Balkanu preti talas deportovanih migranata iz EU

Već proteklih godina bilo je sasvim jasno da je politika "otvorenih vrata" Angele Merkel uveliko sahranjena širom Evropske unije i da je jačanje tvrde desnice nateralo i stranke levog i desnog centra da drastičnije zaoštre politiku azila pa čak po cenu da krše pravila Evropske unije ili Evropsku konvenciju o ljudskim pravima (EKLJP). Ali, da se u Evropi uveliko "promenila paradigma" po pitanju prijema tražilaca azila svedoči, ne samo to što je Italija otvorila prvi azilantski centar van EU, u Albaniji, već i to da je Poljska privremeno suspendovala azilantska prava migrantima koji dolaze preko Belorusije, a Nemačka uvela granične kontrole i krenula sa sve češćim deportacijama, pa čak i u Avganistan, sa čijim talibanskim vlastima nema diplomatske odnose.

A koliko se u Evropi, uprkos demografskim problemima i manju radne snage, promenio odnos prema tražiocima azila, možda najbolje svedoči to da je prošle nedelje devet lidera država članica EU tražilo da se EKLJP drugačije interpretira u sudskoj praksi Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, kako bi bila omogućena promena politike o migracijama.

I dok su sudije tog Suda pre desetak dana na jednoj debati obeležili 75. godišnjicu EKLJP ističući da "moramo biti netolerantni prema netoleranciji u vezi sa ljudskim pravima", na evropskoj političkoj sceni je došlo do neočekivanog savezništva po pitanju azila - između italijanske tvrdo desničarske premijerke Giorgia Meloni i danske socijaldemokratske premijerke Mette Frederiksen.

Ove dve premijerke su se susrele u Rimu i u otvorenom pismu pozvale da se preispita tumačenje EKLJP-a tako da se omogući lakše proterivanje migranata koji počine zločine, što su potpisima podržali i lideri Austrije, Belgije, Češke, Estonije, Letonije, Litvanije i Poljske.

"Važno je proceniti da li je, u nekim slučajevima, sud previše proširio delokrug konvencije u poređenju sa njenim prvobitnim namerama, čime je izmenjena ravnoteža između interesa koje treba zaštititi", istaknuto je u pismu, što su preneli evropski mediji, među kojima i France 24. "Ono što je jednom bilo ispravno možda nije pravi odgovor sutra."

Politički pritisak na Sud u Strazburu

Kako je rekla Meloni, oni žele da otvore "raspravu s političkom javnosti o glavnim pitanjima našeg vremena, počevši od fenomena migracija" te da se procene "neke evropske konvencije kojima smo obvezani, kao i njihove sposobnosti da se danas, decenijama kasnije, pozabave velikim pitanjima našeg vremena".

Bloomberg       Evropski političari imaju zahteve od sudija Evropskog suda za ljudska prava

"Primarno govorimo o slučajevima u kojima su države bile sprečene da deluju u odbrani bezbednosti svojih građana i narede proterivanje onih građana koji su počinili teške zločine. Moramo se zapitati jesu li tekstovi (konvencija) na koje se pozivamo sposobni odgovoriti na potrebe građana danas", rekla je Meloni i dodala da njena danska koleginica "ne voli da gubi vreme na ćaskanje, vrlo je operativna".

Iako su ove dve zemlje geografski udaljene, a njihove premijerke ideološko-politički različite, ova inicijativa ukazuje da se po pitanju "ilegalnih migracija" polako brišu ideološke podele među evropskim liderima.

"Moramo biti u stanju  da odbranimo svoje građane od onih koji dolaze u naše zemlje i ne ponašaju se u skladu s pravilima naših društava", naglasila je Frederiksen, dodajući da iako podržavaju vladavinu prava, "i dalje moramo donositi političke i demokratske odluke za naša društva". "Ne možemo jamčiti sigurnost naših ljudi ako ne možemo da kontrolišemo naše spoljne granice."

S druge strane, generalni sekretar Saveta Evrope Alain Berset izjasnio se protiv "politizacije" Evropskog suda za ljudska prava, ističući da je "debata zdrava, ali politizacija suda nije", preneo je britanski list The Guardian.

"U društvu kojim upravlja vladavina prava, nijedno pravosuđe ne bi trebalo da se suočava sa političkim pritiskom. Institucije koje štite osnovna prava ne mogu se prilagoditi političkim ciklusima. Ako to učine, rizikujemo da narušimo samu stabilnost koju je izgrađena", saopštio je Berset, inače bivši ministar švajcarske vlade, dodajući da je sud u Strazburu jedini međunarodni sud koji presuđuje o kršenjima ljudskih prava u ruskoj agresiji protiv Ukrajine. "Ovo nikada ne bi trebalo potkopavati."

Nasilno vraćanje tražilaca azila

Zemlje koje su potpisale pismo o novom tumačenju EKLJP, proteklih deset godina su u više navrata pre Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu gubile procese koji se tiču migranata. Sud je presudio protiv Italije u nekoliko slučajeva migracije, uključujući slučaj iz 2016. godine kada su Tunišani koji su bežali iz svoje zemlje nakon Arapskog proleća bili držani u pritvorskom centru na Lampeduzi pre nego što su deportovani u svoju matičnu zemlju. Sud je presudio i protiv Danske po pitanju ponovnog spajanja porodice, kao što je slučaj iz 2021. godine, kada je utvrđeno da su danske vlasti uskratile sirijskom izbeglici pravo na porodični život tako što su njegovoj supruzi odbile dozvolu da mu se pridruži.

Bloomberg     Sudovima sporan i sporazum o italijanskom azilantskom centru u Albaniji: Edi Rama i Giorgia Meloni

Više od 30 slučajeva je u toku pred sudom protiv Letonije, Litvanije i Poljske nakon navoda o nasilnom vraćanju ljudi u Belorusiju kako bi se sprečilo da traže azil u ovim zemljama. Na primer, sud saslušava 26 iračkih državljana kurdskog porekla koji tvrde da su ih letonske vlasti prisilile da se vrate u Belorusiju, a da nisu saslušale njihove zahteve za azil. Ljudi, koji su skoro svi vraćeni u Irak, takođe kažu da im je uskraćen pristup hrani, skloništu ili vodi dok su bili zarobljeni u šumi na letonsko-beloruskoj granici.

Baltičke države i Poljska optužuju Belorusiju da migrante koristi kao oružje kako bi destabilizovala EU tako što ih namami sa Bliskog istoka i iz Afrike u pogranični region i tera da pređu u EU. Ove zemlje tvrde da se suočavaju sa "hibridnim ratom" pa je poljski parlament prošle godine na još dva meseca produžio suspenziju prava na azil onima koji u zemlju uđu iz Belorusije.

Sve više deportovanih iz Nemačke u Srbiju

I nova nemačka vlada demohrišćana i socijaldemokrata je u koalicionom sporazumu predvidela zaoštravanje politike azila, od češćih deportacija, do ukidanje prava na spajanje porodice za osobe koje imaju takozvano pravo na supsidijarnu zaštitu.

Pravo na supsidijarnu zaštitu dobijaju osobe koje ne ispunjavaju kriterijume da prema Ženevskoj konvenciji dobiju status izbeglice, ali su u svojoj zemlji porekla ozbiljno ugroženi tako što se suočavaju sa smrtnom kaznom, mučenjem, nehumanim ili ponižavajućim postupanjem ili nekim drugim nasiljem u vezi s oružanim sukobom. U Nemačkoj trenutno oko 351.400 ljudi ima ovaj vid zaštite, i to su uglavnom osobe iz Sirije.

Prema oceni novog nemačkog saveznog ministra unutrašnjih poslova Alexandera Dobrindta, građani očekuju "promenu (migrantske) politike" jer je sposobnost nemačkih pokrajina da integrišu novopridošlice "jednostavno ograničena i zato moramo da delujemo".

Istovremeno, raste broj onih koji nisu uspeli da dobiju azil u Nemačkoj pa bivaju sve češće deportovani u zemlju porekla ili, što je sve češće, u zemlju iz koje su ušli u EU ili u kojoj su prvo tražili azil.

Prema podacima savezne vlade, objavljenih na zahtev poslanika Bundestaga iz redova opozicione stranke Levica, u prva tri meseca ove godine deportovana je 6.151 osoba, pri čemu je Srbija se svrstava u prvih pet zemalja po broju deportovanih. Doduše, na petom mestu sa 291 deportovanim, dok je na prvom mestu Turska sa 502, potom Gruzija (454), a onda Francuska (333) i Španija (325). Zapravo bezmalo svako treće deportovanje - njih 1.715 - bilo je u druge zemlje članice EU na osnovu Dablinskog sporazuma kojim se propisuje da je za procesuiranje azila odgovorna prva zemlja prilikom ulaska u EU, a to je Nemačka vrlo retko.

