Kina ne spasava Iran dok SAD pojačavaju pritisak

Kina je brzo osudila Izrael nakon njegovog napada na Iran. Ipak, predsednik Xi Jinping nije pokazao nikakvu spremnost da žurno pruži oružje ili drugu podršku koja bi pomogla Teheranu da se suoči sa najtežim vojnim testom u poslednjih nekoliko decenija.

Peking je više puta upozoravao na potrebu da se izbegne eskalacija, ponavljajući i u četvrtak poziv SAD i drugim zemljama da prihvate dijalog i "spreče da se situacija u regionu strovali u ponor". Uprkos tome, Kina još nije ponudila nikakvu materijalnu podršku Iranu, osim što održava uobičajene trgovinske odnose. Isti pristup primenila je i prema Rusiji.

Iako je administracija Xija pružila diplomatsku podršku ratu Vladimira Putina u Ukrajini i Moskvi isporučivala robu dvostruke namene, Kina je pažljivo izbegavala direktnu isporuku oružja kako ne bi bila izložena američkim sankcijama. Slično je reagovala i u slučaju vojne eskalacije između svog "neraskidivog prijatelja" Pakistana i Indije, najteže u poslednjih pedeset godina, pozivajući na smirivanje tenzija.

"Kina Iranu možda nudi ekonomsku pomoć i retoričku podršku, ali stvarna vojna intervencija nije ni blizu razmatranja", rekao je Wen-Ti Sung, saradnik Atlantskog saveta pri Global China Hubu. "Kina ne želi da bude uvučena u rat Irana sa Izraelom iza kojeg stoji administracija Donalda Trumpa."

Za razliku od SAD, koje imaju dugu istoriju uplitanja u ratove daleko od svoje teritorije, uzdržavanje od stranih sukoba jedno je od ključnih obeležja spoljne politike Xija. Taj princip neintervencionizma omogućio je Pekingu da se u globalnom jugu pozicionira drugačije u odnosu na Vašington, fokusirajući se na pozajmice i razvojne projekte, bez nametanja političkih promena.

Bloomberg

Pristup Kine prema Iranu, suočenom s napadima Izraela i potencijalno SAD, odražava isti obrazac koji primenjuje prema svom drugom ključnom partneru, odnosno Rusiji. Kao i Peking, Moskva je kritikovala izraelske napade, ali nije učinila mnogo da pomogne Teheranu. Nakon telefonskog razgovora s Putinom o Bliskom istoku u četvrtak, Xi je izneo četvoropunktnu inicijativu u kojoj se poziva na prekid vatre i "zaustavljanje rata".

"U međunarodnoj zajednici, posebno velikim silama koje imaju poseban uticaj na strane u sukobu, jeste da daju doprinos smirivanju situacije", poručio je Xi, u prikrivenoj aluziji na SAD.

Kina je poslednjih godina ojačala diplomatske i ekonomske veze s Teheranom, iako nema formalni savez s Islamskom republikom. Xi je nadgledao prijem Irana u bezbednosni savez Šangajske organizacije za saradnju 2023. godine, a potom i u blok BRICS, inače grupacije koje je Peking ojačao kako bi suzbio američki uticaj na globalnoj sceni.

Iako je Kina 2021. potpisala 25-godišnji sporazum o strateškoj saradnji s Iranom, uz najave o kineskim investicijama u vrednosti od 400 milijardi dolara, sprovođenje tog dogovora do sada je bilo slabo. Ekonomski interesi Pekinga u širem Zalivskom regionu danas daleko premašuju odnose s Iranom.

Trgovina s Iranom neravnomerno je raspodeljena u korist Kine. Prema podacima Centra za strateške i međunarodne studije, oko trećine iranske spoljne trgovine otpada na Kinu, dok Iran čini manje od jedan odsto kineske razmene. Iako Peking kupuje oko 90 odsto iranskog izvoza nafte uprkos američkim sankcijama, Islamska republika je za Kinu u suštini zamenljiv energetski partner.

"U malo verovatnom slučaju da se iranski izvoz potpuno izgubi, mogao bi biti nadomešten rezervnim kapacitetima proizvođača iz OPEC+", navodi se u izveštaju agencije Fitch Ratings od ponedeljka.

