Dok je pregovarački tim američkog predsednika Donalda Trumpa zaglavljen u iranskoj krizi, zapostavljajući pitanje rata u Ukrajini, zvanična Moskva je prošle nedelje bacila svojevrsni pregovarački mamac Evropskoj uniji, predloživši joj da bivši nemački kancelar Gerhard Schroeder bude evropski specijalni izaslanik za mirovne pregovore o Ukrajini. Iako su u Briselu i Berlinu odbili predlog iz Kremlja, jer smatraju da je Schroeder naklonjeniji ruskim a ne evropskim interesima, cela situacija je među evropskim liderima iznedrila pritisak da je krajnje vreme da imaju svog pregovarača.
Iako se ukrajinski ministar spoljnih poslova našalio da bi Putin mogao da nominuje glumce naklonjene Rusiji, Stevena Seagala ili Gerarda Depardiea, ono što je mnogima zapanjujuće jeste da su izgleda i Kijev i Moskva otvoreni da se u pregovore uključi i jedan evropski posrednik. Takav razvoj događaja, čini se, zatekao je EU, koja kao da se pomirila da Putin želi da pregovara samo sa Trumpom, a ne sa njima, te da Trump ne želi da se Evropljani bilo šta pitaju, osim da finansiraju ukrajinske troškove odbrane.
Suočeni da pitanjem ko bi mogao da bude osoba koja će u ime EU preuzeti vođstvo u pregovorima, iz dana u dan u javnosti, ali i iza zatvorenih vrata, razmatraju se brojna imena aktuelnih i bivših evropskih zvaničnika, kao i to da li bi dijalog EU i Rusije trebalo da služi kao svojevrsni produžetak mirovnih pregovora, kojima posreduju Amerikanci, te da se tiče pitanja kontinentalne bezbednosti, kao što su stacioniranje raketa srednjeg dometa ili ograničavanje konvencionalnog naoružanja, potom sudbina ruske imovine i potencijalno postepeno ukidanje sankcija.
Potencijalni kandidati
Čak je i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski istakao da Evropa mora biti u mirovnim pregovorima između Ukrajine i Rusije te da treba da bude predstavljena snažnim glasom.
"Razgovarao sam sa Antoniom Costom. Veoma sam zahvalan na podršci našoj državi i našem narodu. Detaljno smo razgovarali o izgledima za pregovarački proces usmeren ka postizanju mira za Ukrajinu i celu Evropu", rekao je Zelenski i naglasio da Evropa mora biti deo pregovora te da je neophodno odrediti ko će tačno predstavljati Evropu.
Bloomberg
Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kallas među prvima je odbacila predlog da bivši nemački kancelar Schroeder bude evropski posrednik, predlažući na posredan način sebe za taj posao.
"Mislim da sam mogla da vidim zamke koje Rusija postavlja", rekla je Kallas, koja se godinama protivila direktnim pregovorima sa Rusijom, ističući da Moskva prvo mora potpuno da povuče ruske trupe sa teritorije Ukrajine.
Ova estonska političarka je očigledno pod uticajem evropskih prestonica promenila stav pa sada navodi da će šefovi diplomatije država članica EU ovog meseca razgovarati i imenovanju izaslanika za rusko-ukrajinski mirovni proces. Iako je njena izjava shvaćena kao samopredlaganje, u briselskim diplomatskim krugovima se govori o tome da je ona zbog svog snažnog antiruskog stava nepogodna. Štaviše, i u Moskvi je smatraju neprihvatljivim sagovornikom.
U međuvremenu, spekulacije oko drugih imena samo se šire. U Nemačkoj se kao mogući posrednik navodi aktuelni predsednik Nemačke Frank-Walter Steinmeier, ali i bivša kancelarka Angela Merkel. Uprkos tome što su oboje poprilično dobri poznavaoci Putina i Zelenskog, u pojedinim evropskim krugovima oni važe za krivce za situaciju u kojoj se našla Ukrajina, kao i mnoge potonje evropske probleme sa Rusijom, tako da ima nemali broj onih koji bi ih diskvalifikovali iz izbora.
