Mađarska razmatra smanjenje kamata u junu nakon jačanja forinte

Rast forinte nakon izbora u Mađarskoj trebalo bi da centralnoj banci pruži priliku da preispita svoju opreznu monetarnu politiku, rekao je zamenik guvernera Zoltan Kurali, najavljujući da bi smanjenje kamatnih stopa već u junu moglo biti opcija.

Mađarska valuta je među najjačim dobitnicima među valutama tržišta u razvoju, ojačavši osam odsto u odnosu na evro od početka godine, nakon što je premijer Viktor Orban prošlog meseca izgubio vlast posle 16 godina na čelu države.

"Smatramo da je to nešto što poboljšava naš manevarski prostor", rekao je Kurali govoreći o jačanju forinte na Bloombergovom događaju Future of Finance u Varšavi u četvrtak. "Ali potrebna nam je izvesnost i moramo ponovo proceniti situaciju, a pošto ne žurimo, trenutno smo u režimu čekanja i posmatranja."

 

Izbori su doveli novu vladu koja je obećala da će budžetsku potrošnju usmeriti na održiv put, obezbediti pristup ka 20 milijardi dolara zamrznutih fondova Evropske unije i postaviti ekonomiju na put ka usvajanju evra.

Snaga valute pomaže centralnoj banci da drži inflaciju pod kontrolom i mogla bi da otvori prostor za poteze monetarne politike kada se zvaničnici sastanu 23. juna, dana kada će biti objavljene i nove projekcije centralne banke, rekao je Kurali. Ranije je bilo prognozirano da će inflacija ove godine premašiti gornju granicu ciljanog raspona centralne banke od četiri odsto.

Planovi za evro

Forinta je dodatno ojačala dok je Kurali govorio, pa je valuta porasla 0,8 odsto u odnosu na evro nakon što je zamenik guvernera podržao planove nove vlade da zemlju usmeri ka ulasku u evrozonu, što je jedan od glavnih pokretača rasta valute.

Mađarska je "spremnija nego ranije" za usvajanje zajedničke evropske valute, rekao je Kurali. Dodao je da postoji "ogromna" podrška javnosti za takav potez u zemlji koja je tokom Orbanove vladavine doživela značajnu deprecijaciju valute.

Zabrinutost zbog inflatornog uticaja skoka cena energenata usled rata sa Iranom čini centralne banke širom sveta opreznijim prema monetarnom popuštanju, a neke čak razmatraju dodatno zaoštravanje politike. Norveška je u četvrtak povećala referentnu kamatnu stopu za četvrtinu procentnog poena, na 4,25 odsto, što je prvo povećanje od 2023. godine.

Guverner poljske centralne banke Adam Glapinski izjavio je u četvrtak da je verovatnoća povećanja kamatnih stopa porasla tokom prethodnog meseca.

Mađarska centralna banka bila je oprezna kada je reč o nastavku smanjenja ključne kamatne stope od 6,25 odsto, koja je druga najviša referentna stopa u Evropskoj uniji, odmah iza Rumunije. Ona je znatno viša od stopa u susednim državama poput Češke i Poljske, gde iznose 3,5 odnosno 3,75 odsto.

To bi moglo da se promeni ukoliko rat sa Iranom oslabi, a procene pokažu da su sekundarni inflatorni efekti pod kontrolom, smatra Piotr Matys, valutni strateg u kompaniji In Touch Capital Markets.

On je rekao da bi uporna "jastrebovska" politika centralne banke dovela do toga da forinta "brzo ojača u narednim mesecima i kvartalima", zahvaljujući optimizmu u vezi sa novim proevropskim premijerom Peterom Magyarom, koji će položiti zakletvu u subotu.

Mađarska bi mogla da "počne da smanjuje kamatne stope potencijalno relativno brzim tempom kako bi usporila priliv špekulativnog kapitala u mađarsku imovinu", rekao je Matys.