Svojatanje pobede nad nacizmom

Osamdeseta godišnjica kraja Drugog svetskog rata i pada nacionalsocijalizma podstakla je još jedan talas istorijskog revizionizma i globalnih svojatanja pobede nad nacizmom, a sve u senci i dalje aktuelnog rata u Ukrajini.

Podele se više ne zasnivaju samo na tome da se Dan pobede na Zapadu obeležava 8. maja, a u Rusiji i na Istoku 9. maja, što je inače rezultat toga da su nemački feldmaršali potpisali predaju Nemačke savezničkim snagama, koja je stupila na snagu 8. maja 1945. godine u 23.01 časova po berlinskom vremenu, što je po moskovskom vremenu već bio 9. maj.

I dok Rusija slavi 9. maj kao Dan pobede u Velikom otadžbinskom ratu, i to tradicionalno vojnom paradu na Crvenom trgu u Moskvi, Evropa 8. maj slavi kao Dan pobede, a 9. maj kao Dan Evrope u znak sećanja na deklaraciju francuskog ministra spoljnih poslova Roberta Schumana iz 1950. godine o uspostavljanju novog poretka koji je zapravo bio prvi korak ka nastanku Evropske unije.

Bloomberg   Vojna parada povodom Dana pobede u Londonu

Ova višedecenijska razlika u simbolici proslava između Moskve i Brisela u poslednje tri godine prerasla je u dubok ideološki jaz, nakon što je u februaru 2022. godine Rusija započela sveukupnu invaziju na Ukrajinu, između ostalog, pod obrazloženjem da želi da izvrši denacifikaciju vlasti u Kijevu.

Nekadašnji saveznici su se toliko udaljili da je nekad tiha borba ko je koliko doprineo pobedi postajala sve glasnija da se čak i gura u stranu činjenica da je da je nekadašnji Sovjetski savez podneo najveće žrtve sa oko 27 miliona ubijenih civila i vojnika. U Ukrajini i baltičkim zemljama, koje su nekad bili deo SSSR-a, ruše se spomenici Crvenoj armiji, a obeležavanje Dana pobede 9. maja ukida i uspostavlja 8. maj kao Dan sećanja i pobede na nacizmom. Na obeležavanjima Dana pobede u Berlinu se zabranjuju ruske i sovjetske zastave, uniforme i amblemi, dok proslava Dana pobede u Velikoj Britaniji traje nekoliko dana, pri čemu je vojna parada u Londonu više izgledala kao striktno britanski događaj nego sećanje na istorijski događaj u kojem su učestvovali saveznici sa obe strane Atlantika i Lamanša.

Bez SAD ne bi bio pobede

Štaviše, u svojevrsno svojatanje najvećih zasluga za slom nacističkog režima Adolfa Hitlera uključila se i Bela kuća. Američki predsednik Donald Trump izjavio je da je pobeda u Drugom svetskom ratu postignuta isključivo zahvaljujući SAD.

Bloomberg

"Pobedili smo u dva svetska rata, ali nikada nismo preuzeli zasluge za to - svi ostali to rade! Širom sveta, saveznici slave pobedu koju smo mi imali u Drugom svetskom ratu. Jedina zemlja koja ne slavi su Sjedinjene Američke Države, a pobeda je postignuta samo zahvaljujući nama", napisao je Trump na svojoj društvenoj mreži Truth Social. "Bez SAD, rat bi dobile druge zemlje, i koliko bi to drugačiji svet bio. Stoga, ovim proglašavam nacionalni praznik u znak proslave pobeda u Prvom svetskom ratu, gde je primirje potpisano 11. novembra 1918. godine, i Drugom svetskom ratu, gde je datum pobede bio 8. maj 1945. godine."

I dok je portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova istakla da SAD preuveličavaju svoj doprinos te da "trenutno narod SAD, američka nacija i država Amerika ne poznaju sopstvenu istoriju", grupa evropskih istoričara uputila je apel SAD u francuskom dnevnom listu "Le Monde" u kojem pozivaju "američki narod da se izdigne iznad političkih podela koje podstiče Moskva".

"Setite se veza koje nas ujedinjuju, skovanih na bojnim poljima i ojačanih osamdeset godina prijateljstva i saveza. Dezinformacije nastoje da nas podele, ali naša zajednička posvećenost slobodi i demokratiji mora da prevlada. Pre svega, apelujemo na vas da podržite Ukrajinu. Nadamo se da se uz pomoć SAD može pronaći diplomatsko rešenje", ističe se u apelu.

Parada cinizma

Iako SAD ne prave nikakvu ceremoniju, niti će Amerikancima ovo biti neradni dan, određivanje prema Danu pobede i samo prisustvovanje paradama i ceremonijama u Moskvi, Londonu, Kijevu ili Berlinu postalo je pitanje političkog legitimisanja. Za jedne je odlazak na paradu u Moskvu solidarisanje sa Vladimirom Putinom i ruskom agresijom na Ukrajinu. A za druge je podrška Ukrajini na ovaj dan zapravo podrška "pronacističkom režimu koji slavi Stepana Banderu". Za treće je pak sve što nije veličanje američkog doprinosa kraju Drugog svetskog rata zapravo nepoštovanje SAD.

Bloomberg Vojna parada povodom Dana pobede u Londonu

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski juče je prošetao centrom Kijeva, pri čemu je nekoliko dana ranije upozorio da nebo nad Moskvom neće biti sigurno od eventualnih napad ukrajinskim dronovima. Paradu u Moskvi on je nazvao "paradom cinizma", istakavši da će o zločinima nacista govoriti "organizator masovnih grobnica u Buči", kao da će "oni koji su orkestrirali blokadu Marijupolja biti oni koji će govoriti o opsadi Lenjingrada".

"To će biti parada cinizma. Jednostavno nema drugog načina da se to opiše. Parada žuči i laži. Kao da nisu desetine savezničkih država pobedile nacizam, već lično Putin", rekao je Zelenski u video-obraćanju povodom Dana sećanja i pobede nad nacizmom u Drugom svetskom ratu u Ukrajini, preneo je Reuters.

 

 

Zelenski je rekao da se njegova zemlja bori za mir i razume šta je potrebno da bi se to postiglo, tvrdeći da "ili se Rusija mora radikalno promeniti, ili svet mora da se promeni".

I dok se čini kao da je prošlo 120, a ne tek 20 godina otkad su na paradi na Crvenom trgu bili tadašnji američki predsednik George W. Bush i francuski predsednik Jacques Chirac, dobar deo evropske štampe žestoko kritikuje ovogodišnju vojnu paradu u Moskvi, tumačeći je kao jake napore Kremlja da svoj agresorski rat u Ukrajini stavi u taj istorijski kontekst.

Komentatorka italijanskog lista "La Stampa" Anna Zafesova se zgrožava načina na koji Rusija veliča militarizam.

"Kako propaganda ruskog režima dostiže sve apsurdnije nivoe, sa novorođenčadima u porodilištima koja nose vojničke kape sa petokrakim crvenim zvezdama, Kremlj je izgleda odlučan da Drugi svetski rat nadogradi na rat koji Rusija sada vodi protiv Ukrajine", ističe ona i dodaje da Putin jasno ukazuje na neprijatelja kada govori o "tenkovima nemačke proizvodnje obeleženim krstovima" i predstavnicima "poraženih naroda koji žele da nas pokore i nametnu stvari".

(Ne)legitimisanje Putinove propagande

Među brojnim komentarima u kojima se osuđuje to što Putinove pokušaje da učešće ruskih vojnika u ratu u Ukrajini predstavi kao nastavak "velike tradicije svojih dedova i pradedova, boreći se sa čašću i hrabrošću za pravdu", nemali broj evropskih komentatora kritikuje malobrojne evropske lidere koji su otišli u Moskvu.

Bloomberg Vojna parada u Moskvi povodom Dana pobede

Slovački dnevni list "Dennik N" kritikuje plan slovačkog premijera Roberta Fica da prisustvuje vojnoj paradi u Moskvi na kojoj će mu biti "pokazana vojska koja trenutno desetkuje Ukrajinu" i na kojoj će stajati "pored diktatora koji bi želeo da je zbriše sa lica zemlje".

"Fico je pitao koji je drugi slovački političar vodio bilateralne razgovore sa kineskim predsednikom, brazilskim predsednikom i predsednikom Ruske Federacije u roku od nekoliko sati. To je slika o sebi koju želi da projektuje. Svuda gde pogleda kod kuće, problemi se šire kao pečurke. Zato on skreće pažnju sa njih igrajući se na antizapadno raspoloženje velikog dela slovačkog društva, dok se predstavlja kao ugledni državnik", ističe komentator "Dennika N".

S druge strane, Nicolak Butylin, komentator levo orijentisanog nemačkog dnevnika "Berliner Zeitung", smatra da je trebalo da novi nemački kancelar Friedrich Merz odleti u Moskvu 9. maja.

"Ne mora da prisustvuje velikoj vojnoj paradi na Crvenom trgu ili da zauzme jedno od željenih mesta na tribini Kremlja pored Xi Jinpinga, Aleksandra Lukašenka i severnokorejskog vladara Kim Jong-una. Ali šta kažete na tihu, iznenadnu posetu Grobnici neznanom junaku ili spomeniku Ježi u Himkiju, nedaleko od Moskve – mestima koja obeležavaju žrtve rata umesto da ga veličaju", predlaže Butylin i tvrdi da bi Merz "tako učinio gest saosećanja, a da ne legitimiše Putinovu propagandu".

Senka nad Evropom

Na ovu 80. godišnjicu, kako primećuje u uredničkom uvodniku irski list "The Irish Times", Drugi svetski rat izlazi iz živog sećanja i ulazi u istorijske knjige, pri čemu postoji razlog za strah da se njegove lekcije sada zaboravljaju, jer je "ono što je tada odbranjeno, danas ponovo u opasnosti".

"Najveći evropski vojni sukob od 1945. godine trenutno vodi ruski diktator protiv demokratske Ukrajine. Širom kontinenta, zemlje žure da se ponovo naoružaju. Demagozi bljuju krv, a nacionalizam tla ponovo niče. U Nemačkoj, stranka koja otvoreno flertuje sa nacističkom simbolikom vodi u nekim anketama javnog mnjenja. A transatlantski savez koji je bio temelj evropskog posleratnog oporavka se raspada", ukazuje irski list.

Bloomberg

Zbog toga, istoričar Xose Manuel Nunez Xeixas u komentaru za španski dnevnik "El Pais" poziva na zajedničko evropsko obeležavanje ovakvih istorijskih događaja.

"Na Zapadu je 8. maj postao simbol novog posleratnog antifašističkog konsenzusa, koji se takođe zasnivao na selektivnom zaboravljanju saradnje sa nacističkim osvajačima u Francuskoj, Holandiji i Norveškoj, saradnji u deportaciji Jevreja ili učešću u dobrovoljačkim jedinicama koje su se borile zajedno sa Trećim rajhom. Za Nemačku je ovo (dugo) bio tužan datum... Tek 1985. godine Richard von Weizsaecker je istakao da je i Nemačka oslobođena fašizma 8. maja i da je to stoga datum za učenje iz prošlosti", ističe ovaj istoričar i dodaje da je i Italija, sada zatvorena u antifašističkom diskursu, "videla pobedu kao svoju" te da je "mit o otporu izbrisao svaku zajedničku odgovornost". "Sada kada je krajnja desnica ponovo u usponu, trebalo bi da se sećamo 8. maja sa evropskom dimenzijom koja prevazilazi nacionalna obeležavanja."

Međutim, čini se da se neće uskoro dogoditi da jedan ovakav praznik bude obeležen jednom paradom, bar na evropskom tlu. Štaviše, čini se da su svi istorijski revizionizmi i paralelna i često suprotstavljena obeležavanja pobede nad nacizmom zapravo najslikovitiji prikaz sveta u kojem živimo.