Koordinisano rivalstvo dve supersile

Dok poznavaoci kineskih prilika očekuju da će za američkog predsednika Donalda Trumpa biti organizovana velika manifestacija na istorijskom Trgu Tjenanmen u Pekingu, ceo svet sa izvesnom dozom strepnje dočekuje samit kineskog predsednika Xi Jinpinga sa američkim kolegom, iščekujući bar neki dogovor lidera dve supersile, od ključnih pitanja globalne trgovine i ekonomskih odnosa, preko sukoba u Iranu i politike prema Tajvanu, do budućnosti razvoja veštačke inteligencije (AI).

Iako se u pojedinim analizama i dalje očekuje da bi ovaj susret mogao da označi svojevrsno formiranje G2, to jest da bi SAD i Kina mogle da naprave dogovor kojim svoje interese nameću celom svetu kao svojevrsni odgovorni čuvari kolektivnog dobra, ovakav razvoj događaja je malo verovatan. Međutim, uprkos međusobnom ekonomskom, strateškom i bezbednosnom rivalstvu, sva je prilika i da dve supersile nastoje da izbegnu direktan sukob u svakoj oblasti gde bi posledice takvog sukoba bile pogubne za njihove ekonomije.

Prema oceni austrijsko-bugarske ekspertkinje za geopolitičku strategiju Veline Čakarove, suočavamo se sa realnošću novog Hladnog rata između Amerike i Kine (koja je u strateškom partnerstvu sa Rusijom), gde "dve supersile moraju da definišu neka pravila angažovanja i upravljaju svojim sistemskim rivalstvom na način koji ne dovodi ceo svet na ivicu globalnog sistemskog sloma".

Opipavanje pulsa

Prva poseta američkog predsednik Kini nakon bezmalo 10 godina, prema oceni direktora Centra za sile u usponu i globalni razvoj pri britanskom Institutu za studije razvoja Jinga Gua, predstavlja "strateško izviđanje" dve rivalske supersile.

"Obe strane pokušavaju da pročitaju najnovije rezultate druge strane, razjasne crvene linije i testiraju koliko daleko pritisak može ići pre nego što se stabilna tenzija pretvori u pucanje", rekao je Gu za Al Jazeera. "Svrha nije nužno da se okonča takmičenje, već da se razume teren, upravlja tempom i izbegne borba pod nepovoljnim uslovima. U tom smislu, poseta je manje usmerena na pomirenje nego na očuvanje kontrolisane tenzije u kojoj takmičenje može da se nastavi bez prerastanja u otvoreni sukob."

Svi američki pregovori - od trgovine, preko tehnologije, do upravljanja i bezbednosnih pitanja - prema oceni Gua, "vrte se oko ključnog pitanja: kako održati konkurenciju intenzivnom, ali i dalje ograničenom".

Bloomberg

Prema oceni komentatora švajcarskog lista "Le Temps" Frederica Kollera, samit predstavlja priliku za izgradnju poverenja, jer je neophodno stabilizovati taj odnos kroz specifične mere zaštite kako bi se izbegla eskalacija koja bi mogla da potrese ceo svet.

"Dosad su obe zemlje uspele da to urade bez većih incidenata. Rešenje krize u Ormuskom moreuzu moglo bi da posluži kao prilika za obnavljanje minimalnog nivoa poverenja, posebno u oblasti vojnih komunikacija", ističe Koller i dodaje da bi u zamenu za trgovinske ustupke Vašingtona, Peking mogao da izvrši uticaj na Teheran i pomogne Trumpu da se izvuče iz ćorsokaka koji je sam stvorio. "Ovo bi bila prilika da se pokaže da su, uprkos njihovim rivalstvima, ove dve sile sposobne da deluju odgovorno."

Sve je više analitičara koji ističu neophodnost saradnje između velikih sila sa fundamentalnim izazovima, kao što su AI revolucija ili klimatske promene i njihove posledice, poput ratova oko vode, sve veći migracioni tokovi i pandemije. Kako ističe francuski komentator Patrick Sabatier, nijedna sila ne može sama da se nosi sa ovim izazovima, koji potencijalno mogu imati katastrofalne posledice.

"Pa ipak, Kina i SAD su uključene u tehnološku trku u naoružanju oko veštačke inteligencije i svemira – prve sukobe u virtuelnom ratu", ističe Sabatier u francuskom listu "Liberasion". "Teško je zamisliti saradnju između nepredvidivih SAD, koje pokušavaju da očuvaju svoju opadajuću hegemoniju, i Kine koja želi da obnovi 'Srednje kraljevstvo'."

Trgovinski pregovori

Uprkos tome što Trump želi da ponovo potvrdi SAD kao najmoćniju zemlju, a Xi očigledno želi isto to ali za Kinu, njihov oktobarski susret u Južnoj Koreji je pokazao da su ipak spremni da ukinu razna trgovinska ograničenja nakon višemesečnih pregovora i tenzija, kao i shvatanja da ako se rivalstvom ne upravlja, to može biti pogubno za obe strane.

Međutim, Trump i Xi će i dalje imati o mnogo čemu da razgovaraju tokom ovog dvodnevnog samita u Pekingu, pri čemu je očigledno da će se predsednik SAD zalagati za povećanje kineske kupovine američkih poljoprivrednih proizvoda, a kineski će sigurno pritiskati SAD da odustanu od nedavno najavljene trgovinske istrage kineskih firmi o nefer poslovnim praksama.

Bloomberg

Konkretno, dok Kina ulaže velika sredstva u AI i humanoidne robote, što je deo onoga što Xi opisuje kao "nove proizvodne snage" za koje se nada da će pokrenuti kinesku ekonomiju napred, mnogi u SAD veruju da kineske kompanije kradu američku tehnologiju kako bi unapredile svoje domaće industrije, poput optužbe da kineski DeepSeek potkrada američke AI modele.

Pre samita, u Seulu su pripremne razgovore o ekonomskim i trgovinskim pitanjima već imali američki ministar finansija Scott Bessent i kineski vicepremijer He Lifeng, koje su obe strane ocenile kao "iskrene, detaljne i konstruktivne". U tim razgovorima su se trgovinska pitanja poprilično isprepletala i sa geopolitičkim i bezbednosnim pitanjima, budući da Bela kuća vrši pritisak na Peking da joj pomogne u ponovnom otvaranju Ormuskog moreuza. Konkretno, Besent je pozvao Kinu da se pridruži američkoj operaciji pratnje brodova kroz ovaj plovni put, pripretivši da će SAD sankcionisati rafinerije u Kini koje prerađuju iransku sirovu naftu.

I dok Trump uverava da ga ne brine skok cena energenata zbog blokade Ormuskog moreuza, već mogućnost da Iran razvije nuklearnu bombu, sukob na Bliskom istoku već je izazvao naftnu krizu, koja bi mogla da narednih meseci preraste u mnogo širu svetsku ekonomsku krizu.

Istovremeno, Kina i SAD nastoja da naprave svojevrsni mehanizam koji bi mogao da pomogne u nadgledanju njihovih trgovinsko-ekonomskih veza i upravljanju bilateralnim zabrinutostima koje su se rasplamsale poslednjih godina. Trump je u Peking poveo mnoge generalne direktore najvećih američkih finansijskih, tehnoloških, vazduhoplovnih i poljoprivrednih firmi, kao što su Tesla, Nvidia, Apple, BlackRock, Blackstone, Boeing, Citigroup, General Electric i Goldman Sachs, u nastojanju da napravi prodor u postizanju dogovora sa Xijem.

"Zamoliću predsednika Xija, lidera izuzetnog ugleda, da 'otvori' Kinu kako bi ovi briljantni ljudi mogli da urade svoju magiju i pomognu da se Narodna Republika podigne na još viši nivo", objavio je Trump na društvenim mrežama.

Iako Kina trgovinski više nije toliko zavisna od SAD kao što je bila u vreme Trumpovog prvog predsedničkog mandata, Xi će zasigurno želeti da ovaj sastanak prođe dobro jer je Kini potrebna stabilnost u globalnoj ekonomiji koja je izložena velikim potresima. Analitičari procenjuju da će Peking verovatno biti spreman da napravi manje ustupke, poput kupovine američke soje, prirodnog gasa ili aviona, kao i po pitanju kineskih ulaganja u Americi.

Kako ističe komentator grčkog dnevnog lista "Naftemporiki" Michalis Psilos, dve supersile su međusobno zavisne. On ističe da američka industrija ne bi mogla da funkcioniše bez kineskih retkih zemnih elemenata, čija vrednost iznosi 1,2 biliona dolara – što je ekvivalentno četiri procenta američkog BDP-a.

"Međutim, nasuprot tome, podjednako je tačno da kineska ekonomija ne može da preživi bez izvoza u SAD. I to je karta koju Trump drži u ruci. Dok Peking svakako može da prodaje svoje proizvode mnogim drugim delovima sveta, bez izvoza u SAD, bio bi primoran da preispita sve svoje petogodišnje, desetogodišnje i petnaestogodišnje planove – i, po svoj prilici, da se pripremi za recesiju", ističe Psilos i dodaje da, čak i ako se ne vole, Trump i Xi moraju da postignu dogovor, što je u interesu celog sveta.

Budući da je Kina dominantna u rudarenju retkih zemnih elementa i proizvodnji robota, a SAD u proizvodnji vrhunskih kompjuterskih čipova neophodnih za razvoj AI i robotike, pojedine analize se nadaju da je ipak moguće da će doći do dogovora da SAD mogu da dobiju kineske retke sirovine u zamenu za vrhunske čipove.

Faktori Iran i Tajvan

I dok je isporuka sirovina svojevrsni kineski Ormuski moreuz, budući da može da zaustavi isporuku u bilo kom trenutku, Peking je ujedno i najvažniji saveznik Irana i njegov najveći kupac nafte pa je u poziciji da izvrši efikasan pritisak na Teheran da ponovo otvori Ormuski moreuz. To bi ujedno predstavljalo ogroman dobitak za reputaciju njegove zemlje. Kina se već tiho umešala kao mirotvorac u ovaj rat, i to preko svog uticaja na Pakistan, koji se iskristalisao kao posrednik u pregovorima između SAD i Irana.

Nemački komentator Jens Muenchrath zato smatra da Trump putuje u Peking kao neko ko moli, primećujući da je već duže vreme predsednik SAD prestao da govori o neophodnosti obuzdavanja Kine.

Bloomberg

"Međutim, to je prvenstveno zbog činjenice da je 'veliki (mirovni) posrednik' u Beloj kući prevideo jedan mali – ali ne i sasvim beznačajan – detalj: Kina drži monopol nad sirovinama koje su neophodne američkoj tehnološkoj industriji: retkim zemnim elementima", navodi Muenchrath za ekonomski list "Handelsblatt".

Ipak, i Kini odgovara da se iranski rat okonča, jer joj blokada izvoza nafte i naftnih derivata iz Zaliva stvara ekonomske poteškoće, uprkos ogromnim kineskim rezervama sirove nafte i preuzimanja vođstva u oblasti obnovljivih izvora energije i električnih automobila. Poseta iranskog ministra spoljnih poslova Abbasa Aragchija Pekingu prošle nedelje izgledala je kao da je osmišljena da pokaže kakav uticaj Kina ima na Bliskom istoku, što zvaničnom Vašingtonu nije promaklo.

Istovremeno, u pregovorima će i budućnost Tajvana biti značajan faktor, naročito u situaciji kada Trump šalje nejasne poruke kada je u pitanju to ostrvo koje Kina smatra delom svoje teritorije. Prošlog decembra, SAD su objavile sporazum o naoružanju sa Tajvanom vredan 11 milijardi dolara, što je razbesnelo kinesku vladu u tom procesu, da bi nešto kasnije Trump kritikovao Tajvan, ističući da ga Kina smatra svojom teritorijom.

"On (Xi) ga smatra delom Kine i to je na njemu šta će raditi", rekao je Trump, pri čemu je kritikovao Tajvan da Americi "ne daje ništa" za američke bezbednosne garancije.

Međutim, Peking očigledno pravi razliku između Trumpovih objava na društvenim mrežama i zvanične američke spoljne politike pa pojačava svoje insistiranje da SAD prekinu naoružavanje Tajvana, dok istovremeno vrlo često šalje svoje ratne avione i brodove oko Tajvana.

Ekonomska ekspertkinja Alicia Garcia Herrero ukazuje na globalnu dimenziju tajvanskog pitanja, ističući da je Tajvanski moreuz žila kucavica kroz koju protiče najvažniji resurs za veštačku inteligenciju.

"Tajvan proizvodi preko 90 procenata najnaprednijih poluprovodnika na svetu – čipova koji pokreću data centre za AI, najsavremenije sisteme naoružanja i digitalnu infrastrukturu zapadnih demokratija. Kriza u Tajvanskom moreuzu imala bi posledice uporedive sa blokadom Ormuskog moreuza – ili gore", ističe ona za španski list "El Pais". "Trumpovi pregovori sa Xijem neće samo odrediti budućnost ostrva sa 23 miliona stanovnika, već i ravnotežu snaga u decenijama koje dolaze."

Ostatak sveta čeka posledice

Malo ko u svetu očekuje da će ovaj samit dovesti do više reda u međunarodnim odnosima, već se prevashodno posmatra kakve će temelje postaviti za nadmetanje dve supersile u narednim godinama.

"Kao i mnogi u SAD, Trump se konfrontaciono izjašnjava prema Kini. Ipak, ono što on zaista izgleda želi jeste veliki dogovor sa Xijem na račun svih ostalih – uključujući i nas (Evropljane)", ističe Nico Lange, osnivač i direktor berlinskog Instituta za analize rizika i međunarodnu bezbednost.

Ipak, od posledica eventualnog američko-kineskog sporazume strepe ne samo u Evropu, već širom ostatka sveta. Kako ističe britanski ekspert Jing Gu, Evropa, Indija, Japan, Brazil, Južna Afrika, Bliski istok, zemlje ASEAN-a i mnoge ekonomije u razvoju ne žele da se o globalnom poretku Kina i SAD pregovara a da oni nisu uključeni.

Bloomberg

Evropa je posebno zabrinuta zbog trgovinskog sporazuma koji je isključuje i ubrzava njen pad pozicije snage na svetskoj sceni, naročito zbog toga što su transatlantski odnosi između EU i SAD obeleženi rastućim tenzijama oko mnogih pitanja, od funkcionisanja NATO-a, preko pitanja Grenlanda, do vojne pomoći Ukrajini u odbrani od ruske invazije. Iako su se lideri EU u februaru saglasili da nastoje da smanje evropsku zavisnost od američkog tečnog prirodnog gasa i kineskih retkih minerala, zasad je EU još daleko od postizanja tog cilja.

Istovremeno i zemlje u velikom razvoju, poput Indije i Brazila, vide tenzije između SAD i Kine kao izazov za sopstvene ekonomske i strateške težnje. Manje zemlje globalnog juga pak strepe da bi eventualni sporazum o obimnim kineskim investicijama u SAD zapravo preusmerio kineski kapital i tehnologiju iz njihovih zemalja u kojima su kineske firme poslednjih godina značajno ulagale u izgradnju proizvodnih kapaciteta vezanih za čistu energiju.

Iako mnoge zemlje žele stabilne odnose između SAD i Kine, viši istraživač ISD-a Gu je rekao da Evropa ne želi da "postane onaj koji donosi pravila u svetu gde Vašington i Peking određuju uslove trgovine, tehnologije, finansiranja klimatskih promena, upravljanja veštačkom inteligencijom i industrijske politike".

I dok Evropu brine isključenost iz odlučivanja i podređenost, globalni jug ne želi svet podeljen na sfere uticaja ili upravljan bilateralnim dogovorom dve supersile.