Blokiran Ormuz ide naruku ambicijama Turske

Još kada je prošlog leta predsednik SAD Donald Trump doveo u Belu kuću predsednika Azerbejdžana Ilhama Aliyeva i premijera Jermenije Nikola Pashinyana da potpišu mirovni sporazum, Recep Tayyip Erdogan je krenuo u intenzivno promovisanje takozvanog Srednjeg koridora kao nove strateške tranzitne putanje za trgovinu energentima i robom između Evrope i Azije. To bi trebalo da bude alternativa koridorima koji idu preko i oko Arabijskog poluostrva ili preko Rusije. Rat u Iranu i blokada Ormuskog moreuza samo dodatno idu naruku ovim turskim geostrateškim ambicijama da Turska postane bezbedno logističko čvorište na najkraćem trgovačkom putu od Pekinga do Londona.

Srednji koridor je železničko-morska ruta duga 4.250 kilometara, koja ide od Kine, preko Kazahstana i Kaspijskog jezera do Azerbejdžana, odakle idu preko Gruzije ili preko Jermenije do Turske, da bi potom iz turskih luka kod Istanbula i na Sredozemlju išla do Evrope morskim putem. Doduše, postoje i moguća tri kraka iz Crnog mora – jedan koji kroz Bosfor ide ka jugu Evrope, drugi koji Dunavom uzvodno ide Rumunijom, Srbijom i dalje sve do Nemačke i Francuske, a treći od ukrajinske luke u Odesi železničkim putem kroz Ukrajinu do Poljske.

Svetska banka je 2023. ocenila Srednji koridor kao strateški važnu, ali strukturno ograničenu rutu, što Erdoganova Turska nastoji uveliko da promeni, to jest ukloni sve prepreke, i infrastrukturne i geopolitičke.

Američko-izraelsko bombardovanje Irana i iranska odmazda po metama na Arabijskom poluostrvu doveli su u protekla dva meseca do toga da zvanična Ankara mnogo lakše privlači pažnju političkog vrha u Evropi i Americi, da bi uspostavljanje Zangezurskog koridora od Azerbejdžana, preko Jermenije, do Turske, uz izgradnju iračko-turskog naftovoda mogla da stvori Srednji koridor kao značajnu alternativu Ormuskom moreuzu, čija aktuelna vojna blokada ljulja svetsku privredu.

Aktuelna kriza povećala je šansu da Erdogan za ovaj koridor dobije "zeleno svetlo" Trumpa, iako ta vremenski kraća trgovačka ruta zapravo ide u korist glavnog američkog konkurenta – Kine i njenog projekta "Pojas i put".

Trumpova ruta

Ambiciju da od Turske napravi globalno trgovinsko čvorište, kao alternativu tradicionalnim rutama kroz Rusiju, Iran, Crveno more i Zaliv, Erdogan je promovisao, pre svega, u Vašingtonu, nastojeći da od Bele kuće dobije ne samo odobrenje, već da od Srednjeg koridora napravi američki projekat pa i profit za američke kompanije. I čini se da je u tome delom uspeo još krajem prošle i početkom ove godine, kada je Trumpova administracija pristala da proširenje Srednjeg koridora postane američki projekat u okviru Trumpovog nastojanja da postigne konačni mirovni sporazum između Jermenije i Azerbejdžana.

Minulog februara samo nekoliko nedelja pre početka sukoba u Iranu i oko njega, u Beloj kući je uz veliku pompu objavljen konkretan plan izgradnje "Trumpove rute za međunarodni mir i prosperitet" (TRIPP), to jest drumske i železničke veze između Turske i Azerbejdžana koju sponzorišu SAD, a koja prolazi kroz Jermeniju, dodajući potrebne kapacitete postojećoj ruti Srednjeg koridora kroz Gruziju.

Bloomberg

 

Iako će Amerika investirati u Jermeniju, njihovog višedecenijskog rivala, Turska i Azerbejdžan sa odobravanjem gledaju na TRIPP pa su već započeli izgradnju i proširenje železničkih i drumskih ruta ka Jermeniji duž Zangezurskog koridora.

"Znamo da će 76 odsto kompanija (koje će biti angažovane na TRIPP-u) pripadati SAD, a 24 odsto Jermeniji, tokom prvih 49 godina, a zatim će biti još 49 godina. Drugim rečima, ovaj format će biti funkcionalan jedan vek", izjavio je azerbejdžanski predsednik na ovogodišnjoj Minhenskoj konferenciji o bezbednosti, ističući koristi od ulaganja u ovaj koridor.

Turske građevinske kompanije, poput kompanije "Kalyon", već su započele radove na azerbejdžanskoj strani, kao i proširenja železničke pruge u Turskoj za 224 kilometra, što je poduhvat vredan 2,4 milijarde evra. Istovremeno, Turska je najavila da će, kada se postigne konačni mirovni sporazum, ponovo otvoriti svoju granicu ka Jermeniji, koja je više od tri decenije zatvorena.

"Ako bude završen, obim trgovine Srednjim koridorom, koji se utrostručio između 2021. i 2025. godine, mogao bi da poraste sa pet miliona tona godišnje na 20 miliona", kaže bivši turski premijer Binali Yildrim, koji je sada uključen u promociju turskih trgovinskih puteva. "Trgovina između Evrope i Azije iznosi oko tri biliona dolara godišnje, a 90 odsto ide morem, pri čemu najkraće (morsko) putovanje traje oko 40 dana. Nasuprot tome, Srednjim koridorom može da traje 12 do 15 dana."

Konkurencija koridora

Zbog zategnutosti na južnom Kavkazu, Srednji koridor nije bio toliko popularan kao tradicionalne rute – Severni koridor kroz Rusiju, kao i pomorske rute kroz Ormuski moreuz i Zaliv, kao i ruta kroz Crveno more i Suecki kanal.

Kina i Rusija nastoje da uspostave i Severnomorski koridor, koji ide od kineskih luka uz severnu obalu Rusije do Evrope i Amerike. Nasuprot tome, Zapad nastoji da razvije Indijsko-bliskoistočno evropski koridor (IMEC), koji bi povezivao Indiju sa Evropom, preko Ujedinjenih Arapskih Emirata, Saudijske Arabije i Izraela, potpuno zaobilazeći Tursku i služeći kao alternativa kineskoj inicijativi "Pojas i put".

Bloomberg

Zapad smatra da će IMEC ubrzati i pojeftiniti transport robe u odnosu na koridor kroz Suecki kanal, smanjujući vreme tranzita za 40 odsto. Nasuprot toj ideji, Srednji koridor je na Zapadu bio uglavnom sagledavan ili kao deo kineskog "Pojasa i puta", ili kao ruta sa previše komplikacija, poput sporih prelazaka trajektom preko Kaspijskog jezera, neujednačene železničke infrastrukture sa različitim kolosecima i složenih carinskih procedura preko više granica.

Međutim, rat sa Iranom, kao i rat u Ukrajini i sankcije protiv Rusije, doveli su u pitanje održivost i bezbednosti tradicionalnih ruta, što zbog ratnih dejstava, što zbog sankcija.

"Turska se ističe kao ostrvo stabilnosti i sigurno utočište", rekao je Erdogan prošle nedelje na Antalya Diplomacy Forumu na kojem Turska nastoji da se diplomatski poveže sa partnerima i predstavi svoje geostrateške interese. "Počele su diskusije o bezbednijim alternativama za rute prenosa energenata. Čvrsto verujemo da će ova globalna kriza otvoriti nova vrata za našu zemlju."

I briselski zvaničnici deluju zainteresovano pa je komesarka za proširenje EU Marta Kos opisala Tursku kao "ključnog partnera", a proširenje Srednjeg koridora "prekretnicom".

Bloomberg

Osim proširenja Srednjeg koridora, zvanična Ankara zajedno sa Bagdadom radi i promoviše takozvani Razvojni put, to jest drumsko-železničku mrežu koja bi povezala Persijski zaliv sa Evropom preko Iraka i Turske, zaobilazeći pomorske uske tačke poput Ormuskog moreuza i Sueckog kanala. Da se o Turskoj kao alternativnoj trasi za diverzifikaciju energetskih puteva uveliko razmatra, svedoči i izjava izvršnog direktora Međunarodne agencije za energetiku Fatiha Birola, koji je predložio izgradnju novog naftovoda koji bi povezivao iračka naftna polja u Basri sa turskim naftnim terminalom u Džejhanu na obali Sredozemlja, kako bi se ravnoteža pomerila sa Ormuskog moreuza.

"Verujem da bi cevovod Basra-Džejhan mogao biti izuzetno atraktivan i veoma važan projekat i za Irak i za Tursku, kao i za regionalnu bezbednost snabdevanja – posebno iz perspektive Evrope", rekao je Birol u intervjuu za turski list "Hurriyet", ističući da je novi naftovod "neophodnost za Irak, prilika za Tursku, kao i velika prilika za Evropu u pogledu bezbednosti snabdevanja", budući da se prilikom izvoza nafte Irak oslanja na Ormuz. "Mislim da bi ovo trebalo smatrati strateškim projektom… Takođe verujem da se problem finansiranja može prevazići. Sada je pravo vreme."

