Ruska ekonomija na raskršću - da li niska cena nafte može da pokvari Putinove vojne planove

Od ruske invazije na Ukrajinu 24. februara 2022. prošlo je 1.168 dana. Najrazornijem vojnom sukobu koji je zahvatio Stari kontinent od kraja Drugog svetskog rata još uvek se ne vidi kraj, a ubrzani napori administracije Donalda Trumpa za okončanje konflikta ostali su bez vidljivog pomaka.

Američko ministarstvo spoljnih poslova je pre nekoliko dana saopštilo da se povlači iz mirovnih pregovora i da SAD više neće posredovati između Rusije i Ukrajine, pri čemu ostaju posvećeni mirovnim naporima u Ukrajini, ali nameravaju da smanje ulogu posrednika. "Nećemo leteti po celom svetu da bismo posredovali na sastancima; to je sada zadatak obe strane i vreme je da predstave i razviju konkretne ideje o kraju konflikta", izjavila je portparolka ministarstva Tammy Bruce.

Američko povlačenje dolazi nekoliko dana pre vojne parade u Moskvi, kada će najveća država na svetu obeležiti 80. godišnjicu pobede nad nacističkom Nemačkom u Drugom svetskom ratu. Paradi povodom Dana pobede prisustvovaće nekoliko visokih predstavnika stranih država, pri čemu je Kijev rekao da ne može garantovati bezbednost svetskih lidera koji će prisustvovati događaju.

Uprkos ubrzanim diplomatskim naporima i pritisku Vašingtona, borbe na ukrajinskom frontu ne jenjavaju. Dok se u poslednje vreme situacija na bojištu okrenula u korist Rusije, ona se suočava sa problemima na domaćem ekonomskom frontu.

Bloomberg

 

Rizici restriktivne kreditne politike

Pre nekoliko dana smo pisali da su dve najveće ruske banke, Sberbank i VTB, u svojim kvartalnim izveštajima prijavile kašnjenja sa otplatom hipotekarnim i neosiguranim potrošačkim kreditima.

Obim problematičnih hipotekarnih kredita u Sberbanku je u posmatranom kvartalu porastao za 90 odsto i dostigao približno tri milijarde dolara. Ukupan udeo ovih kredita se udvostručio na 2,6 odsto, što je najviši nivo posle 2022. godine, kada je Rusija napala Ukrajinu, izveštava Moscow Times, onlajn časopis sa sedištem u Amsterdamu.

Moscow Times takođe navodi da su se u istom periodu dospeli potrošački krediti povećali za 22,5 odsto, a udeo tih kredita u portfoliju banke povećao se sa 12,4 odsto na 16,1 odsto. Krediti koji kasne više od 90 dana takođe su dostigli trogodišnji maksimum i povećali se sa 9,3 odsto na 10,4 odsto.

Druga najveća ruska banka VTB u svom poslovnom izveštaju ne otkriva precizne podatke za segmente dospelih kredita, ali se prema izveštaju ruske medijske grupe RBC udeo loših kredita povećao sa 3,9 odsto na 4,8 odsto. Kako navode oba ruska medija, rukovodioci u bankama za rastuću tendenciju neplaćanja kredita krive visoke kamatne stope, koje od prošlog oktobra iznose 21 odsto.

Centar za makroekonomske analize i kratkoročno predviđanje (CMASF), moskovska neprofitna organizacija koja savetuje rusku vladu, naveo je u nedavnom izveštaju da se u poslednje vreme povećala mogućnost "bega investitora" ili masovnog povlačenja sredstava iz banaka.

U tom kontekstu institut CMASF navodi da bi "geoekonomska nestabilnost" među investitorima u Rusiji mogla izazvati "paničnu reakciju", sličnu drugim ekonomskim šokovima, kao što se dogodilo u početnim danima rata, kada su za Rusiju uvedene opsežne zapadne sankcije.

Bloomberg

 

Rekordno visoke kamate opstaju

Ekonomija ratujuće države se suočava sa upornom inflacijom, koja je u martu porasla na 10,3 odsto, daleko iznad ciljnog nivoa ruske centralne banke, koji iznosi četiri odsto. Centralna banka je u odgovoru na inflacione pritiske ključnu kamatnu stopu pre nekoliko nedelja zadržala na rekordnih 21 odsto, gde se prvi put našla prošlog oktobra.

