"Očigledno u Trumpovoj administraciji preovladava procena da je nakon Venecuele i potpune izolacije Kube došao trenutak da SAD preuzmu kontrolu nad ostrvom. To, međutim, ne mora nužno da znači i promenu režima", rekao je geopolitički stručnjak Klemen Grošelj, nakon podizanja istorijske optužnice protiv bivšeg predsednika Kube, 94-godišnjeg Raula Castra, brata pokojnog revolucionarnog vođe Fidela Castra, o američkim interesima prema ostrvskoj komunističkoj tvrđavi u predvorju SAD.
Kuba je spremna za pad
Nakon pretnje Grenlandu, napada na Iran, a sada i pretnji Havani, jasno je da je spektakularna otmica venecuelanskog lidera Nicolasa Madura bila najava godine u kojoj će američko mešanje, uprkos Trumpovim tvrdnjama o suprotnom, dobiti zamah. Hirurško uklanjanje Madura u munjevitoj akciji američkih komandosa i jednako brzo preoblikovanje političkog rukovodstva, ali ne i smena represivnog režima, uz poslušnu podizvođačicu američkih interesa, potpredsednicu Delcy Rodriguez, bili su dovoljan razlog da administracija Donalda Trumpa pragmatično preuzme Venecuelu kao model za sprovođenje američkih interesa bilo gde u svetu, a posebno u američkom predvorju Kariba i Latinske Amerike.
"Ključni interes SAD je učvršćivanje sopstvene interesne sfere na zapadnoj hemisferi, u skladu sa proširenom Monroeovom doktrinom sa Trumpovim dodatkom (tzv. Donroeova doktrina)", objašnjava Grošelj.
"Ključni interes SAD je učvršćivanje sopstvene interesne sfere na zapadnoj hemisferi, u skladu sa proširenom Monroeovom doktrinom sa Trumpovim dodatkom (tzv. Donroeova doktrina)", objašnjava stručnjak za bezbednost Klemen Grošelj.
Ali zapelo je u Iranu, a zapinje i na prkosnoj Kubi, dok se u SAD približavaju međuizbori. Podrška administraciji je niska, moraju da poprave utisak nedorečene spoljne politike i prethodnih grešaka, a karipsku groznicu u predizborna dešavanja u SAD smešta politikolog i predavač na Fakultetu društvenih nauka u Ljubljani Marko Lovec. Slično kao i Grošelj, i on naglašava uticaj kubanske dijaspore na Floridi, koja je tradicionalni podržavalac republikanaca, dok "svog čoveka" u vrhu administracije imaju u kubanskom jastrebu, ministru spoljnih poslova Marcu Rubiju, čiji su roditelji kubanski imigranti.
Marko Lovec intervenciju u Venecueli vidi kao generalnu probu za Kubu i modus operandi uklanjanja nekooperativnog režima. "U Venecueli je SAD uspelo da ukloni Madura, koji se suočavao sa nepopularnošću, dok su istovremeno pregovarali sa ostatkom režima. Ishod je povezan sa smanjenjem veza između Venecuele i Kube. SAD su pokazale da nije moguće oslanjati se na pomoć Rusije", o geopolitičkom aspektu američkih poteza kaže poznavalac prilika. Trump je tako samo dan nakon intervencije u Venecueli novinarima poručio: "Kuba je spremna za pad."
Nafta za bezbednjake
Latinoameričke države nisu bile samo politički saveznici, već i ekonomski partneri, pošto je Venecuela najveći trgovinski partner Kube. Ogromni naftni resursi Venecuele održavali su osiromašeni komunistički režim u Havani, dok je Kuba svojim vrhunskim bezbednosno-obaveštajnim znanjem snabdevala i obučavala Madurov bezbednosni aparat koji je štitio njegov režim. Zatim je američka intervencija odsekla Kubu od venecuelanske nafte i povezala je sa američkom. "Izvoz nafte preusmeren je na zapadna tržišta", o ekonomskim posledicama američke akcije u Venecueli kaže Lovec.
Osiromašena Havana osim turizma, čiji je sastavni deo i prostitucija, nije imala mnogo izvoznih proizvoda, ali je revolucionarni režim tokom decenija prkosio američkim sankcijama i usavršio trgovinu obaveštajnim znanjem i veštinama. Kubanski bezbednjaci bili su sastavni deo Madurove lične garde. Američki specijalci su početkom januara diktatora i njegovu suprugu oteli tek nakon što su usred strogo čuvane vojne baze likvidirali 32 kubanska bezbednosna operativca, navodi Wall Street Journal.
Mnogo govori činjenica da se njihovoj vrhunskoj bezbednosnoj službi obratio čak i legendarni sovjetski KGB. Kubanski obaveštajci imaju izuzetne izvore kako u južnoameričkom regionu tako i u Africi, gde su nakon Castrove revolucije uspešno izvozili komunističku ideologiju i usput izgradili razgranatu i uticajnu međunarodnu mrežu korisnika svojih usluga. Castrova Kuba podržavala je ustanke u Boliviji, Kolumbiji, Gvatemali, Kongu, revolucionarni rat u Angoli, Etiopiji i drugde.
Tamo mogu da se zarade milijarde dolara
Međutim, Kuba nema samo vrhunske špijune i komunizam, već i izuzetne prirodne resurse i veliki broj atraktivnih turističkih lokacija. Nešto što snažno privlači investitora u nekretnine i biznismena u Beloj kući. "Trumpova administracija često ima poslovni pristup međunarodnoj politici", ocenjuje Lovec, "iskorišćava prilike za bolji rezultat, pre svega u bilateralnim odnosima, što joj nekada uspeva, a nekada već kratkoročno izaziva brojne direktne troškove", razmišlja o Venecueli i Iranu.
Dok je Trumpa u Venecueli zanimala nafta, na Kubi ga zanima turizam zajedno sa hotelima i poslovima sa nekretninama, potvrđuju izjave članova predsednikovog užeg kruga. "Tamo mogu da se zarade milijarde dolara", poverio je The Atlanticu neimenovani izvor iz administracije. "Kuba ga zanima kao tržište, a politika uopšte ne, za nju ga nije nimalo briga", objasnio je Trumpovu motivaciju kada je reč o Kubi.
"Trumpova administracija često ima poslovni pristup međunarodnoj politici", ocenjuje politikolog i predavač na Fakultetu društvenih nauka u Ljubljani Marko Lovec.
Prema zvaničnim vladinim podacima, Kuba je 2024. godine potrošila skoro 40 odsto državnog budžeta na turizam i ugostiteljstvo, što iznosi približno 1,5 milijardi dolara. Međutim, popunjenost hotela te godine kretala se oko skromnih 30 odsto. Godine 2016. Trump je ponovo uveo sankcije i američkim turistima zabranio posetu ostrvu, dok je kubanska ekonomija 2020. doživela novi udarac kada je pandemija zaustavila turizam. Ipak, budžet za turizam je 2024. godine i dalje bio oko 11 puta veći od budžeta za obrazovanje i zdravstvo.
Trump se od svojih prethodnika ne razlikuje po tome što ga mešanje u druge države ne zanima, već po tome što ga ne zanima izgradnja država i demokratskih sistema. "Kada je reč o ekonomskom položaju, demokratizaciji, migracijama i ostalom, efekta nema ili je čak negativan", kaže Lovec o "kolateralnoj šteti" američke intervencije u Venecueli. Sva američka posredovanja i diplomatski napori pod Trumpom, od rata u Iranu pa sve do trgovinskog sukoba sa Kinom, predstavljaju presek geopolitike, geoekonomije i ličnih poslovnih interesa Trumpa i njegovog porodičnog klana.
Međutim, i kubanski režim je odavno zaboravio ideale revolucije, pošto većina privrede funkcioniše kao dobro podmazan korporativni sistem u rukama malog broja elita. Kubanska ekonomija je sankcionisana država odsečena od svojih saveznika (Venecuele, Rusije, Kine) i nalazi se na ivici ekonomskog kolapsa. "Ekonomski model ne funkcioniše, ljudi koji vode državu ne znaju da ga poprave zato što su komunisti, a uz to su i nesposobni komunisti", rekao je američki državni sekretar Rubio.
Inflacija je rekordna i verovatno znatno viša od zvaničnih 25 odsto, 89 odsto stanovništva živi ispod granice siromaštva, SAD su od januara uvele embargo, a pored goriva nema ni električne energije, stanovništvo se suočava sa nestancima struje koji traju i po 20 sati, dok kubanske elite okupljene oko Raula Castra ne osećaju nestašicu. "Sistem se raspao, nema hrane, struje, ničega, ali elita i dalje ima sve. Brodovi sa Floride dovoze hranu koju šalju članovi dijaspore, unuci generala, ali ljudi, osim elita, nemaju novca da to kupe", rekao je u podkastu Studio ob 17 bivši dopisnik iz Havane Tone Hočevar.
Fidelov brat i naslednik Raul, koji sa 94 godine postaje glavna figura iz senke vlasti predsednika Miguela Diaz-Canela, i dalje upravlja kubanskom ekonomijom preko grupe Gaesa. Klan Castro preko konglomerata kontroliše između 40 i 70 odsto kubanske ekonomije, pošto je aktivan u ugostiteljstvu, bankarstvu, trgovini, menjačnicama i lukama, kao i u oblasti luksuznog turističkog smeštaja. Strani mediji navode da vojni koncern kontroliše čak 18 milijardi dolara imovine, dok je turistička ćerka-kompanija grupe u prvom kvartalu 2024. ostvarila profitnu maržu od 42 odsto.
Kompanija koju je Raul osnovao osamdesetih godina uz Fidelovo odobrenje, uz obrazloženje da će samo tako tokom ekonomske krize moći da obezbedi plate vojnicima, ne plaća poreze, ne uplaćuje dividende u državni budžet i zakonski je oslobođena revizija. Grupa, prema navodima New York Timesa, ima i međunarodna predstavništva, posebno u afričkim državama poput Angole, gde je režim u prošlosti širio revoluciju.
Klan Castro preko konglomerata Gaesa kontroliše između 40 i 70 odsto kubanske privrede, pošto je prisutan u ugostiteljstvu, bankarstvu, trgovini, menjačnicama i lukama, kao i u sektoru luksuznog turističkog smeštaja. Strani mediji navode da vojni koncern kontroliše čak 18 milijardi dolara imovine.
U kompaniji glavnu reč vode generali, članovi i podržavaoci režima i, naravno, članovi dinastije Castro. Gaesu je više od decenije do svoje smrti 2022. godine vodio general Luis Alberto Rodríguez López-Calleja, Raulov zet. Nakon njegove smrti poslove je preuzela generalka Ania Guillermina Lastres Morera, preko koje iz senke interese klana Castro štiti i zastupa Raulov unuk, Raul Guillermo Rodríguez Castro. Hočevar kaže da je upravo on najuticajniji čovek u Havani: "Bio je šef dedinog obezbeđenja i obaveštajnih službi, trenutno je najvažnija ličnost u državi."
"Reč je o imovini porodice Castro, ti hoteli su ogromni, luksuzni i u centru Havane, ali turista nema, a novac se sliva u ruke porodice Castro", dodaje o poslovanju grupe i centralnoj ulozi klana Castro u njoj. Trump je početkom ovog meseca potpisao izvršnu uredbu o proširenju sankcija na konglomerat, u kojoj se navodi da su prihodi Gaese verovatno više nego tri puta veći od državnog budžeta.
Analitičari smatraju da bi tajna struktura grupe mogla biti osmišljena kao način za zaobilaženje američkih sankcija, dok kompanija istovremeno finansira aktivnosti vojske i obaveštajnih struktura mimo državnog budžeta. Poznavaoci prilika, uključujući predstavnike američke vlade, zato preoblikovanje režima povezuju sa ekonomskim reformama, a njih sa razgradnjom Gaese.
Vojna kontrola nad koncernom i američko insistiranje na njegovoj reformi, prema ocenama posmatrača, glavna su prepreka za sprovođenje "venecuelanskog modela" preoblikovanja režima na Kubi.
Nije slučajno što se Rubio u sredu direktno obratio Kubancima na španskom jeziku, kritikovao kubansku elitu zbog korupcije i ponudio "novi put" u vidu pošiljki hrane i lekova u vrednosti od 100 miliona dolara. Uslov za pomoć je da ona ne bude distribuirana preko sistema Gaese. Rubio je rekao da pomoć mora da stiže preko Katoličke crkve i drugih humanitarnih grupa. "Predsednik Trump nudi novi odnos između SAD i Kube", rekao je Rubio u video-poruci, "ali on mora biti uspostavljen direktno sa vama, kubanskim narodom, a ne preko Gaese."
Vojna kontrola nad koncernom i američko insistiranje na njegovoj reformi, prema ocenama posmatrača, glavna su prepreka za sprovođenje "venecuelanskog modela" preoblikovanja režima na Kubi. Američko upućivanje borbene grupe Nimitz, koja je juče stigla na Karibe, zajedno sa Trumpovim pretnjama, ukazuje na veliku verovatnoću vojnog zaoštravanja. Trump je u sredu Kubu označio kao državu izopštenika koja pruža utočište neprijateljskim stranim vojnim snagama, a politiku prema ostrvu predstavio kao deo širih nastojanja za širenje uticaja SAD na zapadnoj hemisferi. "Od obale Havane do obala Panamskog kanala prognaćemo sile bezakonja, kriminala i stranog mešanja", poručio je.
"S obzirom na to da su u toku razgovori između SAD i Kube, procenjujem da će doći do neke vrste 'dobrovoljnog' potčinjavanja Kube uz malo ili čak bez upotrebe sile", smatra Grošelj i očekuje neku vrstu ponavljanja venecuelanskog modela. Njegov kolega Lovec, međutim, postavlja pitanje: "Ko i kako bi mogao da zameni režim koji je toliko dugo na vlasti?"
.webp){kind=icon}