Već se naziru znaci preusmeravanja. Zbog rastuće zabrinutosti zbog sekundarnih sankcija, kineske privatne rafinerije smanjile su kupovine u poslednjim nedeljama. Prema podacima kompanije Vortexa, isporuke iranske nafte Kini pale su u maju na oko milion barela dnevno, što je najniži nivo u poslednja tri meseca.

Bloomberg

Iako je Peking 2023. posredovao u obnavljanju diplomatskih odnosa između Irana i Saudijske Arabije, uglavnom je ostao po strani dok su novi sukobi potresali Bliski istok.

Suočen s izraelskom vojnom nadmoći, Iranu bi verovatno bile potrebne napredne sisteme protivvazdušne odbrane i borbeni avioni, što je podrška koju mu Kina verovatno neće pružiti. Još od 2005. Peking zvanično ne prodaje velike vojne sisteme Teheranu, iako su SAD ranije ove godine uvele sankcije za šest kompanija iz Hongkonga i Kine zbog navodnog pomaganja Iranu u nabavci delova za dronove.

Jedna od mogućnosti mogla bi biti i posredovanje. No, čak i da Xi to želi, ostaje neizvesno da li bi ga ijedna strana prihvatila. Malo je verovatno da bi Izrael podržao Kinu, s obzirom na njeno savezništvo s Palestinom. Peking uostalom više voli da deluje kroz multilateralne mehanizme kao što su Ujedinjene nacije, nego da preuzima vodeću ulogu.

"Xi jeste izrazio spremnost da pomogne. Ali šta on ili Kina zapravo mogu da učine", pita se Zhiqun Zhu, profesor političkih nauka i međunarodnih odnosa na Univerzitetu Bucknell. Posredovanje je "veoma težak zadatak koji nije ostvariv bez saradnje ključnih aktera, naročito Sjedinjenih Američkih Država".

Možda najveći rizik za Peking jeste da se sukob pretvori u regionalni rat u koji bi se direktno uključile SAD, što bi moglo ugroziti energetsku bezbednost Kine. Druga najveća ekonomija sveta uvozi sirovu naftu, a oko 45 odsto tih isporuka prolazi kroz Ormuski moreuz.

Rast cena sirovina dodatno bi ugrozio sposobnost Kine da stabilizuje privredni rast, u trenutku kada se donosioci odluka već suočavaju sa sve većim trgovinskim barijerama i dugogodišnjom krizom na tržištu nekretnina koja opterećuje potrošnju.

"Dok Peking nastavlja da osuđuje sukob, istovremeno će nastojati da balansira odnose s Izraelom i zemljama Zaliva i obezbedi stabilne isporuke energije", ocenjuju analitičari Bloomberg Economicsa, uključujući Alexa Kokcharova.

U četvrtak je u saopštenju dodao i potencijalno strateški dobitak za Kinu: veće angažovanje Vašingtona na Bliskom istoku moglo bi da "odvuče pažnju SAD sa strateškog nadmetanja s Kinom".

Takva računica ogleda se i u podeljenim stavovima na kineskim društvenim mrežama, gde neki nacionalistički komentatori pozivaju Peking da pomogne Teheranu.

Politički komentator Li Guangman ocenio je da bi neuspeh Irana bio "geopolitička katastrofa" za Kinu. Pad režima u Teheranu, upozorio je on, potkopao bi Inicijativu "Pojas i put" Xija, ugrozio bezbednost kinesko-pakistanskog ekonomskog koridora i omogućio SAD da ponovo preuzmu kontrolu nad regionalnom naftom, čime bi produžile svoju "petrodolarsku hegemoniju".

Na kraju, prema rečima Neila Thomasa, saradnika za kinesku politiku pri Asia Society Policy Institute, Peking u spoljnoj politici najviše vrednuje stabilnost i retko podržava nasilne promene režima u inostranstvu.

"Strategija Kine na Bliskom istoku jeste da ostane u dobrim odnosima sa svima kako bi maksimizovala svoje ekonomske koristi i geopolitički uticaj", zaključuje Thomas.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar