Vladimir Putin bi u utorak trebalo da otputuje u Peking na razgovore sa predsednikom Xi Jinpingom u okviru svoje prve inostrane posete ove godine, pri čemu rat u Iranu pruža priliku Rusiji da produbi energetske veze sa Kinom.
Rusija se nada da će turbulencije na energetskim tržištima izazvane sukobom na Bliskom istoku učiniti Kinu fleksibilnijom u pregovorima o ugovoru o cenama gasa za planirani projekat gasovoda "Snaga Sibira 2", prema rečima ljudi bliskih vladi. Kineski zvaničnici izrazili su interesovanje za ubrzanje pregovora, iako zasad nije ostvaren konkretan napredak, rekao je jedan ruski zvaničnik.
Projekat gasovoda "nalazi se na dnevnom redu i posvećeni smo tome da o njemu ozbiljno razgovaramo", rekao je novinarima u ponedeljak pomoćnik Kremlja za spoljnu politiku Jurij Ušakov. "Verujem da će lideri o ovoj temi razgovarati veoma detaljno."
Ipak, napredak u postizanju bilo kakvog dogovora zavisi od Xi Jinpinga i zasad ima malo znakova da Rusija može lako postići sporazum.
Putin i Xi Jinping trebalo bi da razgovaraju u sredu, a uveče će zajedno piti čaj kako bi nastavili diskusiju, rekao je Ušakov. Rusku delegaciju čine pet potpredsednika vlade, osam ministara i guvernerka centralne banke Elvira Nabiulina, kao i čelnici državnih korporacija i velikih kompanija, rekao je on.
Sa ekonomijom pod sve većim pritiskom, Rusija se u velikoj meri oslanja na trgovinu sa Kinom kako bi ublažila uticaj zapadnih sankcija uvedenih zbog sveobuhvatne invazije na Ukrajinu, koja je ušla u petu godinu. Rat koji Donald Trump vodi sa Iranom mogao bi Moskvi pružiti priliku da rebalansira odnos, dok Peking traži veću energetsku bezbednost usled poremećaja izazvanih zatvaranjem Ormuskog moreuza.
Sukob na Bliskom istoku "jača odnose Rusije i Kine tako što učvršćuje ulogu Rusije kao ključnog dobavljača sirovina za Kinu", rekao je Vasilij Kašin, stručnjak za Kinu na Višoj školi ekonomije u Moskvi. "Očekuje se da će Putinova predstojeća poseta odražavati ovu novu geopolitičku realnost, uz povećano kinesko interesovanje za rusku logistiku i energetsku saradnju."
Novi gasovod bi ojačao veze Rusije i Kine
Bloomberg
Gazprom je ponudio veoma konkurentnu cenu gasa za gasovod "Snaga Sibira 2", koji bi iz Sibira preko Mongolije vodio do Kine, iako kineski partneri nisu pokazali spremnost da projekat pokrenu napred, prema rečima osobe bliske ruskom državnom energetskom gigantu. Cilj je i dalje da se do septembra postigne dogovor o ceni gasa, rekla je ta osoba, tražeći da ostane anonimna.
Pres-služba Gazproma nije odgovorila na zahtev za komentar.
Kina je u martu, nakon početka rata u Iranu, saopštila da joj je cilj da ostvari napredak u vezi sa ruskim gasovodom u okviru svog petogodišnjeg plana. Krajem aprila, izvršni direktor Gazproma Alexej Miler i predsednik China National Petroleum Corporationa Dai Houliang sastali su se u Pekingu i razgovarali o "razvoju strateškog partnerstva".
Putin je 9. maja rekao da su "praktično sva ključna pitanja" u vezi sa saradnjom u oblasti gasa i nafte ugovorena sa Kinom. "Ako uspemo da ih finalizujemo i tokom posete dovedemo proces do kraja, biću veoma zadovoljan", rekao je on.
Iako su transportni koridori preko Rusije takođe dugo bili na dnevnom redu bilateralnih razgovora, Moskva sada vidi veće interesovanje kineskih zvaničnika za širenje tranzitnih ruta kopnom i preko Arktičkog severnog morskog puta, prema rečima ljudi upoznatih sa razgovorima.
"Rat u Iranu pokazuje da se bezbednost konvencionalnih ruta i strateški važnih uskih grla više ne može uzimati zdravo za gotovo", rekao je Wang Yiwei, bivši kineski diplomata i direktor Instituta za međunarodne odnose Univerziteta Renmin. "To primorava Kinu da razvija alternativne rute i aktivnije se štiti od rizika."
Formalno usklađena da obeleži 25. godišnjicu Sporazuma o prijateljstvu i saradnji između Rusije i Kine, Putinova poseta dolazi nakon prošlonedeljnog samita Xi Jinpinga i Trumpa i pruža ruskom predsedniku priliku da sazna detalje tih razgovora, prema navodima Kremlja.
Za Xi Jinpinga, ovo je drugi put ove godine da vodi uzastopnu diplomatiju sa Trumpom i Putinom. Sa američkim predsednikom i Putinom razgovarao je odvojeno u razmaku od nekoliko sati tokom telefonskih poziva početkom februara.
Putin i Xi Jinping poslednji put su se sastali u septembru, kada je kineski predsednik bio domaćin bezbednosne konferencije, nakon koje je usledila vojna parada u Pekingu povodom godišnjice završetka Drugog svetskog rata u Aziji.
Sjedinjene Američke Države su povremeno nastojale da udalje Rusiju od partnerstva sa Kinom kao deo šire geopolitičke strategije povezane sa ratom u Ukrajini i mogućom konfrontacijom sa Pekingom oko Tajvana. Ali Putin ima malo podsticaja da se udalji od Xi Jinpinga, iako neki zvaničnici Kremlja postaju sve zabrinutiji zbog ekonomske i diplomatske zavisnosti Rusije od Kine.
Trgovinska razmena između Kine i Rusije iznosila je 228 milijardi dolara u 2025. godini, što je pad od 6,9 odsto u odnosu na prethodnu godinu, prema podacima kineske carine. Putin je priznao pad tokom razgovora sa Xi Jinpingom, ali je rekao da je bilateralna trgovina "znatno" premašila 200 milijardi dolara tri godine zaredom.
Pošto je prodaja gasa evropskim tržištima uglavnom prekinuta zbog rata u Ukrajini, Rusija je povećala izvoz ka Aziji. Očekuje se da će nekoliko godina prodavati prirodni gas Kini po ceni koja je za oko trećinu niža od cene koju je plaćala Evropa, pri čemu se predviđa da će godišnji istočni tokovi dostići 52,5 milijardi kubnih metara u 2029. godini.
Rusija trenutno uvozi više od 90 odsto svoje sankcionisane tehnologije preko Kine, u odnosu na oko 80 odsto prošle godine, prema rečima evropskih zvaničnika koji su tražili anonimnost jer govore o poverljivim procenama.
Iako Peking Moskvu vidi kao korisnog partnera u slabljenju američke dominacije i unapređenju takozvanog multipolarnog svetskog poretka, Kina očigledno odlučno nastoji da ne bude previše blisko povezana sa rizicima Putinovog rata u Ukrajini, posebno dok pokušava da se globalno predstavi kao sila stabilnosti.
Takav balans pomaže da se objasne očigledne kontradikcije u stavu Kine. Peking je odbio da osudi rusku invaziju, iako kineski zvaničnici i dalje pozivaju na poštovanje suvereniteta, teritorijalnog integriteta i autoriteta Ujedinjenih nacija, što je teško uskladiti sa teritorijalnim zahtevima Moskve u Ukrajini.
Kina želi da izbegne da bude smatrana odgovornom za korišćenje svojih veza sa Moskvom kako bi okončala rat. Ipak, Peking nastoji da očuva svoj odnos sa Rusijom.
U uvodniku objavljenom u ponedeljak u listu "People's Daily", vodećem glasilu Komunističke partije Kine, navedeno je da međunarodne turbulencije znače da obe strane treba da "ojačaju stratešku koordinaciju i sveobuhvatnu saradnju".
U tekstu su kao oblasti potencijalne saradnje istaknuti istraživanje svemira, energetika, nauka i tehnologija, poljoprivreda, veštačka inteligencija, zelene inicijative i biotehnologija.
"Interes Kine za Rusiju zasniva se na strateškoj prednosti jer Moskva nudi energetsku bezbednost, pristup kritičnim resursima i pristup Arktiku", rekla je Vita Spivak, konsultantkinja u kompaniji Gatehouse. "Ali, naravno, Rusiji je Kina potrebnija nego što je Rusija Kini."
.webp){kind=icon}
