi fakultet, kaže Jamie Beaton, koji je zajedno sa Jiangom osnovao konsultantsku firmu za upis na fakultet Crimson Education.

"Upis na Harvard je, očigledno, misija koja menja život i kojoj su posvećeni još od detinjstva", rekao je Beaton. "Imaju ogromnu volju da istraju jer su zaista naporno radili da bi uopšte bili primljeni."

Prema podacima univerziteta, skoro 6.800 studenata na Harvardu, što čini 27 odsto celokupne studentske populacije, dolazi iz drugih zemalja, u poređenju sa 19,6 odsto iz 2006. godine.

Bloomberg

 

To se odnosi i na Shreyu Reddy, poreklom iz Indije, koja je skoro završila svoj izvršni MBA program na Harvard Business School, sa samo nekoliko preostalih ispita do diplome. Planirala je da se vrati na kampus u julu.

Ova 33-godišnjakinja radi za kompaniju Visa Inc. kao menadžerka programa u Ostinu i već je uložila 86.000 dolara u svoje MBA studije, uključujući i nastavu koju je planirala da pohađa ovog leta. Sada je zabrinuta da neće uspeti da diplomira i iskoristi široku mrežu bivših studenata i profesionalnih kontakata koju pruža diploma sa Harvarda, a da ne pominje izgubljeni novac.

"Zaista je teško sve to prihvatiti", rekla je. "Već sam platila školarinu, avionske karte su kupljene. Nisam sigurna šta ovo znači za mene i druge strane studente."

Pierre, studentkinja završne godine na Harvardu, kaže da je učestvovala u pisanju izjave grupe "Studenti za slobodu" (engl. Students for Freedom), koju su potom prosledili studentskim organizacijama na kampusu u potrazi za podrškom. U izjavi se poziva univerzitet da upotrebi sve svoje resurse kako bi se suprotstavio zahtevima administracije i lobirao kod izabranih zvaničnika da odbace ovakve napade.

"Bez obzira na to kako se osećamo po pitanju određenih tema, možemo da se ujedinimo i shvatimo da je ovo antiamerički potez, da je protivdemokratski", rekla je Pierre, koja je iz Bostona. "Napadate zajednicu koja je suštinski deo Harvarda."

Abdullah Shahid Sial, student treće godine iz Lahorea u Pakistanu i jedan od predsednika Udruženja studenata osnovnih studija Harvarda, spavao je u avionu na putu ka konferenciji u Japanu kada je Noemino pismo postalo javno. Vest je pročitao čim je sleteo.

"Ovo je nešto što smo svi očekivali", rekao je. "Ali nismo očekivali da će se desiti ovako brzo."

Studentske vođe su pre nekoliko nedelja počeli da pritiskaju univerzitet da pripremi plan za vanredne situacije u slučaju da savezne vlasti zabrane boravak stranih studenata na Harvardu, kaže Sial. Pozvali su upravu univerziteta da aktivno pomogne studentima u procesu prebacivanja, asistira im prilikom prijava i kontaktira sa drugim školama, umesto da se samo oslanja na postavljanje transkripata.

Sial kaže da poznaje ljude u inostranstvu koji su već odlučili da izbegnu američke univerzitete. Ima poznanike koji su, iako su primljeni na prestižne američke škole, odlučili da upišu pravni fakultet u Velikoj Britaniji zbog mogućih rizika.

"Čak i ako Trump odmah sve zaustavi, mislim da će biti potrebne godine i godine da se povrati poverenje koje je američko visoko obrazovanje izgubilo tokom ovih poslednjih meseci", rekao je Sial.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar