Da li Hrvatska postaje novo žarište za migrante

Evropska migraciona politika i upravljanje procesom azila postaće ključne teme predstojećih evropskih izbora u junu, u svetlu više od milion zahteva za azil podnesenih u Evropi prošle godine. Posle dugotrajnih pregovora, postignut je važan dogovor o paktu o migracijama i azilu, koji je izazvao mešovite reakcije.

Karlo Ressler, zastupnik u Evropskom parlamentu, istakao je tokom gostovanja na Hrvatskom radiju da je Evropska unija (EU) uspela da pokaže zrelost i spremnost na rešavanje migracione problematike, te na vraćanje kontrole nad spoljnim granicama. Ressler smatra da paket predstavlja ravnotežu između odgovornosti i solidarnosti, kako među državama članicama, tako i prema osobama koje beže od ratnih sukoba. Osim toga, naglasio je potrebu za zaštitom granica i sprečavanjem zloupotreba u sistemu.

"Ljudi koji danas dolaze, velikom većinom nisu izbeglice koje beže od ratnih sukoba, nego su ekonomski migranti koji se na evropskim granicama nalaze posredstvom različitih krijumčarskih grupa. Ovaj akt takođe ima kao ambiciju da razbije te grupe i omogući alate državama članicama, ali isto tako i EU, s jednim zajedničkim evropskim rešenjem kako bi se to moglo sprovesti u praksi", rekao je Ressler.

S druge strane, profesorka Iris Goldner Lang s Pravnog fakulteta u Zagrebu naglašava da će novi dogovor uvesti jednostavnije, brže i efikasnije procedure na spoljnim granicama, što uključuje trijažu osoba koje imaju veće šanse za dobijanje azila. Ovo bi trebalo da omogući brži povratak onih čija je mogućnost za dobijanje azila manja.

Takođe, planirano je uspostavljanje posebnih centara zatvorenog tipa za migrante i one koji su u potrazi za azilom na spoljnim granicama.

"Kada vi u 12 nedelja morate da sprovedete ceo postupak azila i kada morate da držite ljude na granici, to znači da su oni u detenciji. Vi njima onemogućavate slobodu kretanja, što znači da morate da stvorite golemu infrastrukturu na samoj granici. Žarišta koja već postoje u Grčkoj i Italiji sada će se pojavljivati na svim spoljnim granicama EU, pa tako i Hrvatske", rekla je Goldner Lang istakavši da će to zahtevati i dodatna finansijska opterećenja.

Nezavisne nevladine organizacije izražavaju zabrinutost da bi brže procedure mogle da pojačaju patnje migranata i potencijalno povećaju broj smrtnih slučajeva u Sredozemlju.

Bloomberg

Gordan Akrap sa Univerziteta za odbranu i sigurnost "Dr. Franjo Tuđman" smatra da ilegalne migracije treba da se shvate kao oblik organizovanog kriminala, te naglašava važnost prevencije i suzbijanja ilegalnih migracija.

"Nažalost, postoji veliki broj slučajeva ilegalnih migranata koji zloupotrebljavaju pravo azila. Pitanje sigurnosti treba da bude pitanje od opšte društvene važnosti, što znači da to nije rezervisano samo za pojedine grupe, nego i za zajednicu. Pitanje je gde počinju vaša prava, a završavaju se moja i obrnuto. Ovo je dobro rešenje kojim će se pokušati da se suzbiju ilegalne migracije", smatra Akrap.

On takođe ističe potrebu za suočavanjem sa uzrocima ilegalnih migracija, a ne samo sa njihovim posledicama. Prema njegovom mišljenju, novi dogovor može da poveća humanitarni pristup migracijama i podstakne preusmeravanje prema legalnim migracijama.

"O tome da li će Hrvatska postati žarište je teško govoriti. Hrvatska treba da bude spremna da uloži napore, a vidi se da ih ulaže, jer, koliko je meni poznato, nekoliko prihvatnih centara je već organizovano na područjima blizu naših spoljnih granica. Hrvatska je pokazala da može efikasno upravljati sigurnošću na svojoj spoljnoj granici, jer da nije tako, ne bismo bili primljeni u Šengen", poručio je Akrap.

 

Ressler je poručio da Hrvatska ne sme i neće postati žarište za migrante, za razliku od Italije i Grčke.

"Hrvatska ima dugu spoljnu granicu EU, ali ona na neki način nije prava spoljna granica u smislu da je i taj deo zapadnog Balkana okružen drugim državama članicama. Ovakav evropski odgovor pomaže državama kao što su Hrvatska, Italija, Grčka i Španija, koje se suočavaju s nekontrolisanim, nezakonitim prilivom migranata", kazao je.

Komentarišući kritike na račun migracionog pakta, Ressler je poručio da je reč o "izrazu zrelosti, svesti da je nemoguće nastaviti s emotivnim ucenama, nego da je potrebno doći do konkretnih rešenja za ozbiljan, svetski, kompleksni fenomen koji se ne rešava političkim govorima, nego koji se rešava konkretnim zakonodavstvom".

Ressler naglašava da migracioni pritisci verovatno neće prestati u bliskoj budućnosti, ali da novi zakonodavni okvir daje EU alate za borbu protiv nezakonitih migracija, zaštitu granica i povećanje unutrašnje sigurnosti. Ovaj dogovor, zaključuje on, predstavlja značajan korak napred u rešavanju složenog i svetskog fenomena migracija.