I dok slovački premijer Robert Fico predlaže da Evropu u razgovorima sa Putinom predstavlja neko ko razume "rusku dušu", među predloženim kandidatima se našao i Mario Draghi. Bivši italijanski premijer, koji je bio predsednik Evropske centralne banke, uživa poštovanje u celoj EU, a ne smatra se ni jastrebovski, niti isuviše prijateljski naklonjen Moskvi. Doduše, Draghi ne daje javne signale da je spreman za ovu diplomatsku misiju, koja izlazi iz njegovog dosadašnjeg fokusa na evropsku ekonomiju i finansije.
Finci kao posrednici
Finski predsednik Alexander Stubb se takođe pominje kao mogući posrednik, budući da ima iskustva u posredovanju u svojoj zemlji. Doduše, ulazak Finske u NATO moglo bi smanjiti njegovu privlačnost u Moskvi.
"Postoje dva razloga zašto se, po mom mišljenju, približava vreme za početak takvog dijaloga u Evropi. Prvo, pozicija Ukrajine je jaka, dok je pozicija Rusije slaba. Moglo bi se reći da Ukrajina uglavnom dobija ovaj rat i da bi Rusija stoga trebalo da bude zainteresovana za pokretanje dijaloga", rekao je Stubb u intervjuu za litvanski javni servis LRT, dodajući da drugi razlog za obnavljanje dijaloga jeste "evropski interes". "Ako niste za stolom, bićete pojedeni za stolom. Zato je bolje održavati neku vrstu dijaloga. Ko će ga voditi i pod kojim uslovima, prerano je reći."
Bloomberg
Prema njegovim rečima, Evropa je dovoljno ujedinjena za dijalog sa Rusijom, a iako je nemoguće da "jedna osoba govori u ime svih", važno je da "jedna, dve, tri ili više osobe mogu da razgovaraju o praktičnim detaljima puta ka miru sa Rusijom".
"Verujem da pre svega treba da postignemo prekid vatre. O tome se trenutno ne razgovara. Bilo je kratkih prekida vatre koji su trajali nekoliko dana, ali možda bi Evropljani mogli da pomognu Amerikancima po ovom pitanju. Trenutno SAD više pažnje posvećuju Iranu", rekao je finski predsednik.
I dok se u medijima kao mogući posrednici u evropsko-ruskim pregovorima pominju i norveški i indijski šefovi diplomatije, pojedini nemački mediji ističu da bi ipak bivša kancelarka Merkel bila dobar izbor, ali ne sama, već potpomognuta osobama, kao što je Sauli Niinistoe, koji je bio predsednik Finske od 2012. do 2024. godine.
Niinistoe je u početku svog predsednikovanja zagovarao dotad tradicionalni finski pristup vojne neutralnosti, da bi zbog invazije svog moćnog suseda na Ukrajinu brzo usmerio Finsku na put ka članstvu u NATO-u. U duetu Merkel-Niinstoe, prema oceni komentatora nemačkog nedeljnika "Stern" Moritza Gathmanna, bivši finski predsednik bi "služio kao garancija Poljacima i baltičkim državama da će njihovi interesi biti zaštićeni tokom pregovora – garancija koja bi se proširila i na Ukrajince".
Ipak, zasad nije ni na vidiku dogovor Evropljana o pregovaraču.
Moskva priželjkuje posredovanje SAD
Za trenutno pauzirane mirovne pregovore uz posredovanje Vašingtona u Moskvi se nadaju se da će proces biti nastavljen.
"Očekujemo da će se (mirovni proces) ipak nastaviti. I očekujemo da će naše američke kolege nastaviti svoje napore u stvaranju mira i posredovanju u tom pogledu", rekao je juče portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
Ta izjava predstavlja promenu u retorici zvanične Moskve, budući da je 18. aprila ruski šef diplomatije Sergej Lavrov rekao da pregovori sa Ukrajinom nisu glavni prioritet Rusije. Promena tona dolazi u trenutku kada se sve više vidi da Ukrajina ponovo preuzima inicijativu i na bojnom polju, uspevajući da u napadima dugog dometa duboko unutar ruske teritorije pogađa čak i rafinerije na obodu Moskve.
Bloomberg
Poslednji trilateralni razgovori Kijeva, Moskve i Vašingtona održani su pre više od tri meseca, konkretno 16. februara, kada se očekivalo da sledeći sastanak usledi krajem februara, što je otkazano neposredno pre nego što su američko-izraelski udari na Iran pomerili fokus Trumpove administracije ka Bliskom istoku.
I predsednik Ukrajine je više puta pozvao Vašington i Moskvu da obnove pregovore, rekavši da ne veruje da je mirovni proces došao do ćorsokaka. Zelenski je rekao da Kijev očekuje posetu Trumpovih izaslanika Stevea Witkoffa i Jareda Kushnera kasnije ovog proleća ili početkom leta u nastojanju da se ožive razgovori, koje najviše usporavaju velika neslaganja, posebno oko teritorijalnih zahteva Rusije. Kijev tvrdi da je zamrzavanje trenutne linije fronta najrealnija osnova za prekid vatre, dok Moskva i dalje insistira da se ukrajinske snage povuku iz celokupnog Donbasa kao preduslov za bilo kakvo rešenje.
Putin želi slabog protivnika
Prema ocenama zapadnoevropskih komentatora i dopisnika iz Moskve, Putin je suočen sa nekoliko istovremenih problema – od toga da nema napretka na frontu, preko ukrajinskih borbenih dronova koji dosežu duboko u rusko teritoriju, uništavajući energetsku infrastrukturu čak na obodu Moskve, do toga ruska ekonomija sve više oseća to da se svi resursi usmeravaju u vojsku, a da svetskoj privredi nadolazi velika kriza zbog blokade Ormuskog moreuza. Zbog svega toga rat sada poprilično utiče na svakodnevni život običnih Rusa, pa čak i u velikim gradovima.
Iako komentatori ističu da kad god stvari idu loše po Putina, nada u kraj rata raste u Evropi, istovremeno dodaju da je Putin već protekle četiri godine pretrpeo brojne probleme te da niko ne zna u kojoj meri se predsednik Rusije uopšte više bavi detaljima domaćih pitanja.
"Za Putina, jedna stvar je jasna: Nije on taj koji će popustiti, već Evropa", ističe Silke Bigalke, dopisnica iz Moskve nemačkog dnevnog lista "Sueddeutsche Zeitung", dodajući da se Putinova opaska da se rat u Ukrajini "bliži kraju" ne može jasno protumačiti, jer je on istovremeno govorio da Evropa navodno teži "slomu" Rusije i da koristi Ukrajinu kao puki instrument za postizanje tog cilja, izrazivši nadu da će u Evropi uskoro doći na vlast političari koji "razumeju suštinu situacije".
Bloomberg
Bigalke ističe da je Putin uvek bio uveren da "poseduje veću izdržljivost – da je Rusija vojno, ekonomski i društveno superiornija od ostatka sveta" te da "jednostavno treba da sačeka: dok Donald Trump ne napusti Ukrajinu, dok se NATO ne raspadne iznutra, dok demokratske snage u Evropi ne budu primorane da ustupe svoju teritoriju i dok niko više ne bude spreman da plati za podršku Ukrajini".
"Putin sanja o protivniku koji brzo gubi snagu. Frustriran je činjenicom da više ne može da se upušta u lažne pregovore ni sa kim u vezi sa okončanjem rata. Dok god je mogao da se pretvara – za dobrobit Donalda Trumpa – da je on jedina strana koja je istinski spremna da sklopi mir, Putin se našao u udobnoj poziciji. Sada kada se čini da je Trump izgubio interesovanje za Putinove igre, šef Kremlja traži novu strategiju", ističe dopisnica nemačkog lista i dodaje da se Putinovi uslovi nikad nisu promenili, ali i da nikad nije jasno definisao šta bi smatrao pobedom. "Ukoliko se bude držao svojih maksimalističkih zahteva – čime bi efikasno zahtevao političko potčinjavanje Ukrajine – borbe će se nastaviti do iscrpljenosti, pa i duže. Za istinske pregovore, Putinu bi bio potreban pragmatičniji pristup. Pa ipak, takav pristup nije nigde na vidiku."
.webp){kind=icon}
