Nakon neuspeha da proruski kandidati pobede na izborima u Rumuniji, Moldaviji i Mađarskoj, zvanična Moskva pokušava otvorenim pretnjama da utiče na rezultat predstojećih parlamentarnih izbora u Jermeniji, na kojima se prozapadni premijer Nikol Pashinyan nada da će ojačati podršku svom prozapadnom kursu. Izlazak na birališta 7. juna u toj postsovjetskoj državi umnogome se pod uticajem ruskih izjava i medijsko-političkih uticaja pretvorio u svojevrsni referendum o evropskim integracijama Jermenije, odnosno ostanku u Evroazijskoj ekonomskoj uniji.
Svima je postalo očigledno da Rusija ulaže velike napore kako bi osigurala da Nikol Pashinyan ne ostane na funkciji premijera ili bar ne obezbedi treći mandat sa jasnom većinom. Na samitu Evroazijske ekonomske unije u Kazahstanu ruski predsednik Vladimir Putin otvoreno je zapretio da će obustaviti ekonomsku saradnju sa Jermenijom ako se okrene ka EU. Moskva je već uvela zabrane uvoza određene jermenske robe.
A da geopolitička realnost bude komplikovanija, to će biti prvi izbori na evroazijskom prostoru na kojima će administracija američkog predsednika Donalda Trumpa otvoreno podržavati pro-EU kandidata, a ne evroskeptika.
Kuda ide Jerevan
Ovi parlamentarni izbori ne samo što se smatraju značajnim za budućnost te južnokavkaske republike i njeno geopolitičko pozicioniranje, već su i test koliko daleko premijer Pashinyan može da pomeri svoju zemlju ka Zapadu, a da ne izazove dublji sukob sa istorijskim saveznikom Moskvom. On je na vlasti u Jerevanu od izbora 2018. godine. Pre toga je predvodio prodemokratsku plišanu revoluciju, takozvanu Jermensku revoluciju, kojom su različite političke i građanske organizacije naterale tadašnjeg premijera Serzha Sargsyana da podnese ostavku, a potom na vanrednim parlamentarnim izborima pobedili Republikansku stranku nakon 19 godina njene neprekidne vlasti.
Bloomberg
Budući da je Jermenija bila u velikoj meri zavisna od Rusije u pogledu energije, trgovine i bezbednosti, Pashinyan je vrlo oprezno balansirao produbljivanje partnerstva sa EU. Međutim, njegov prozapadni kurs se pojačao nakon poslednjih sukoba sa susednim Azerbejdžanom, budući da su se Jermeni osetili ostavljenim na cedilu od Moskve, koju su decenijama smatrali zaštitnikom. Konkretno, ruske mirovne snage nisu sprečile zvanični Baku da 2023. godine vojno povrati kontrolu nad regionom Nagorno-Karabah protera tamošnje autohtono jermensko stanovništvo.
"Svih ovih četiri ili pet hiljada ruskih vojnika koji su tamo u Jermeniji nisu ništa uradili", kaže je Marcin Zaborowski, urednik za Evropu na poljskom javnom servisu TVP, dodajući da je to "potpuno potkopalo podršku Rusiji i poverenje u ruske bezbednosne garancije" te to objašnjava Pashinyanov pokušaj da "diverzifikuje" jermenske opcije proširivanjem saradnje sa EU i SAD, umesto da se potpuno raskine sa Rusijom. "Rusija ih nije zaštitila kad je trebalo."
Iako Pashinyanovoj političkoj stranci, Građanski ugovor, opada popularnost, ona je u anketama javnog mnjenja i dalje favorit sa oko 30 odsto podrške, ali nedovoljno za samostalno vladanje i nastavak sa ustavnim promenama neophodnim za zaključivanje mirovnog sporazuma sa Azerbejdžanom, čiji su nacrt uz Trumpovo posredovanje u Beloj kući potpisali Peshinyan i predsednik Azerbejdžana Ilham Aliyev.
Iako ga zapadni mediji portretišu kao proevropskog i prozapadnog, Pashinyan je svestan da zvaničnom Jerevanu nije tako jednostavno da bira između EU i Rusije, ne samo zbog toga što su na njenoj teritoriji prisutne i ruske trupe, već i zbog toga što zemlja umnogome zavisi od ruskog gasa i nafte, potom velike trgovinske razmene sa Rusijom i brojnom jermenskom dijasporom u Rusiji. Zbog toga čak i mediji koji nisu naklonjeni Rusiji procenjuju da bi drastična promena kursa Jerevana nanela ozbiljan ekonomski udarac ovoj južnokavkaskoj republici.
"Zahvaljujući članstvu u Evroazijskoj ekonomskoj uniji, Jerevan dobija ruski prirodni gas, naftne derivate, neobrađene dijamante i mnoge druge sirovine po cenama nižim od tržišnih. Istovremeno, veliki broj jermenskih građana živi i radi u Rusiji – prema procenama čak pola miliona. Njihove doznake čine najmanje 10 procenata jermenskog BDP-a", ističe Andis Sedlenieks, komentator letonskog liberalnog dnevnog lista "Diena". "Ako se Jermenija okrene ka EU, automatski bi izgubila ove i mnoge druge ekonomske prednosti. Zamena određenih zaliha ne bi bila moguća čak ni po tržišnim cenama. Pesimističke procene sugerišu da bi u ovom scenariju BDP Jermenije mogao pasti za 30 do 40 procenata".
Putinove pretnje
Na prvom samitu EU-Jermenija, održanom u Jerevanu 5. maja ove godine, ponovo je potvrđena posvećenost obe strane Strateškoj agendi EU-Jermenija, usvojenoj u decembru 2025. godine, značajno proširujući oblasti saradnje i sa povećanim fokusom na bezbednost.
Na ovaj samit reagovala je zvanična Moskva, povlačeći svog ambasadora u Jerevanu na konsultacije i upozorivši Jermeniju da ne produbljuje veze sa EU. Potom je na Samitu lidera Evroazijske ekonomske unije EAEU održanom u Kazahstanu, a na kojem se Peshinyan nije pojavio, Putin je nagovestio da će Jerevan možda morati da bira između evropskih ambicija i svog mesta u Evroazijskoj ekonomskoj uniji koju predvodi Rusija.
Bloomberg Vladimir Putin preti Jerevanu rečima da je i ukrajinski scenario počeo okretanjem Kijeva ka EU
"Članstvo i u EU i u EAEU je nemoguće", insistirao je Putin, uputivši i jedva prikrivenu pretnju Jermeniji da ne teži svojim zapadnim ambicijama te da je i "ukrajinski scenario" počeo sa težnjama Kijeva ka EU.
Pritisak sa samita EAEU je povećan jer su Rusija i članice ovog bloka Belorusija, Kazahstan i Kirgistan objavili zajedničko saopštenje pozivajući Jermeniju da održi referendum o pridruživanju EU "što je pre moguće". Štaviše, Putin je nakon toga pozvao jermenskog premijera navodno da mu čestita rođendan da bi ga tom prilikom pozvao da raspiše referendum o izlasku iz EAEU kako bi se pridružio EU.
Pashinyan je odmah odbio taj, kako ga je rekao, "nerazumni" zahtev Moskve, ističući da će vlada nastaviti da radi u okviru EAEU dok izbor između dva bloka "ne postane neizbežan", uz napomenu da svaki referendum pre nego što Jermenija formalno podnese zahtev za status kandidata za EU ostaje čisto teoretski.
"Stavljanje teoretskog izbora na referendum, naravno, nije ni veoma razumno niti opravdano", rekao je on minulog ponedeljka, opisujući veze sa Rusijom kao da su u "fazi transformacije".
Istovremeno, ruska poljoprivredna agencija obustavila je uvoz ribe i morskih plodova iz Jermenije, navodeći kao razlog kršenje zdravstvenih propisa. Ovo je očigledan ekonomski udar na jermenski vitalni sektor, koji šalje 30 odsto svog izvoza u Rusiju, a sledi nakon ruskih trgovinskih zabrana jermenskih proizvoda, cveća, mineralne vode i alkohola.
Brisel je odmah optužio Moskvu da pokušava da osakati jermensku ekonomiju kako bi uticala na ishod predstojećih izbora.
Bloomberg Jermenska ekonomija umnogome zavisi od Rusije
Prema oceni rumunskog politikologa Laurentiua Plesca, Putinov ton prema Jermeniji je značajan te "ovo nije glas lidera koji je uveren u privlačnost sopstvenog projekta".
"To je glas nekoga ko zna da više ne može da ubedi, a zastrašivanje je jedina opcija koja mu je preostala. Da je Evroazijska ekonomska unija zaista bila atraktivan predlog, Jermenija se ne bi okrenula Briselu. Da je Organizacija Ugovora o kolektivnoj bezbednosti bila pravi savez, Jerevan ne bi obustavio svoje učešće. Da je partnerstvo sa Moskvom donelo prosperitet regionu, današnja diskusija bi verovatno bila sasvim drugačija", ističe Plesca.
Trumpova podrška
Dok veliki broj neodlučnih birača čini predviđanja rezultata ovih izbora nepouzdanim, ruski mediji predviđaju čak urušavanje državnosti pad Jermenije ukoliko se okrene od Rusije
"Interesovanje Zapada za Jermeniju (uključujući i interesovanje za piona u igri sa Rusijom) će izbledeti, dok će Rusija ostati. Ne samo kao sused, već kao njena sudbina i jedina šansa za očuvanje jermenske državnosti", smatra Pjotr Akopov, komentator ruske državne novinske agencije RIA Novosti. "Hoće li EU dozvoliti Jermeniji da postane članica? Ovo je loša šala jer se to nikada neće dogoditi. Hoće li SAD zaštititi zemlju od Azerbejdžana ili Turske? Ovo je još smešnije. Ako Jermenija okrene leđa Rusiji, ne samo da će izgubiti tržište i ekonomskog partnera – izgubiće svoju budućnost. Preciznije, zameniće je za to da postane provincija novog turskog carstva."
Bloomberg Uz posredovanje Donalda Trumpa u Beloj kući mirovni sporazum su potpisali Nikol Peshinyan i Ilham Aliyev
S druge strane, zapadni mediji primećuju da Pashinyan uživa podršku Trumpa, iako je stanar Bele kuće dosad na izborima na istoku Evrope uvek bio na strani najvernijih promoskovskih nacionalista i evropskeptičnih političara.
"Prvi put, Trump podržava premijera koji, nakon godina zavisnosti od Rusije, pokušava da uvede Jermeniju u EU. Međutim, Trump nije iznenada postao zagovornik proširenja EU. U ovom slučaju, njegovi interesi se jednostavno poklapaju sa opadanjem ruskog uticaja", ističe komentatorka italijanskog lista "La Stampa" Monica Perosion, dodajući da "Trump govori o miru, prosperitetu i pristupu Centralnoj Aziji za američke energetske kompanije".
Trumpova podrška jermenskom premijeru leži na američkim interesima, geopolitičkim potezima pa čak i na lobiranju turskog predsednika Recepa Tayyipa Erdogana, koji nastoji da Turska postane trgovačko-energetsko čvorište između Azije i Evrope promovisanjem Srednjeg koridora kao alternative koridorima koji idu preko i oko Arabijskog poluostrva ili preko Rusije.
Rat u Iranu i blokada Ormuskog moreuza samo su dodatno išli naruku ovim turskim geostrateškim ambicijama da promovišu Srednji koridor kao železničko-morsku rutu dugu 4.250 km, koja ide od Kine, preko Kazahstana i Kaspijskog jezera do Azerbejdžana, odakle idu preko Gruzije ili preko Jermenije do Turske, da bi potom iz turskih luka kod Istanbula i na Sredozemlju išla do Evrope morskim putem.
Bloomberg Jerevan u centru mnogo većih geopolitičkih igara Istoka i Zapada
Osim toga, minulog februara samo nekoliko nedelja pre početka bombardovanja Irana, u Beloj kući je uz veliku pompu objavljen konkretan plan izgradnje "Trumpove rute za međunarodni mir i prosperitet" (TRIPP), to jest drumske i železničke veze između Turske i Azerbejdžana koju sponzorišu SAD, a koja prolazi kroz Jermeniju, dodajući potrebne kapacitete postojećoj ruti Srednjeg koridora kroz Gruziju. Iako će Amerika investirati u Jermeniju, njihovog višedecenijskog rivala, Turska i Azerbejdžan sa odobravanjem gledaju na TRIPP pa su već započeli izgradnju i proširenje železničkih i drumskih ruta ka Jermeniji duž Zangezurskog koridora.
Samim tim su jermenski izbori deo mnogo šire geopolitičke igre, naročito zbog toga što su granice Jermenije sa susedima (na zapadu sa Turskom i na istoku sa Azerbejdžanom) i dalje zatvorene, ali bi mogle biti otvorene ako nakon izbora dođe do očekivane promene ustava i potpisivanja azerbejdžansko-jermenskog mirovnog sporazuma.
.webp){kind=icon}
