SAD čekaju odgovor Irana: Trump nudi otvaranje Ormuza i okončanje rata

SAD čekaju odgovor Irana na predlog za ponovno otvaranje Ormuskog moreuza i okončanje rata u kojem su poginule hiljade ljudi, dok tenzije na Bliskom istoku ostaju velike. Izrael je, pritom, u sredu izveo novi napad na predgrađe Bejruta.

Predlog Vašingtona uključuje ublažavanje blokade iranskih luka i početak pregovora o širem mirovnom sporazumu, ali Teheran zasad ne pokazuje spremnost da odustane od obogaćivanja uranijuma.

Iran bi odgovor na američki predlog trebalo da dostavi u narednim danima. Tamošnje rukovodstvo još nije nagovestilo da li će prihvatiti ponudu, iako je ranije više puta nagovestilo da ne namerava da popusti po pitanju nuklearnog programa i mogućeg moratorijuma na obogaćivanje uranijuma, što Vašington zahteva.

                      

Globalne akcije porasle su oko pet odsto od početka sukoba na Bliskom istoku, uprkos geopolitičkim tenzijama i rastućoj ekonomskoj neizvesnosti. Istovremeno, sezona objave korporativnih rezultata donela je snažne performanse pojedinih tehnoloških kompanija, pre svega u sektoru čipova i veštačke inteligencije. O kretanjima na tržištima i očekivanjima investitora razgovarala je Marija Jevtić sa analitičarem BPPM Securities Vladanom Pavlovićem. Pavlović ističe da optimizam na tržištu trenutno pre svega pokreće novi talas interesovanja za AI sektor i kompanije povezane sa proizvodnjom čipova. "Tržište je pokazalo veliku otpornost uprkos rastu cena nafte i geopolitičkim rizicima, a dodatni impuls došao je iz sektora poluprovodnika, gde su kompanije poput AMD-a, Microna i proizvođača servera objavile veoma dobre rezultate", navodi on. "To je ponovo podiglo Nasdaq na rekordne nivoe, iako još nije potpuno jasno koliko je ovakav rast održiv, posebno u okruženju u kojem inflacija ponovo pokazuje znake ubrzavanja", kaže on.  Govoreći o sektorima koji su pod pritiskom, Pavlović navodi da su investitori najviše kažnjavali industrije osetljive na pad potrošnje i geopolitičku neizvesnost. "Luksuzna roba, putovanja, kruzing industrija i deo prehrambenog sektora suočili su se sa slabijim rezultatima zbog opreza potrošača i rasta troškova energije", kaže on. "S druge strane, bankarski sektor i tehnološke kompanije povezane sa AI infrastrukturom nastavili su da beleže snažan rast i privlače najveći deo kapitala", dodaje.  Na pitanje da li postoje paralele sa dot-com balonom, Pavlović smatra da je situacija danas ipak znatno drugačija. "Tokom dot-com ere mnoge kompanije nisu imale realne prihode ni profit, dok danas najveće AI i čip kompanije ostvaruju ogromne zarade i visoke marže", objašnjava on. "Ipak, rizik postoji jer je rast tržišta koncentrisan u malom broju kompanija. Ukoliko velike tehnološke firme počnu da smanjuju ulaganja u AI infrastrukturu ili ako monetizacija ne ispuni očekivanja, moglo bi doći do oštre korekcije koja bi pogodila čitavo tržište", ističe Pavlović.  Pavlović očekuje da će banke, odbrambena industrija, energetika i infrastruktura ostati među vodećim sektorima po rastu. "Evropske banke i dalje imaju stabilne marže i dobru tražnju za kreditima, dok sektor odbrane dobija snažan podsticaj zbog povećanih ulaganja u bezbednost i vojnu infrastrukturu", kaže on. "S druge strane, automobilska industrija ostaje pod pritiskom zbog konkurencije iz Kine, dok luksuzni i FMCG sektor trpe posledice slabijeg poverenja potrošača i novih inflatornih pritisaka", zaključuje za Bloomberg Adriu.

  

Izrael je, u međuvremenu, saopštio da je ubio komandanta Hezbolaha u južnom predgrađu Bejruta, što predstavlja prvi napad na libansku prestonicu od početka primirja prošlog meseca.

 

Prema rečima izvora upoznatog sa pregovorima, Vašington je Iranu prosledio memorandum na jednoj stranici koji bi mogao da dovede do ponovnog otvaranja strateški važnog Ormuskog moreuza i ukidanja američke blokade iranskih luka. Time bi bio otvoren prostor za jednomesečne pregovore o konačnom mirovnom sporazumu.

Ako pregovori uđu u narednu fazu, strane će razgovarati o iranskim nuklearnim aktivnostima. Predsednik SAD Donald Trump više puta je izjavio da je cilj rata sprečavanje Teherana da razvije nuklearno oružje, što Iran uporno negira. Trump je u sredu rekao da će SAD u okviru sporazuma "preuzeti" iranske zalihe visokoobogaćenog uranijuma, iako nema naznaka da je Teheran spreman na takav ustupak.