 

 

S obzirom na pregrejanu rusku ratnu ekonomiju i inflacione pritiske, visoke kamate će prema mišljenju analitičara opstati još neko vreme, uprkos želji Kremlja za popuštanjem. Rusku centralnu banku trenutno predvodi Elvira Nabiullina, koju je Bloomberg pre nekog vremena označio kao "nekonformistkinju" i "stručnu".

Centralna banka je uz očuvanje ključne kamatne stope na nivou od 21 odsto u aprilu izjavila da će visoke troškove zaduživanja još dugo održavati, kako bi se inflacija sa sadašnjeg nivoa od 10,3 odsto vratila na ciljni nivo. Upozorila je takođe da bi američke carine na ceo svet sa smanjenjem potražnje za ruskom naftom i slabljenjem rublje mogle povećati inflaciju.

Hlađenje ekonomije

Ministarstvo za ekonomski razvoj je pre nekoliko dana prilikom objavljivanja ekonomskih rezultata prvog kvartala saopštilo da je ekonomski rast u Rusiji znatno usporen. U periodu između januara i marta ruski BDP je porastao za 1,7 odsto, što je 2,6 puta manje nego u prethodnom kvartalu (4,5 odsto), pri čemu je najveći pad zabeležio industrijski rast - sa 5,7 odsto na 1,1 odsto, navodi Moscow Times.

Ruski onlajn časopis još izveštava da su ekonomski podaci prvog kvartala najlošiji od istog perioda 2023. godine, kada je Ruska Federacija još uvek zvanično bila u recesiji. To je posledica zaoštravanja politike centralne banke, sankcija i problema sa snabdevanjem, navodi.

Prema najnovijim ekonomskim projekcijama Ruske centralne banke, očekuje se da će BDP porasti između jedan i dva odsto tokom 2025. godine, zatim između 0,5 i 1,5 odsto u 2026. godini, dok se za 2027. godinu predviđa rast od 1,5 do 2,5 odsto. Situacija na tržištu rada zasad ostaje napeta, pri čemu je nezaposlenost na istorijski niskom nivou. Međutim, prema anketama u brojnim regionima postepeno se smanjuje udeo preduzeća koja se suočavaju sa nedostatkom kadrova. Osim toga, u nekim granama smanjuju se potražnja za radnom snagom i njen prelazak u druge sektore. Rast plata ostaje visok i nastavlja da prevazilazi rast produktivnosti.

"Ruska ekonomija ostaje značajno pregrejana, što stvara nove - kratkoročne i srednjoročne - rizike", kaže poznavalac postsovjetskog prostora i partner u kompaniji NC3 Denis Mančević. "Dok je istorijski ekonomija bila direktno vezana za takozvanu naftnu rentu - prihode od izvoza energenata, prvenstveno sirove nafte - toj zavisnosti se u poslednje dve godine pridružila i zavisnost od ratne ekonomije, koja pokreće sve veći deo ruske ekonomije, jer se samo direktni odbrambeno-bezbednosni budžetski izdaci približavaju nivou od 10 odsto BDP-a. Ako uzmemo u obzir i multiplikator, taj uticaj na ekonomsku aktivnost je još veći."

Mančević u tome vidi razlog za visoku inflaciju, koju uz sve nove i povećane izdatke za rat ne uspevaju da obuzdaju ni astronomski visoke kamatne stope. "Šta god da uradi Ruska centralna banka, premalo je s obzirom na obimna ulaganja u ratnu ekonomiju. Problemi će se gomilati, povećan udeo neplaćenih hipotekarnih kredita je samo još jedan od indikatora dublje ekonomske krize", kaže stručnjak, koji ističe da je Moskva u proteklim mesecima ukinula brojne programe subvencionisanih hipotekarnih kredita, koji su u svetlu visoke cene svežeg novca za vladu jednostavno bili preskupi.

Niske cene nafte smanjuju budžet Kremlja

Kremlj ekonomsku stabilnost traži u izuzetno nesigurnom geoekonomskom i geopolitičkom okruženju. Ruska ratna mašina zavisi prvenstveno od prihoda industrije fosilnih goriva, koja se u poslednjim mesecima suočava sa padom cena.

Gasno postrojenje u Nemačkoj (Bloomberg)

 

Svetske cene nafte su u poslednjih nekoliko nedelja pale najniže u četiri godine. Glavni razlozi za pad su trgovinski rat između SAD i Kine, kao i neočekivana odluka naftnog kartela OPEC+ da će od juna povećati proizvodnju nafte za 411 hiljada barela dnevno. Odluka o obimnom povećanju proizvodnje iznenadila je neke analitičare, koji smatraju da organizacija rizikuje dalji pad ionako niskih cena nafte.

