SAD i Iran blizu produženja primirja, nafta pala više od pet odsto

SAD i Iran se približavaju dogovoru o produženju primirja i ponovnom otvaranju Ormuza, ali zvaničnici obe strane poručuju da još moraju da usaglase pojedine tačke.

Cene nafte pale su u ponedeljak nakon što su Vašington i Teheran nagovestili da su blizu dogovora o širem okviru sporazuma. "Postignut je konsenzus o mnogim temama o kojima se razgovaralo, ali niko ne može da tvrdi da je potpisivanje sporazuma neizbežno", rekao je portparol iranskog ministarstva spoljnih poslova Esmail Baghaei novinarima u ponedeljak.

Ranije je američki državni sekretar Marco Rubio izjavio da će Iranu biti potrebno više vremena da odgovori SAD, dok je predsednik Donald Trump rekao da neće žuriti sa dogovorom. Trump je pod pritiskom zagovornika oštre politike prema Iranu, koji tvrde da sporazum koji se nazire daje previše ustupaka Teheranu.

"Dogovor s Iranom biće ili veliki i značajan, ili ga neće biti", napisao je Trump u objavi na društvenim mrežama u ponedeljak. "Biće potpuno suprotan katastrofi od JCPOA sporazuma koji je sklopila neuspešna Obamina administracija", dodao je, misleći na sporazum koji je ograničio iranski nuklearni program u zamenu za ublažavanje sankcija i nadzor nuklearnog programa od UN-ove agencije za atomsku energiju.

Cena sirove nafte pala je više od pet odsto, pa se brent kretao na nivou od oko 98 dolara po barelu. Globalne akcije su porasle, što je još jedan znak da mnogi trgovci očekuju sporazum koji bi mogao efektivno da okonča rat koji je podigao cene energenata i dodatno pojačao inflatorne pritiske.

"Mnogo trgovanja naftom poslednjih nedelja bilo je zasnovano na najgorim mogućim scenarijima", rekao je Haris Khurshid, glavni investicioni direktor kompanije Karobaar Capital LP. "Ali kada je postalo jasno da su pregovori i dalje živi i da eskalacija ne ubrzava, deo te premije straha vrlo brzo je nestao."

Podstaknuti od nekoliko arapskih lidera, SAD i Iran razgovaraju o mogućem produženju krhkog primirja, ali dve strane različito opisuju šta bi privremeni sporazum podrazumevao. Poslednjih nedelja razmatrano je nekoliko predloga.

Trump insistira na tome da se Iranu ne dozvoli razvijanje nuklearnog oružja, što Iran negira da želi.

Ključne tačke spora uključuju pitanje da li će Iran dozvoliti slobodan prolaz brodovima kroz Ormuz tokom produženog primirja i da li će omogućiti SAD da preuzme kontrolu nad njegovim visoko obogaćenim uranijumom. Zaraćene strane takođe moraju da se dogovore o tome koliko će brzo SAD odmrznuti milijarde dolara iranske imovine.

Iran je saopštio da želi da naplaćuje naknadu za brodarske usluge i zaštitu životne sredine u Ormuzu, odbacujući tvrdnje da je reč o putarini, rekao je portparol iranskog ministarstva spoljnih poslova. Nije jasno da li bi SAD to prihvatile.

Vašington i Teheran i dalje se ne slažu oko "jedne ili dve odredbe", prenela je poluzvanična novinska agencija Tasnim News Agency, pozivajući se na osobu upoznatu sa pregovorima.

 

O iranskom nuklearnom programu i vremenskom okviru za odlaganje visoko obogaćenog uranijuma (blizu nivoa potrebnog za nuklearno oružje) pregovaraće se nakon postizanja privremenog sporazuma, bez garancije da će konačno rešenje biti pronađeno. Vašington će verovatno insistirati na tome da se Iran obaveže da neće obogaćivati uranijum narednih oko 20 godina.

SAD planiraju da ukinu blokadu kao deo predloženog privremenog sporazuma, a Iran je načelno pristao da se odrekne svog visoko obogaćenog uranijuma, rekao je jedan zvaničnik Trumpove administracije novinarima. Svako ublažavanje sankcija zavisiće od toga kako Teheran bude poštovao različite odredbe sporazuma, dodali su zvaničnici.

Iran nije potvrdio nijedan od tih detalja i saopštio je da namerava da zadrži svoje zalihe uranijuma.

                      

Iako su visoki američki zvaničnici izjavili da se SAD i Iran približavaju sporazumu koji bi ponovo otvorio Ormuski moreuz, iranska poluzvanična novinska agencija Tasnim prenela je da bi nacrt sporazuma i dalje mogao da propadne, pošto SAD blokiraju nekoliko klauzula. O tome je za TV Bloomberg Adria govorila profesorka Melanie Garson sa University College London. "Pitanje Ormuskog moreuza je ključno i malo je verovatno da zahtevi Irana za dugoročnom kontrolom nad njim mogu biti ispunjeni. To bi predstavljalo ozbiljan presedan i bilo bi suprotno međunarodnom običajnom pravu, iako Iran nije njegov potpisnik. Takav potez izazvao bi dodatne tenzije i na drugim važnim plovnim putevima. Takođe, ne odlučuje samo Iran, jer je deo moreuza i teritorija Omana. Iako su Iran i Oman prethodnih dana razgovarali o toj temi, ovakav dogovor postavio bi izuzetno težak presedan koji bi većina država želela da izbegne", rekla je Garson. Govoreći o širem geopolitičkom kontekstu, istakla je da je Bliski istok danas značajno drugačiji nego u vreme nuklearnog sporazuma iz 2015. godine. "Zanimljivo je da sada vidimo predsednika Trumpa i njegove pregovarače kako razgovaraju sa liderima drugih zemalja, uključujući Saudijsku Arabiju, Pakistan, Bahrein, Egipat i Gruziju, uz poruke da bi deo sveobuhvatnog rešenja za Bliski istok mogao da bude i priključenje tih država Abrahamovim sporazumima. Navodi se i da bi Iran bio dobrodošao da se pridruži, pod uslovom stabilizacije regiona. Dakle, danas imamo potpuno drugačiji Bliski istok nego 2015. godine, koji bi mogao postati znatno stabilniji ukoliko se ta vizija ostvari." Kada je reč o nuklearnom programu Irana, Garson kaže da Teheran i dalje tvrdi da su njegovi kapaciteti netaknuti, iako je u to teško poverovati. "Ako Amerika uspe da učvrsti svoju poziciju na Bliskom istoku, to bi doprinelo njenim širim strateškim ciljevima - suprotstavljanju Kini i obezbeđivanju ključnih elemenata AI ekosistema koji svet pokušava da izgradi. Ukoliko SAD u tome uspeju, moglo bi se reći da su iz ovog sukoba izašle u boljoj poziciji."

  

Još informacija o ratu u Iranu:

• Abu Dhabi National Oil Co. tiho preusmerava isporuke nafte iz Persijskog zaliva koristeći sopstvenu flotu tankera i oslanjajući se na prakse poput "tamnih tranzita", odnosno gašenja sistema za praćenje brodova.

• Tri tankera natovarena tečnim prirodnim gasom izgleda da su poslednjih dana prošla kroz Ormuz, dok dobavljači iz Katara i UAE pokušavaju da isporuče gorivo ključnim kupcima uprkos gotovo potpunom zatvaranju moreuza.

 

- U pisanju pomogli Eric Martin i Jordan Fabian.

(Dopunjeno komentarima Melanie Garson.)