Američki predsednik je upozorio da će SAD pokrenuti "širu i intenzivniju kampanju bombardovanja" ukoliko Iran odbije početni mirovni plan od 14 tačaka. U intervjuu za PBS News Hour, rekao je kako veruje da postoje "vrlo dobre šanse" za postizanje dogovora, možda čak i pre njegove planirane posete kineskom predsedniku Xi Jinpingu sledeće nedelje.

Najviše iransko rukovodstvo još nije komentarisalo predlog. Državna novinska agencija ISNA ocenila je da informacije o detaljima plana predstavljaju "medijske spekulacije i stvaranje atmosfere", dodajući da pitanje obogaćivanja uranijuma trenutno nije deo pregovora.

Vrhovni vođa Mojtaba Khamenei je prošle nedelje izjavio da Iran neće praviti ustupke po pitanju svog nuklearnog programa, koji je opisao kao "nacionalno bogatstvo", koje će zemlja braniti po svaku cenu.

Među otvorenim pitanjima ostaju i ograničenja iranskog balističkog programa, kao i podrška saveznim militantnim grupama poput Hezbolaha u Libanu. Ta pitanja i dalje su prioritet za Izrael, koji paralelno vodi sukob sa Hezbolahom duž severne granice.

Rat u Iranu ušao je u treći mesec / Bloomberg Mercury

 

Izraelski zvaničnici oprezno su reagovali na novi američki pokušaj smirivanja sukoba. Ambasador Izraela pri UN Danny Danon izjavio je za Army Radio da "treba sačekati i ne izlaziti s izjavama i naslovima" o mogućem sporazumu.

Premijer Izraela Benjamin Netanyahu rekao je da je Izrael u bliskoj koordinaciji sa SAD kada je reč o mirovnim naporima i da "nema iznenađenja".

Cena nafte pala je u četvrtak 2,2 odsto, ispod 100 dolara po barelu, nakon veoma nestabilne sedmice. Sukobi u Ormuskom moreuzu podigli su cenu brenta u ponedeljak do gotovo 115 dolara po barelu, da bi ona, potom, u sredu skliznula ispod 97 dolara nakon vesti da Iran razmatra američki predlog.

Ponovno otvaranje Ormuskog moreuza, kroz koji je pre rata prolazila petina svetske trgovine naftom i tečnim prirodnim gasom, jedan je od ključnih ciljeva Trumpa. Iranska Revolucionarna garda saopštila je u sredu da će "bezbedan i stabilan prolaz" kroz moreuz biti moguć uz "nove protokole", dok su državni mediji objavili da brodarske kompanije sada moraju da pošalju zahtev organizaciji pod nazivom Persian Gulf Strait Authority, ukoliko žele prolaz kroz moreuz.

Ipak, brodarske kompanije ostaju oprezne i traže dodatna pojašnjenja o mogućim uslovima i ograničenjima. Sudbina Ormuza dodatno dobija na značaju pred Trumpov sastanak sa Xijem, koji je već bio odložen u prvim danima sukoba.

Kina se u sredu pridružila međunarodnim pozivima za okončanje sukoba i ponovno otvaranje moreuza, poručivši Iranu da "nastavak neprijateljstava nije preporučljiv".

Ankete pokazuju da među Amerikancima raste nezadovoljstvo ratom, svega šest meseci pred izbore na kojima će cene energenata biti jedna od ključnih tema. Prema podacima Američke automobilske asocijacije, cena benzina premašila je 4,5 dolara po galonu prvi put od jula 2022. godine.

Trump je tokom sukoba više puta tvrdio da je dogovor blizu, ali nijedan sporazum još nije postignut. Za New York Post je priznao da je možda "prerano" govoriti o direktnim razgovorima licem u lice kako bi dogovor bio dovršen. Iran bi odgovor trebalo da pošalje preko Pakistana, koji posreduje u pregovorima, rekao je izvor upoznat sa situacijom.

Japanske akcije snažno su porasle po povratku tržišta sa praznične pauze, što je pomoglo da azijske berze dostignu novi rekord usled optimizma da bi sukob mogao biti okončan.

Još nekoliko važnih detalja o ratu:

• Novi mirovni plan uključuje ukidanje sankcija Iranu i moratorijum na program obogaćivanja uranijuma, prema rečima izvora upoznatog sa pregovorima. Sve mere mogle bi da budu poništene ukoliko ne bude postignut širi nuklearni sporazum. Portal Axios prvi je izvestio o predlogu.

• Na sastanku u Pekingu, kineski ministar spoljnih poslova Wang Yi pozvao je iranskog kolegu Abbasa Araghchija da nastavi pregovore, uz poruku da "obnavljanje neprijateljstava nije preporučljivo". Araghchi je rekao da Iran ceni kineski plan od četiri tačke za rešavanje sukoba.

• Donald Trump i kineski predsednik Xi Jinping trebalo bi da se sastanu u Pekingu 14. i 15. maja, a američki predsednik je priznao da će sukob s Iranom biti jedna od tema razgovora. Trump je za PBS News rekao da bi SAD mogle da ponude ublažavanje sankcija Iranu ukoliko sporazum bude postignut, čime bi eventualno bile izbegnute američke kazne za kineske kompanije koje kupuju iransku naftu. 

 

- U pisanju pomogao Rakteem Katakey.

(Ažurirano kroz tekst.)