Ako se pojeftinjenje nafte nastavi, Kremlj će verovatno početi da smanjuje izdatke već ovog leta, kažu analitičari, što bi moglo ugroziti vojne planove Rusije. To znači da bi Trumpove trgovinske mere na duge staze nenamerno mogle više naškoditi ruskoj sposobnosti finansiranja rata protiv Ukrajine nego sistematsko uvođenje najobimnijeg paketa sankcija u savremenoj istoriji od strane Zapada, poznati američki dnevnik New York Times objašnjava strateške implikacije Trumpove odluke.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je u jednom od svojih malobrojnih ekonomskih komentara novinarima rekao da su svetska tržišta "izuzetno nemirna, napeta i emocionalno preopterećena". Dodao je takođe da ruske vlasti nastoje da smanje "efekte ove međunarodne ekonomske oluje".

"U budućnosti bi federalna vlada trebalo da probleme rešava helikopterskim novcem, nacionalizacijama (koje već aktivno teku) i spasavanjem čitavih grana, ako bude želela da očuva socijalni mir. Takav ekonomski model za Rusiju je održiv samo dok uspešno izvozi značajne količine nafte po visokim i stabilnim cenama na međunarodno tržište. Ako nešto krene po zlu, bilo u količinama (recimo u slučaju dodatnih sankcija) ili prodajnoj ceni (što vidimo sada, uz hlađenje svetske ekonomije), ovakav model veoma brzo počinje da pokazuje znakove neodrživosti", zaključuje Mančević.

Britanski poznavalac ruskih prilika i pisac Mark Galeotti iznosi sličan stav, navodeći u tekstu za Spectator da ruske bezbednosne agencije procenjuju kako će eventualni masovni protesti biti prvenstveno podstaknuti lošom ekonomskom situacijom, a ne političkim faktorima.

Dodatni ekonomski pritisak za okončanje rata?

Američki zvaničnici su za predsednika Trumpa tokom prvomajskih praznika pripremili mnoštvo mera za jačanje ekonomskog pritiska na Rusiju, budući da Putinovo rukovodstvo odlaže napore za završetak ukrajinskog sukoba, izjavili su za Bloomberg neimenovani sagovornici, dodajući da predsednik Trump još razmatra konačnu odluku o ovom pitanju.

Moskva dosad nije prihvatila zahteve SAD za trajnim prekidom vatre, ruski predsednik Vladimir Putin insistirao je na maksimalističkim stavovima, pri čemu je između ostalog zahtevao da Rusija preuzme kontrolu nad četiri ukrajinske regije koje ne okupira potpuno. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je u međuvremenu pristao na sporazum o mineralima sa Vašingtonom da bi očuvao Trumpovu podršku i podržao pozive za bezuslovnim primirjem od najmanje 30 dana.

Jorge Silva/AFP/Getty Images/Bloomberg

 

"Mislim da možda ne želi da zaustavi rat", napisao je predsednik Trump pre nekoliko dana o predsedniku Putinu na svojoj društvenoj mreži Truth Social i nagovestio da bi Moskvu mogao prisiliti na okončanje konflikta sankcijama za ruski bankarski sektor ili uvesti takozvane sekundarne sankcije.

Manevarskog prostora za sankcije više nema mnogo, jer sa više od 20 hiljada različitih sankcija Ruska Federacija ostaje država kojoj je uvedeno najviše sankcija u svetu. Više od 80 odsto trenutnih sankcija uvedeno je zbog invazije na Ukrajinu i između ostalog uključuju trgovinski embargo, zaustavljanje investicija, zamrzavanje i konfiskaciju međunarodnih rezervi Kremlja, zabranu kupovine ruskih državnih obveznica i isključenje ruskih banaka iz sistema SWIFT.

Trumpov saveznik u senatu Lindsey Graham je početkom prošle nedelje rekao da je 72 senatora podržalo nacrt zakona koji bi uveo nove "izuzetno razorne" sankcije protiv Rusije i carine za zemlje koje kupuju njenu naftu, prirodni gas i druge ključne proizvode, ako Putin ne započne suštinske razgovore za zaustavljanje rata, navodi još Bloomberg. Te sankcije bi uključivale carine u visini od 500 odsto na uvoz iz zemalja koje kupuju rusku naftu, naftne derivate, prirodni gas ili uranijum, navedeno je u nacrtu predloga zakona.