I dok nemačka opozicija kritikuje skupe deportacije u Pakistan, Etiopiju, Nigeriju, Ganu i Kamerun, primetno je da je namera nove nemačke vlade Friedricha Merza da proterivanje značajno uveća bez obzira na troškove, budući da se ova statistika na prvo tromesečje 2025. odnosi na rad vlade bivšeg kancelara Olafa Scholza.

Balkan kao 'parking' za izbeglice

Kako ističu nemački mediji, Merzova vlada već je informisala susedne zemlje da će značajno povećati te takozvane "Dablinske deportacije", što je izuzetno osetljivo političko pitanje u EU pa, primera radi, Nemačka trenutno to ne radi prema Poljskoj kako ne bi uticala na rezultate predstojećeg drugog kruga poljskih predsedničkih izbora.

Bloomberg                 Na granici sa Belorusijom, Poljska privremeno suspendovala pravo na traženje azila

Međutim, poznavaoci prilika ukazuju da može da dođe do situacija da države članice EU duž migrantskih ruta sve više vraćaju takozvane ilegalne migrante sve dok oni ne izađu van EU. Drugim rečima, migranti koji su stigli balkanskom migrantskom rutom mogli bi sve češće da budu deportovani iz Nemačke u Austriju, iz Austrije u Hrvatsku i Mađarsku, a iz Hrvatske i Mađarske u Srbiju, Bosnu i Hercegovinu i Severnu Makedoniju.

Štaviše, postoje strahovanja da bi Zapadni Balkan mogao da bude svojevrsni "parking" za ove neuspešne tražioce azila, što su ideje koje su postojale među evropskim političarima usred evropske migrantske krize 2015. godine, ali čiju je realizaciju sprečila tadašnja nemačka kancelarka Angela Merkel, smatrajući da bi to moglo da izazove nestabilnost na Balkanu.

Osim članica EU, Balkan kao destinaciju za deportovanje ilegalnih migranata merka i Velika Britanija, čija je nova vlada odbacila plan prethodne konzervativne vlade da migrante, koji su stigli malim čamcima, šalju u Ruandu kako bi se tamo obradili njihovi zahtevi za azil.

Za razliku od tog plana, nova vlada razmatra predloge koji bi se primenjivali samo na tražioce azila čiji su zahtevi odbijeni i koji nisu imali dalje mogućnosti žalbe. Kako je pre dva meseca izvestio britanski javni medijski servis, inostrani centri bi omogućili vladi da ukloni odbijene tražioce azila, koji dolaze iz zemalja koje se smatraju nebezbednim za njihov povratak, kao što su Iran i Somalija, kao i da primi druge odbijene podnosioce zahteva pre nego što ih prebace na letove za deportaciju u njihove matične zemlje.

Kako ocenjuje BBC, ovi predlozi unutar britanske vlade su usledili nakon što je Evropska komisija podržala ideju da članice EU koriste takve centre koje nazivaju "čvorišta za povratak" predstavljajući ih kao "inovativna" rešenja za "upravljanje migracijama".

"Trenutni predlozi su usmereni na zemlje Zapadnog Balkana - regiona koji obuhvata Albaniju, Srbiju i Bosnu i Hercegovinu. Laburisti smatraju da bi šema mogla da uštedi novac ubrzavanjem procesa deportacije i povećanjem broja uključenih", izvestio je BBC.

Svaki britanski ili EU plan o uspostavljaju takvog centra na Zapadnom Balkanu zahtevao bi postizanje sporazuma sa tim zemljama, kao što je Italija učinila sa Albanijom.

Kako je nedavno otkrio britanski list "The Telegraph", Velika Britanija posebno ima problem sa migrantima albanske nacionalnosti jer značajan deo završava u zatvorima - svaki pedeseti što je znatno veći udeo nego u drugim etničkim grupama među novopridošlicama. Kako prenosi britanski dnevnik, u Velikoj Britaniji živi zvanično oko 56.000 Albanaca iz Albanije i sa Kosova i Metohije koji su tražioci azila, pri čemu se čak 1.280 nalazi u zatvorima zbog raznih krivičnih dela.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar