Telefonski razgovor Trumpa i Putina završen posle više od dva sata

Američki predsednik Donald Trump i ruski predsednik Vladimir Putin razgovarali su telefonom u ponedeljak oko 10.40 časova po Vašingtonu (16.40 časova po srpskom vremenu). U razgovoru, koji je trajao više od dva sata, Putin je ponudio da sa Ukrajinom poradi na primirju pod određenim uslovima. Ruski predsednik ocenio je da je razgovor bio "veoma iskren i koristan". 

Putin i Trump su se dogovorili da memorandum o budućem mirovnom sporazumu sa Ukrajinom treba da sadrži "princip rešavanja, vreme sklapanja mogućeg mirovnog sporazuma i slično, kao i potencijalni prekid vatre na određeno vreme, ukoliko se postignu odgovarajući sporazumi", rekao Putin novinarima u ruskom turističkom gradu Sočiju kasnije u ponedeljak. Komentarišući direktne pregovore Rusije i Ukrajine, koji su započeti prošle nedelje u Istanbulu, Putin je ocenio da je mirovni proces "na pravom putu".  

Bio je to treći poziv koji su dvojica lidera razmenila od početka Trumpovog drugog mandata u januaru ove godine. 

Trump je u ponedeljak razgovarao i sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim, rečeno je iz Bele kuće, a prethodno je najavljeno da osim sa ukrajinskim predsednikom planira razgovor i sa nekim od saveznika u NATO-u. 

Ukrajinski i evropski lideri pozivaju Trumpa da uvede nove sankcije Rusiji ukoliko Putin odbije sklapanje potpunog i bezuslovnog prekida vatre i početak mirovnih pregovora u ratu, koji ulazi u četvrtu godinu.

Zelenski, koji se u nedelju sastao sa potpredsednikom Amerike JD Vanceom u Rimu, napisao je na Telegramu da "pritisak na Rusiju mora da se nastavi dok ne bude spremna da zaustavi rat". Trump i Putin su razgovarali nakon što su Rusija i Ukrajina u petak održale prve direktne pregovore u Turskoj, gde su se dogovorile o razmeni zarobljenika i razmenile mišljena o tome kako bi mogao da bude sproveden eventualni prekid vatre. 

"Ovo je važan poziv, s obzirom na pregovore održane u Istanbulu", rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov novinarima u ponedeljak, prenela je ruska državna agencija Interfax.

Ruske snage nastavljaju spori napredak u Ukrajini, a Kremlj je više puta poručio da Rusiju ne pogađaju pretnje daljim sankcijama, kao i da neće ubediti Putina da promeni svoje ratne ciljeve. Ruska ekonomija se u velikoj meri sveobuhvatnim sankcijama Amerike i EU. 

Američki zvaničnici su privatno najavili evropskim kolegama da Trump razmatra da podrži nove sankcije, koje je pripremio republikanski senator Lindsey Graham, ukoliko Rusija ne popusti, kažu za Bloomberg evropski zvaničnici.

Trump je do sada izbegavao da preduzme kaznene mere protiv Putina, jer ruski predsednik ne pristaje na primirje, dok je Zelenski izrazio spremnost da se pridržava budućeg mirovnog sporazuma. U petak je američki predsednik rekao novinarima da se "ništa neće desiti" dok se ne sastane sa Putinom. Iako su ruska i američka strana izrazile spremnost da se takav sastanak održi, nijedna još nije saopštila da postoji ikakav plan. 

Zelenski je prošle nedelje otputovao u Tursku nakon što je izazvao Putina da se tamo sastane sa njim, što je ruski predsednik odbio. Ruski pregovarači su ponovili Putinove zahteve da Ukrajina preda četiri regiona na istoku i jugu zemlje koje moskovske snage delimično okupiraju, ali ne kontrolišu potpuno.

Amerika je svesna da postoji "mali zastoj" u pregovorima, rekao je američki potpredsednik JD Vance novinarima u Rimu prošle nedelje. "Mislim da će predsednik reći predsedniku Putinu, gledajte, da li ste ozbiljni?", rekao je.

Kremlj takođe insistira na pravno obavezujućoj garanciji da se Ukrajina neće stupiti u NATO, kao i da će ostati vojno neutralna. Rusija želi da zabrani prisustvo NATO snaga u Ukrajini, a zahteva i obustavu isporuka zapadnog oružja Kijevu. Moskva takođe traži da se broj ukrajinskih vojnika ograniči. Ti zahtevi su neprihvatljivi za Kijev.

"Nažalost, nema snažnog podsticaja da Rusija pristane na prekid vatre", rekao je Michael Coffman iz Carnegi fondacije u nedelju na konferenciji za medije u Talinu, prestonici Estonije. Smatra se da je Putin spreman za dugotrajan rat, kao i da ga preterano ne brine pooštravanje američkih sankcija ukoliko uskoro ne dođe do sporazuma, ispričala su za Bloomberg dva izvora bliska Kremlju. 

Stav Rusije potkrepljen je Putinovim uverenjem da njegove snage mogu da probaju ukrajinsku odbranu i potpuno osvoje četiri regiona do kraja godine, kažu izvori bliski Kremlju. Vašington je predložio zamrzavanje sukoba duž trenutnih linija fronta, dajući Rusiji kontrolu nad teritorijom koju okupiraju u istočnoj i južnoj Ukrajini, uz obećanje da će priznati ruski suverenitet u oblastima koje je Putin okupirao još 2014. godine. 

Trumpova administracija se takođe obavezala da neće podržavati članstvo Ukrajine u NATO-u. Prema mirovnom sporazumu, Kijev bi dobio snažne bezbednosne garancije i pravo da razvije sopstvenu vojsku, ranije je izvestio Bloomberg.

"Trump želi da Putin pristane na primirje, ali Putin to apsolutno ne želi", rekao je Sergej Markov, politički konsultant sa brzim vezama sa Kremljem. "Putin ne želi propast pregovora, pokušava da manevriše tako da se ovi pregovori nastave pored vojne ofanzive."

Trump je u nedelju, uoči razgovora sa ruskim predsednikom, razgovarao sa liderima Francuske, Velike Britanije, Nemačke i Italije.

Francuski predsednik Emmanuel Macron, britanski premijer Kier Starmer, Nemački kancelar Friedrich Merz i italijanska premijerka Giorgia Meloni su sa američkim predsednikom prodiskutovali "o situaciji u Ukrajini i katastrofalnoj ceni rata po obe strane", saopštila je britanska vlada. Američki državni sekretar Marco Rubio takođe je u subotu razgovarao sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovom.

Ruski i ukrajinski zvaničnici su u petak održali prve direktne pregovore u Istanbulu. Iako je bilo reči o tome da bi predsednik Putin mogao da prisustvuje pregovorima, to se na kraju nije dogodilo. Zaraćene strane su se dogovorile da razmene 1.000 zarobljenika, a Rusija je ponovila dugačak spisak zahteva, među kojima je zadržavanje kontrole nad pet regiona na istoku Ukrajine. Kremlj je ranije u subotu izjavio da bi do susreta Putina i Zelenskog moglo doći ukoliko dve strane postignu određene dogovore, čiji detalji zasad nisu poznati javnosti. 

Ukrajina je prethodno zatražila desetodnevno primirje, u čemu su je Amerika i saveznici podržali, ali dogovor sa Rusijom nije sklopljen.

Predsednik Kine Xi Jinping je početkom maja izjavio da se nada "pravednom" mirovnom sporazumu o Ukrajini, što je najnoviji potez u njegovom pokušaju da popravi odnose s Evropom suočen s de fakto trgovinskom blokadom od strane SAD. Kina se nada da bi se "trajan i obavezujući mirovni sporazum, koji bi prihvatile sve uključene strane" mogao postići putem dijaloga, rekao je Xi svom ruskom kolegi Vladimiru Putinu tokom neformalne čajanke u Moskvi u četvrtak, prenela je kineska državna agencija Xinhua.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar