Koliko je realno da Srbija, koja je još davne 2009. podnela zahtev za članstvo Evropskoj uniji, do kraja ove godine ispuni barem deo kriterijuma i uslova za pristupanje Uniji? To pitanje se provlači već praktično skoro dve decenije, a sada posebno dobija na značaju, od kada je evropska komesarka za proširenje Marta Kos izjavila da Brisel ispituje da li Srbija i dalje ispunjava uslove za finansije iz Plana rasta za Zapadni Balkan.
"Nastavićemo da podržavamo Srbiju na putu ka EU, ali očekujemo da vlasti Srbije usklade pravosudne zakone sa preporukama Venecijanske komisije", naglasila je Kos sredinom aprila.
Formalno mišljenje Venecijanske komisije o izmenama seta pravosudnih zakona koje je Skupština Srbije usvojila krajem januara biće potvrđeno na plenarnoj sednici u junu. Srbija je u februaru ovom telu Saveta Evrope dostavila zahtev za hitno mišljenje o izmenama ovih zakona.
Opširnije
Nova mapa svetske trgovine - ko profitira od raspada globalnog poretka
Geopolitički šokovi, trgovinsko-strateško nadmetanje SAD i Kine, ograničavanje investicija i učešća u lancima snabdevanja samo na prijateljske zemlje, kao i tendencija dve supersile da podele svet na dva odvojena trgovinsko-ekonomska sistema zasad nije urušila globalni ekonomski poredak, ali ga tera na brzu reorganizaciju.
20.05.2026
EU se priprema za pregovore sa Rusijom
Dok je pregovarački tim Donalda Trumpa zaglavljen u iranskoj krizi zapostavljajući pitanje rata u Ukrajini, zvanična Moskva je prošle nedelje bacila svojevrsni pregovarački mamac Evropskoj uniji, predloživši joj da Gerhard Schroeder bude evropski pregovarač. Iako su u Briselu odbili predlog, u EU misle da je krajnje vreme da imaju svog pregovarača.
19.05.2026
Rat u Iranu i inflacija stavljaju ECB pred težak izbor o kamatnim stopama
Evropska centralna banka pažljivo razmatra svoj odgovor na rat u Iranu i njegov uticaj na inflaciju kako bi osigurala da ne reaguje ni prerano ni prekasno, izjavila je predsednica Christine Lagarde.
09.05.2026
Mađarska razmatra smanjenje kamata u junu nakon jačanja forinte
Izbori su doveli novu vladu koja je obećala da će budžetsku potrošnju usmeriti na održiv put, obezbediti pristup ka 20 milijardi dolara zamrznutih fondova Evropske unije i postaviti ekonomiju na put ka usvajanju evra.
07.05.2026
Brisel do kraja juna očekuje konkretne poteze Beograda da bi odobrio nov paket iz Plana rasta koji je EU opredelila za Zapadni Balkan. Inače, za Srbiju je u okviru višegodišnjeg Plana rasta predviđeno više od 1,5 milijardi evra, a Komisija bi, prema ranijim najavama, mogla da obustavi zemljama regiona deo novca od ukupno 700 miliona evra ako do juna ne sprovedu potrebne reforme.
Uprkos ovom ambicioznom planu, Srbija se suočava sa stagnacijom kad je reč o otvaranju novih klastera. Poslednja pregovaračka poglavlja otvorila je u decembru 2021. godine.
Koliko imamo otvorenih poglavlja
Srbija je do sada otvorila 22 od ukupno 35 pregovaračkih poglavlja, navodi se na sajtu Ministarstva za evropske integracije, dok su dva poglavlja privremeno zatvorena (Poglavlje 25 – Nauka i istraživanje i Poglavlje 26 – Obrazovanje i kultura).
Može li se reći da smo sada na korak napred ili korak nazad kad je reč o evrointegracijama?
Beograd na potezu
Aleksandra Joksimović, direktorka Centra za evropske studije, kaže za Bloomberg Adria TV da od početka 2026. svedočimo procesima koji ne idu u prilog Srbiji po pitanju pristupanja Uniji. "Imali smo set pravosudnih zakona, koji je bio oštro kritikovan od strane EU. Srbija već duži niz godina stagnira u procesu evrointegracija, i postavlja se pitanje šta su formalni, a šta neformalni uslovi."
"Procentualno posmatrano, Srbija poprilično nazaduje kad je reč o prijemu sredstava Evropske unije. Albanija je do sada iskoristila najviše sredstava (60 odsto), za njima idu Crna Gora (40 odsto), a Srbija kaska za njima", objasnila je Joksimović.
U ovom trenutku je teško predvideti mogući potez Beograda, kaže ona. "Videli smo šta se desilo sa Klasterom 3 – ispunjeni su tehnički kriterijumi za otvaranje ovog klastera pre više godina, ali neki drugi uslovi su sprečili dalji proces evrointegracija."
Šta je Klaster 3 i dokle je Srbija stigla?Klaster 3 u pregovorima Srbije sa Evropskom unijom obuhvata osam pregovaračkih poglavlja koja se odnose na ključne oblasti za razvoj moderne i konkurentne ekonomije. U ovaj klaster spadaju poglavlja o informacionom društvu i medijima, oporezivanju, ekonomskoj i monetarnoj politici, socijalnoj politici i zapošljavanju, preduzetništvu i industrijskoj politici, nauci i istraživanju, obrazovanju i kulturi, kao i carinskoj uniji. Cilj ovog klastera je da Srbija uskladi svoje propise i institucije sa standardima kakvi su u EU. Podsetimo, kako je krajem prošle godine pomoćnik direktora Privredne komore Srbije Bojan Stanić rekao za Bloomberg Adria TV, još je u znaku pitanja da li će postojati konsenzus 27 država članica EU da Srbija otvori Klaster 3. "Sam proces pristupanja Srbije Evropskoj uniji mora biti nastavljen, i to kroz male signale. Kada govorimo o usklađivanju sa Unijom, ono je bitno jer je neophodno." "Vreme pred nama karakterisaće različiti geopolitički odnosi, što će uticati i na Srbiju. Tačnije, uticaće i na našu spoljnu trgovinu. Nama je tržište Evropske unije ipak najvažnije. Upravo zbog toga moramo raditi na tome da poboljšamo svoj položaj." |
"Slično tome, nisam sigurna da li će isti model biti primenjen kada govorimo i o Planu rasta – ne radi se samo o onim kriterijumima koji su zahtevani kroz reformsku agendu koju je Srbija samoj sebi postavila, već se postavlja pitanje da li će biti nekih novih kriterijuma", objasnila je Joksimović.
Ako govorimo o finansijskim benefitima za EU, kako kaže Joksimović, oni su ogromni. "Ako samo pogledamo susednu Hrvatsku, videćemo da one na godišnjem nivou dobijaju tri odsto BDP-a od EU. Dakle, kad govorimo o finansijskim benefitima – govorimo o desetinama, a nekada i stotinama puta većim finansijama za države članice nego za zemlje kandidate."
Koliko bi para Srbija mogla da izgubi
Srbija bi mogla da, ako ne postupi u skladu sa mišljenjem Venecijanske komisije, ostane bez novca koji joj je namenjen u okviru Plana rasta za Zapadni Balkan. Srbiji je u okviru tog instrumenta ukupno dodeljeno 1,588 milijardi evra, ali su ta sredstava usko povezana sa sprovođenjem reformi.
Srbija je zasad u okviru pretfinansiranja dobila 111 miliona evra, što je bio fiksni avans od sedam odsto ukupnih sredstava koji su dobile sve zemlje regiona bez posebnih reformskih uslova. Deo tih sredstva, odnosno 51,7 miliona evra uplaćen je kroz povoljne zajmove u budžet Srbije, a dodatnih 59 miliona evra kroz bespovratnu pomoć i kredite usmerene kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF) za unapređenje infrastrukture širom zemlje.
U januaru ove godine Srbiji je sa zakašnjenjem odobrena prava tranša od 56,5 miliona evra od ukupno 112 miliona evra. Evropska komisija Srbiji je sedam meseci odlagala uplatu ove tranše, a glavni problem je bio to što je Srbija ispunila manje od polovine planiranih obaveza.
Srpska podrška EU - EES odmaže imidžu
U kontekstu podrške Srbija po pitanju ulaza u EU, Joksimović ističe da je Srbija jedinstven slučaj. "Najniži stepen podrške upravo je u Srbiji. Čini se da narativ u Evropskoj uniji u Srbiji nije u saglasnosti sa strateškim spoljnopolitičkim ciljevima evrointegracija. Naime, iako je odgovornost vlasti najveća, u tom narativu percepcije EU učestvuju i opozicija, i studenti."
"Nasuprot narativima, čini se da građani Srbije i te kako prepoznaju benefite koje članstvo u EU donosi", rekla je ona.
Mada, kako kaže, bez svake dileme EES doprinosi percepciji građana Srbije u EU. "Velika je šteta što su zemlje kandidati za članstvo Uniji – među kojima je i Srbija – podjednako tretirani kao treće zemlje kad je reč o EES. To utiče na kreiranje imidža EU među Srbima, ali treba dodati da je od izuzetnog značaja da je na početku rada aktuelne Komisije strateški stavljeno na prvo mesto pitanje proširenja EU.
Šta je EES
Podsetimo, primena elektronskog sistema registracije ulazaka i izlazaka (Entry/Exit System – EES), deo je šireg regulatornog okvira Evropske unije. EU je početkom oktobra prošle godine uvela EES za zemlje Zapadnog Balkana. Usled birokratskih procedura i neadekvatne reakcije, privrede Zapadnog Balkana trpe direktnu štetu od oko 100 miliona evra dnevno samo po osnovu izvoza robe, saopšteno je ranije iz Privredne komore Srbije.
Za EU bi, dodaje ona, bilo od velikog značaja da za vreme mandata ove Komisije barem jedna država kandidat pristupi Uniji. "Najveće šanse, zasad, ima Crna Gora."
Podsetimo, Crna Gora je pretekla nekoliko drugih balkanskih kandidata i očekuje da do kraja godine zatvori takozvana pregovaračka poglavlja sa EU. Poslednje proširenje Unije dogodilo se 2013. godine, kada je članica postala Hrvatska.
Uz to, Crna Gora se nada ulasku u blok od 27 članica 2028. godine. Inače, najmanja od šest bivših jugoslovenskih republika koristi zajedničku evropsku valutu od 2002. godine, u pokušaju da obezbedi stabilnost nakon turbulentnog perioda posle pada komunističkog režima.
EU najveći donator
Evropska unija je, kao najveći donator, od 2000. godine kroz različite instrumente i fondove Srbiji obezbedila više od sedam milijardi evra bespovratne pomoći za podršku reformama u različitim oblastima, podaci su Ministarstva za evropske integracije.
Srbija je, sa sticanjem statusa kandidata za članstvo 2012, dobila pristup IPA fondovima (Instrument za pretpristupnu pomoć) koji obuhvataju finansijsku i tehničku pomoć u reformama. Srbija trenutno koristi sredstva iz IPA II za period 2014-2020., za koji joj je do sada dodeljeno oko 1,5 milijardi evra i IPA III za period 2021-2027, u okviru koga joj je odobreno preko 530 miliona evra, navodi se na sajtu Ministarstva za evropske integracije.
Srbija ima pristup i IPARD Programu koji je namenjen podršci u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja, a EU je kroz dva programa, IPARD II i IPARD III, obezbedila bespovratnu pomoć u iznosu od ukupno 463 miliona evra (175 i 288 miliona evra).
Srbija koristi i sredstva dostupna preko Višekorisničke IPA, instrumenta kojim se podržavaju inicijative od regionalnog značaja za Zapadni Balkan. U periodu 2014-2020. kroz Višekorisničku IPA je za sve korisnike instrumenta bilo alocirano 2,98 milijardi evra, dok je u periodu 2021-2027. godine za iste svrhe do sada alocirano oko 3,6 milijardi evra. Preko Programa teritorijalne saradnje ili programa Interreg koji podstiču prekograničnu saradnju, u periodu 2004-2022. u Srbiji je ugovoreno više od 400 miliona evra, a za period 2021-2027 EU je za sprovođenje prekogranične saradnje u Srbiji izdvojila 589 miliona evra.
.webp){kind=icon}