Ruski i grčki interesi ugroženi

Da je Turska odlučna da iskoristi ovaj geopolitički trenutak, svedoči ne samo insistiranje na Srednjem koridoru i povezivanju sa Irakom, već i nedavno sklopljen sporazum sa Sirijom i Jordanom o železničkim mrežama i auto-putevima sa ciljem da na kraju stvore kontinuirani koridor između južne Evrope i Persijskog zaliva.

Geopolitički ulozi su veliki, a Srednjem koridoru je najveća konkurencija zapravo IMEC, koji je zbog rata između Izraela i Hamasa praktično stavljen na čekanje, iako SAD podržavaju izgradnju železničkih veza preko Arabijskog poluostrva do Izraela.

Erdogan se pre dve i po godine otvoreno usprotivio planovima o IMEC-u jer zaobilazi Tursku, istakavši da "nema koridora bez Turske".

"Turska je važna proizvodna i trgovinska baza. Najpogodnija linija za saobraćaj od istoka ka zapadu mora da prođe kroz Tursku", istakao je tada turski predsednik na samitu G20 u Indiji, gde su memorandum o Ekonomskom koridoru Indija-Bliski istok-Evropa potpisali lideri EU, Indije, Saudijske Arabije, UAE, SAD i drugi partneri iz G20.

Iako je investiciona banka JPMorgan u nedavnom izveštaju opisala Srednji koridor kao rutu "koja je svima potrebna, ali malo ko bira da je koristi", tursko lobiranje za ovu trasu ujedno izaziva i geopolitičku borbu sa konkurentima, kojima bi ovaj koridor zapravo pomrsio strateške interese.

Rusiji, koja je tradicionalno dominirala Kavkazom, ne sviđa se ta ideja, pa je ruski predsednik Vladimir Putin nedavno upozorio Jermeniju da bi Moskva mogla da ograniči isporuke ruskog gasa zemlji ako nastavi da preorijentiše svoje trgovinske tokove ka Evropi.

Tursko ministarstvo saobraćaja i infrastrukture

Osim toga, turske geoekonomske ambicije da razvije Srednji koridor i Irački razvojni put nailazi na kritike u Grčkoj, kojom bi trebalo da ide konkurentski IMEC, suštinski koridor koji bi uz kiparsko-grčki električni interkonektor, kao Istočnosredozemni EastMed od izraelskih i kiparskih gasnih polja do Grčke i Italije, praktično minimizirao geostratešku ulogu Turske kao svojevrsnog mosta između Azije i Evrope.

"Ova dva (turska koridora) direktno vezuju Tursku za strategiju Kine. Turska je de fakto kopneni posrednik, a ne zemlja NATO-a", ocenjuje grčki geopolitički analitičar Alexandros Itimoudis u objavi na društvenoj mreži X.

Nasuprot tome, u Ankari nezvanično kažu da oni samo nastoje da iskoriste kopnenu povezanost kineske inicijative "Pojas i put" te da turske geoekonomske ambicije nisu "odstupanje od NATO-a" niti potčinjavanje Kini – to je poluga. Turski stručnjaci tvrde da i Nemačka izuzetno mnogo trguje sa Kinom, a da "ne napušta Zapad", dodajući pritom ocenu da je Srednji koridor strukturno bezbedniji od IMEC-a, koji zavisi od krhkih bliskoistočnih saveza, neprekidne izraelsko-arapske normalizacije, bezbednosti Crvenog mora, Sueckog kanala i pomorske stabilnosti u više spornih voda gde samo jedan regionalni šok remeti ceo lanac snabdevanja.

Bloomberg

Turci smatraju da Srednji koridor minimizira ove rizike, ali da je pravo pitanje da li je Evropa spremna za svet u kome glavne trgovinske i energetske arterije sve više prolaze kroz Tursku, koja je već sada značajan faktor, budući da više od 3,5 miliona barela nafte svakodnevno prolazi kroz Bosfor, a cevovod od 1.700 km od Bakua do turske luke Džejhan na Sredozemlju doprema do 1,2 miliona barela nafte dnevno. Uspostavljanjem Srednjeg koridora i Iračkog razvojnog puta, Turska ne bi samo bila viševekovna stanica na drevnom Putu svile, već bi imala moćnu ulogu modernog tranzitnog čvorišta usred Drugog hladnog rata između SAD i strateškog dvojca Kina-Rusija. To je uloga u kojoj bi "sultan sa Bosfora" bio samo još moćniji.