Xi stavio do znanja da bi Tajvan mogao da ugrozi odnose Kine i SAD

Nakon što je kineski predsednik Xi Jinping priredio američkom kolegi Donaldu Trumpu defile vojnika koji marširaju i dece koja su mahala zastavama, upozorenje kineskog lidera da bi pitanje Tajvana moglo da dovede do sukoba između dve supersile snažno je odjeknulo u pažljivo režiranom svetu politike Komunističke partije.

Poruke upozorenja koje Peking upućuje američkim predsednicima da se ne mešaju u pitanje ostrva koje uživa samoupravu, uobičajena je praksa. Međutim, Xijeva tvrdnja da bi to moglo izazvati "izuzetno opasnu situaciju" za dve najveće svetske ekonomije predstavljala je dosad najotvorenije upozorenje. Odluka Pekinga da objavi njegove izjave još pre nego što je i završen sastanak u Pekingu koji je trajao dva i po sata, dodatno je naglasila ozbiljnost poruke.

Trump sada mora da proceni da li je Xi zaista spreman da dozvoli da pitanje Tajvana ugrozi šire odnose dve zemlje, s obzirom na to da kineski lider u septembru treba da poseti Belu kuću, što bi bio drugi od četiri planirana susreta ove godine. Pokušaj republikanskog predsednika da zaustavi planiranu američku prodaju oružja Tajpeju vrednu 14 milijardi dolara verovatno bi izazvao otpor obe stranke u Vašingtonu, u trenutku kada se već suočava s nezadovoljstvom birača zbog rata s Iranom. Ako posao bude odobren, Trump će se suočiti s besom Pekinga.

"Želimo da predsednik Trump potpuno razume od kakvog je izuzetnog značaja ovo pitanje za nas", rekao je Wu Xinbo, direktor Centra za američke studije pri Univerzitetu Fudan u Šangaju, koji je ranije savetovao kinesko ministarstvo spoljnih poslova.

Xi je nastupio "snažno i direktno" dok je pozivao SAD da obustave prodaju oružja Tajvanu i stave do znanja da se protive nezavisnosti ostrva, dodao je Wu.

Trump i drugi zvaničnici Bele kuće bili su neuobičajeno uzdržani neposredno nakon upozorenja iz Pekinga. Predsednik nije razgovarao s novinarima o ishodu sastanka, dok se u američkom saopštenju objavljenom nekoliko sati kasnije Tajvan uopšte nije pominjao. Komunistička partija Kine to ostrvo, ključno za globalnu proizvodnju čipova, smatra svojim, uprkos tome što njime nikada nije upravljala.

Američki državni sekretar Marco Rubio izjavio je za NBC da prodaja oružja Tajvanu "nije bila u prvom planu" tokom razgovora Trumpa i Xija.

"Iz naše perspektive, bilo koji nasilni pokušaj promene postojećeg stanja i sadašnje situacije bio bi loš za obe zemlje", rekao je Rubio.

To ne bi trebalo da bude iznenađenje za SAD. U nedeljama uoči samita Kina je pojačala pritisak na tajvanskog predsednika Lai Ching-tea, čija se stranka zalaže za nezavisnost ostrva.

Prošlog meseca Xi je ugostio predsednicu tajvanske opozicione stranke bliske Pekingu, što je bio prvi takav susret u poslednjih deset godina. Samo nekoliko nedelja kasnije, Kina je blokirala Laijevo putovanje u inostranstvo tako što je od tri afričke države tražila da njegovom avionu ne dozvole bezbedan tranzit kroz njihov vazdušni prostor.

Oštre Xijeve poruke o Tajvanu posebno su odudarale tokom inače srdačnog samita. Dva lidera su se osmehivala dok su u četvrtak po podne obilazili Nebeski hram, a potom su ponovo potvrdili posvećenost stabilnim trgovinskim odnosima.

Trump je u Peking doveo delegaciju od 30 poslovnih lidera, među kojima su bili izvršni direktori Tesle i SpaceX-a Elon Musk, Applea Tim Cook i Nvidije Jensen Huang, sa namerom da obezbedi veći pristup kineskom tržištu.

Čini se da su investitori na deviznim tržištima sa odobravanjem dočekali opštu poruku o stabilnosti. Ofšor juan ojačao je za čak 0,1 odsto, dostigavši najviši nivo u više od tri godine, dok je kineska valuta zabeležila jedanaesti uzastopni dan rasta, što je najduži uzastopni rast još od 2017. godine, kada je Trump prethodni put posetio Kinu.

 

Bloomberg

Kina je samit dočekala dodatno ohrabrena nakon što je prošle godine razotkrila koliko SAD zavise od kineskih retkih zemnih minerala, što joj je omogućilo da odgovori na Trumpove visoke stope carina. Ti minerali su ključni za proizvodnju praktično svega - od medicinske opreme do delova za avione. Oko četiri odsto američkog BDP-a, odnosno približno 1,2 biliona dolara, potiče od industrija koje koriste retke zemne metale, a ogromna većina njih dolazi upravo iz Kine.

Xijevu poziciju dodatno je ojačala odluka Vrhovnog suda SAD kojom su oborene Trumpove carine, dok je rat s Iranom samo dodatno razotkrio ranjivosti Vašingtona. Trump je stigao u Peking opterećen sukobom koji je iscrpeo američke vojne zalihe, čije bi obnavljanje moglo da traje godinama, što je izazvalo zabrinutost među američkim saveznicima u azijsko-pacifičkom regionu.

Bloomberg

Američki zvaničnici su više puta pozivali Peking da pomogne u okončanju rata, ukazujući na uticaj koji Kina ima kao najveći kupac iranske nafte i jedan od najbližih partnera Teherana u diplomatiji na svetskoj sceni. Zasad je Kina, poput  američkih saveznika koji su se suočili sa sličnim zahtevima, izbegavala da se direktno uključi u to pitanje.

U tom kontekstu, odluka Xi Jinpinga da nastupi odlučnije deluje logičnije, iako Kina godinama izražava nezadovoljstvo zbog američke vojne pomoći Tajvanu, povremeno čak prekidajući kontakte sa Vašingtonom na više meseci. Vlada Lai Ching-tea je u međuvremenu usvojila i poseban vojni budžet, što će joj omogućiti više sredstava za kupovinu oružja.

Paket američke vojne pomoći, koji je praktično zamrznut, vredi rekordnih 14 milijardi dolara i nadmašio je prethodni dogovor o raketama i artiljeriji vredan više od 11 milijardi dolara. Novi paket je odobren tek u decembru prošle godine. Xi je tada jasno izrazio nezadovoljstvo tim paketom, pokrenuvši velike vojne vežbe, da bi nekoliko nedelja kasnije i pozvao Trumpa da se požali.

Odlučujući faktor

Trumpov pokušaj da pregovara o tim isporukama direktno sa Xijem predstavljao bi značajnu promenu dosadašnje politike. U okviru takozvanih "Šest garancija" (Six Assurances) koje je administracija Ronalda Regana dala Tajpeju 1982. godine, SAD su obećale da neće unapred konsultovati Peking u vezi sa prodajom oružja Tajvanu, što je decenijama oblikovalo diplomatsku praksu.

Uoči samita, kineski zvaničnici su obnovili pritisak kako bi SAD promenile dugogodišnju formulaciju o stavu prema nezavisnosti Tajvana. Time bi Vašington prešao na formulaciju da se "protivi" nezavisnosti ostrva, što je jače od formulacije prethodne administracije da je SAD "ne podržavaju".

Ipak, kineski zvaničnici su verovatno svesni da dramatičan preokret u američkoj politici nije realan iz dva razloga: zbog  oštrog protivljenja sa kojim bi se Trump suočio i zbog toga što bi bilo koja značajna promena mogla brzo da se preokrene kada mu istekne mandat za manje od tri godine.

To ne znači da Xi neće pokušati da ostvari druge konkretne ustupke dok je Peking u najboljoj pregovaračkoj poziciji u odnosu na SAD u poslednjih nekoliko decenija. To je pozicija koja se takođe može promeniti dok Amerika traži alternativne izvore snabdevanja.

"Xi želi da ostavi snažan i trajan utisak u Trumpovom umu da je Kina spremna da ide do kraja kada je reč o zaštiti svojih interesa oko Tajvana", rekao je William Yang, viši analitičar za severoistočnu Aziju u Međunarodnoj kriznoj grupi. "Xi zapravo šalje poruku Trumpu da bi stav Vašingtona prema Tajvanu mogao biti odlučujući faktor u odnosima SAD i Kine."

- U pisanju pomogli Jing Li, Jeff Mason, Skylar Woodhouse i Wenjin Lv.