Odmeravanje snaga Trumpa i BRIKS-a u Iranu

Primirje između Izraela i Irana zasad prolazi bez incidenata, ali i bez diplomatskih pokušaja da se postigne trajno rešenje problema. Zbog toga procena pojedinih geostratega da prekid vatre neće trajati predugo jer "glavni ciljevi Izraela, uništavanje iranskog nuklearnog programa i promena režima, nisu postignuti", izgleda vrlo izvesna. I dok se procenjuje da će krhko primirje regionu dati "nekoliko nedelja ili meseci pauze" do sledeće faze eskalacije, sve je očiglednije grupisanje dve strane, to jest da je Iran postao svojevrsno bojno polje uticaja i politike, s jedne strane, Sjedinjenih Američkih Država, a s druge strane, organizacije BRIKS i njenih predvodnika – Kine i Rusije.

U trenutku kada se sledećeg ponedeljka predsednik SAD Donald Trump bude ponovo susreo sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanyahuom u Beloj kući, u Brazilu će se okupiti najviši funkcioneri zemalja-osnivača BRIKS-a i pridruženih članica, koji će delom biti u senci dvanaestodnevnog rata između Izraela i Irana.

Iako je Netanyahu izjavio da će trgovina biti deo njegovih diskusija u Beloj kući i sa ostalim visokim američkim zvaničnicima, poseta dolazi usred stalnog međunarodnog fokusa na rat između Izraela i Hamasa i rastućih tenzija sa Iranom, ali i unutar izraelskog pritiska na premijera da sudski odgovara za optužbe za podmićivanje, prevaru i kršenje javnog poverenja.

Trumpova odbrana Bibija

I pre posete, Trump je direktno u objavama na društvenim mrežama branio Netanyahua, kritikujući izraelske tužioce zbog aktuelnog procesa protiv premijera i nazvavši ga "lovom na veštice".

"Suđenje Bibiju Netanyahuu treba otkazati, odmah, ili dati pomilovanje velikom heroju, koji je toliko učinio za državu (Izrael)", napisao je Trump na svojoj platformi Truth Social koristeći nadimak izraelskog lidera, dodajući da je saznao da bi Netanyahu trebalo da se pojavi na sudu. "Takav lov na veštice, za čoveka koji je toliko dao, nezamisliv je za mene".

Izraelski mediji su izvestili da je počelo sudsko unakrsno ispitivanje premijera i da se očekuje da će trajati oko godinu dana. Suđenje Netanyahuu je počelo 2020. godine i obuhvata tri krivična postupka u kojima je on negirao optužbe, izjasnivši se da nije kriv. U jednom procesu je optužen za primanje luksuznih poklona kao što su šampanjac i cigare od prijatelja koji su navodno tražili kontrausluge, a u druga dva procesa da je ponudio pomoć vlasnicima medijskih kompanija u zamenu za njemu naklonjeno izveštavanje.

Izraelski predsednik Isaac Herzog ima ovlašćenje da pomiluje Netanyahua, ali su ga izraelski mediji citirali kako kaže da pomilovanje "trenutno nije na stolu", ali da "takav zahtev nije podnet".

Bloomberg Posledice iranskog raketnog odgovora Izraelu vidljive u Tel Avivu

S druge strane, Trump je najavio da će on spasiti izraelskog premijera od optužbi za korupciju, iako nije jasno kako bi to mogao da uradi.

"Sjedinjene Američke Države su spasile Izrael, a sada će Sjedinjene Američke Države spasiti Bibija Netanyahua", napisao je Trump, iako je nekoliko dana ranije žestoko ukorio izraelskog premijera zbog izraelskih napada na Iran na samom početku primirja.

Neki od Netanyahuovih krajnje desničarskih saveznika u vladi pozdravili su Trumpove komentare, a čak i među njegovim političkim konkurentima sve više jasno se diskutuje o tome da bi te procese trebalo okončati ili pomilovanjem ili nagodbom o priznanju krivice jer to suđenje "politički iscrpljuje naciju" u bezbednosno nestabilnim vremenima.

"Trenutni proces mora biti zaustavljen, ne da bi se spasao Netanyahu, već da bi se spasao Izrael", objavljena je na naslovnoj strani centrističkih novina "Yediot Aharonot" ocena poznatog kolumniste Bena Drora Yeminija, koji je inače veoma kritičan prema najduže vladajućem premijeru Izraela.

Igra oko palestinskih teritorija

Izraelski opozicioni lider Yair Lapid rekao je, pak, da predsednik SAD-a ne bi trebalo da se meša u strano pravno pitanje.

"Uz svo dužno poštovanje prema Trumpu, on ne bi trebalo da se meša u pravni proces u nezavisnoj zemlji", rekao je za Ynet Lapid, nazvavši to Trumpovom "kompenzacijom"Netanyahuu "jer će ga pritisnuti po pitanju Gaze da okonča rat". To je tipično za Trumpa".

I američki posmatrači očekuju taj "Trumpov pritisak" po pitanju Gaze, budući da je Trump već izašao sa "konačnim predlogom" za šezdesetodnevno primirje sa Izraelom u Gazi za koje očekuje da ga prihvati palestinska militantna grupa Hamasa, koju podržava Iran.

"Nadam se, za dobro Bliskog istoka, da će Hamas prihvatiti ovaj dogovor, jer bolje neće biti, biće samo gore. Hvala vam na pažnji", poručio je Trump koji se nada da će biti postignuto primirje u zamenu za puštanje izraelskih talaca koje drži Hamas.

Bloomberg Ispred Bele kuće održan protest protiv američkog bombardovanja Irana

Hamas je saopštio da je spreman da oslobodi preostale taoce u Gazi pod bilo kojim dogovorom za okončanje rata, dok Izrael tvrdi da rat može prestati samo ako Hamas bude razoružan i raspušten, što Hamas odbija.

A da Neteanyahu zapravo namerava da u Vašingtonu, ne da bude predmet Trumpovog pritiska, već da on diplomatski pritisne Trumpa, svedoči i to da su u sredu svi ministri iz njegove partije Likud potpisali pismo u kojem pozivaju da se pre kraja letnjeg zasedanja izraelskog parlamenta Kneset primeni "izraelski suverenitet i zakon nad Judejom i Samarijom", što je njihov naziv za celokupnu Zapadnu obalu. Ovo pismo je inicijativa Saveta Yesha, krovne organizacije opštinskih saveta jevrejskih naselja na Zapadnoj obali, a suštinski predstavlja poziv da se poništi bilo kakva mogućnost stvaranja palestinske države, koju bi trebalo da čine palestinske teritorije na Zapadnoj obali i Pojas Gaze.

"Masakr 7. oktobra dokazao je da uspostavljanje palestinske države na ostatku teritorije predstavlja egzistencijalnu opasnost za Izrael. Vreme je za suverenitet", navodi se u pismu u kojem se tvrdi da je uspostavljanje izraelske vlasti nad tim područjima prirodni produžetak Netanyahuovog uspeha protiv Irana i njegovih posrednika, prenosi izraelska novinska agencija JNS.

Izraelske odbrambene snage (IDF) već kontrolišu oko 60 odsto teritorije Pojasa Gaze, prisiljavajući tamošnjih više od dva miliona Palestinaca da se presele u sve manje oblasti blizu obale i egipatske granice. Prema oceni penzionisanog izraelskog general-majora Israela Ziva, koji je nekada vodio odeljenje za vojne operacije, IDF je "dostigao granicu onoga što se može postići silom".

"Netanyahu je stigao do raskrsnice i mora da napravi izbor", rekao je Ziv za CNN, dodajući da je jedan put taj da se iskoriste dostignuća protiv Irana, Hezbolaha i Hamasa i da se zalaže za regionalni sporazum koji bi mogao da uključi unapređenje odnosa sa Sirijom i Libanom, što podazumeva okončanje rata u Gazi i obezbeđenje oslobađanje talaca, ali i rizikuje kolaps Netanyahuove vlade ako krajnje desničarske stranke napuste koaliciju. "Drugi put je nastavak rata i čak i ako on nije zvanično objavljen, to bi značilo osvajanje Gaze".

Prema Netanyahuovim rečima, nakon izraelskih vojnih operacija u Iranu "otvorile su se mnoge mogućnosti", uključujući mogućnost vraćanja kući svih koje Hamas još uvek drži u zarobljeništvu.

"Prvo, da spasemo taoce", rekao je on. "Naravno, moraćemo i da rešimo pitanje Gaze, da pobedimo Hamas, ali verujem da ćemo ispuniti obe misije".

Iran bez opipljive pomoći saveznika

I dok Netanyahuove izjave signaliziraju da je on zarad drugih ciljeva sada spreman da mu "uništenje Hamasa" ne bude glavni cilj u Pojasu Gaze, postaje sve očiglednije i da su palestinske teritorije, Iran i ceo region Bliskog istoka postali svojevrsno bojište uticaja između SAD i zemalja organizacije BRIKS, čiji su osnivači Kina, Rusija, Brazil, Indonezija i Južna Afrika. I u toj borbi, BRIKS zaostaje, budući da su brojni komentatori primetili da je prilikom izraelsko-američkih bombardovanja Islamska Republika bila bezmalo napuštena, to jest da su njeni saveznici u BRIKS-u pružali samo retoričku ali ne i opipljivu podršku.

Uprkos sporazumima o strateškim partnerstvima sa zvaničnim Teheranom, Moskva i Peking su ostale sa strane i nije bilo ni naznake toga da bi Iran mogao da dobije njihovu značajnu vojnu ili ekonomsku pomoć.

Bloomberg

Iako je Iran potpisao sporazum o strateškoj saradnji sa Rusijom, što je njoj bio ključni izvor borbenih dronova na početku invazije na Ukrajinu, Teheran nikad od Moskve nije dobio ruski raketni sistem S-400. O tome diskutovalo o javnosti pa su Rusiji naklonjeni mediji čak tvrdili da taj moćni sistem već isporučen u tajnosti. Međutim, da Iran nema ovaj sistem sa raketama zemlja-vazduh svedoči i to kako je Izrael u raketnim napadima sa lakoćom uništio iranska nadzemna nuklearna postrojenja i izvršio atentat na ključne nuklearne fizičare, kao i vojne i obaveštajne funkcionere.

Iako je Kremlj osudio izraelske i američke napade, Putin je analitičarima delovao "rasejano i zauzeto, vojno i ekonomski, svojim ratom u Ukrajini", a bilo je upadljivo i to da je izjavio kako u Izraelu živi dva miliona stanovnika sa ruskog govornog područja, što je ukazalo da on ne želi njima da naudi.

I Kina je "snažno" osudila američke napade, nazivajući ih kršenjem međunarodnog prava, ali nije ponudila konkretnu pomoć Iranu, koji Pekingu prodaje oko 90 odsto svog celokupnog izvoza nafte.

Kako primećuje italijanska novinarka Gabriella Bruschi, iranski susedi u Zalivu pozvali su na uzdržanost i upozorili na potencijalno razorne posledice po region ako bi Iran uzvratio napadom američke baze na Bliskom istoku. U analizi za portal First Online, Bruschi ističe da su države, poput Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata, mesecima pokušavale da iskoriste svoju geopolitičku i ekonomsku težinu kako bi podržale nuklearne pregovore između SAD i Irana, a da je na kraju pregovore pretekla vojna moć.

"Iran takođe ne dobija podršku od grupe zemalja u razvoju okupljenih u BRIKS-u, koji se hvali stvaranjem novog globalnog poretka kojim ne dominiraju zapadne zemlje. Organizacija, koju su osnovali Brazil, Rusija, Indija i Kina, a kojoj se Iran pridružio početkom 2024. godine, ostala je nema povodom napada Izraela i Sjedinjenih Država na Islamsku Republiku", primetila je Bruschi usred američkog bombardovanja Irana.

Doduše, BRIKS je sa kojim danom zakašnjenja osudio bombardovanje kao "kršenje Povelje Ujedinjenih nacija" ali je sve ostalo na tome da je Ministarstvo spoljnih poslova Brrazila, koji trenutno predsedava organizaciji, izdalo saopštenje u kojem eksplicitno uopšte nisu pomenuti Izrael i SAD. I dok ponašanje Kine ne čudi imajući u vidu kineski stil uticaja na globalne prilike, ruska uzdržanost je mnoge začudila, budući da nije bila stidljiva kada je slala svoje snage da sa iranskim trupama 2015. godine brane tadašnjeg sirijskog predsednika Bašara al Asada.

Ali, sva je prilika, da je rusko odsustvo konkretne pomoći deo ruskih interesa koji nisu isti kao iranski. Ne samo što Rusiji odgovara sukob u Iranu, zbog skoka cena nafte, ali i toga da su Amerikanci svoje protivdronovske sistema prebacili iz Ukrajine u i oko Izraela, već joj daje i adut u pregovorima sa Trumpom, koji pokušava da u okviru pregovora oko mira u Ukrajini odvoji Rusiju od Kine, nudeći joj sporazum oko saobraćaja po Arktiku, pristup izvozu žitarica u Crnom moru i skidanje sankcija ruskim bankama.

Poslednje odbrana BRIKS-a

Vladimir Putin i po prvi put Xi Jinping izostaće sa godišnjeg samita BRIKS-a, koji se održava u Riju de Žaneiru, ali će tamo biti njihove "desne ruke"– ruski šef diplomatije Sergej Lavrov i kineski premijer Li Qiang.

Lideri Rusije i Kine će izbeći neprijatna pitanja o političkom kredibilitetu i strateškim dometima BRIKS-a kada je izostala pomoć Iranu, iako ova organizacije i dalje postaje sve moćniji instrument osporavanja zapadnog modela, naročito ekonomskog.

Bloomberg Na ovogodišnjem samitu BRIKS-a izostaće prvi put predsednik Kine

Brazilski komentator Pepe Escobar smatra da "od Nigerije do Indonezije do Vijetnama, članica BRIKS-a i partnera BRIKS-a – postoji sve veći konsenzus da se Iranu ne sme dozvoliti pad" te da su "čini neograničenog zapadnog diktata konačno slomljene".

Iako Escobar smatra da je sada Iran "prva linija odbrane BRIKS-a i Globalnog juga", profesor na Univerzitetu Kolumbija Christopher Sabatini ističe da će upravo bombardovanja Irana na predstojećem samitu biti "prvi pravi test za koaliciju" koja je promovisana kao "forum za zemlje u razvoju kako bi izvršile kolektivni pritisak za inkluzivnu reformu globalnog upravljanja", što Brazil želi da istakne.

"Ali rat između Irana i Izraela i ruska invazija na Ukrajinu verovatno će stvoriti opasne smetnje za efikasan ishod samita u skladu sa onim što se Brazil nadao kada je preuzeo predsedavanje blokom" ističe on u tekstu za Chatham House i dodaje da se vlada predsednika Luiza Inacija Lule da Silve nada se da će učvrstiti poziciju zemlje kao lidera i unutar BRIKS-a, i među državama Globalnog Juga koje teže demokratizaciji međunarodnog sistema. "Sada dolazi test: može li heterogena BRIKS+ grupacija kolektivno i konstruktivno promovisati brazilski brend demokratskog multilateralizma, poštovanje međunarodnog prava i umerenu reformu međunarodnog sistema? I može li poslužiti kao oslonac za olakšavanje globalnog rebalansiranja ekonomske, diplomatske i normativne moći koju Brazil želi?"

Prema njegovoj oceni, mnogo toga će zavisiti od toga da li grupa može da prevaziđe prazna iznošenja mišljenja o ratovima između Izraela, SAD i Irana, kao i Rusije i Ukrajine, i da se pozabavi pitanjima trajnijih, institucionalnih posledica. Zvanično, Brazil se nada da će usmeriti diskusiju ka konkretnim temama: tranziciji zelene energije, saradnji u vezi sa vakcinama i proširenju statusa najpovlašćenije nacije na sve zemlje u Svetskoj trgovinskoj organizaciji. Sabatini smatra da su to "relevantni i važni projekti", koji su hitni zbog poteza Trumpove administracije u ovim oblastima.

"Ali neće biti lako pronaći zajednički jezik", kaže on ističući opasnost da BRIKS postane samo antiamerički forum. "Novi članovi organizacije su iskrivili BRIKS+ ka zemljama koje ne dele široku viziju Brazila o reformisanju globalnog institucionalnog i normativnog poretka i umesto toga daju prioritet sopstvenim uskim interesima".

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar