Evropska unija razmatra privremeno zamrzavanje svog cenovnog ograničenja na rusku naftu dok se rat na Bliskom istoku nastavlja i ulazi u četvrti mesec, rekli su ljudi upoznati sa tim pitanjem.
Blok je prošle godine usvojio dinamički mehanizam kako bi osigurao da se cenovno ograničenje automatski određuje svakih šest meseci na nivou od 15 odsto ispod prosečne tržišne cene ruske nafte ural. Trenutni prag iznosi 44,10 dolara po barelu i predviđeno je da bude revidiran kasnije ovog leta.
Prema tom ograničenju, evropskim kompanijama zabranjeno je pružanje usluga kao što su osiguranje i transport koji uključuju naftu prodatu iznad tog praga.
Cene nafte su naglo porasle kao posledica rata sa Iranom i efektivnog zatvaranja Ormuskog moreuza.
Sledeća revizija cenovnog ograničenja u julu verovatno bi dovela do povećanja nivoa na najmanje 65 dolara, što je više od prethodnog praga od 60 dolara koji je zajednički postavila Grupa sedam, rekli su izvori koji su govorili pod uslovom anonimnosti kako bi razgovarali o privatnim razmatranjima.
Zamrzavanje bi zadržalo cenovno ograničenje na sadašnjem nivou. Druge opcije koje se razmatraju uključuju obustavljanje dinamičkih i automatskih povećanja do kraja godine, imajući u vidu izuzetne okolnosti na Bliskom istoku, ili ograničavanje svakog povećanja na 60 dolara kako bi se ponovo uskladilo sa nivoom G7, rekli su izvori.
Taj potez bio bi deo najnovijeg paketa sankcija EU, 21. po redu od potpune ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine. EU namerava da finalizuje i zvanično predloži paket novih mera početkom juna. Ambasadori država članica su prošle nedelje upoznati sa tim planovima.
Ostale mere o kojima se raspravlja u okviru novog paketa sankcija podrazumevaju ciljano sankcionisanje dodatnih banaka, trgovaca naftom, rafinerija i kripto-operatera u trećim zemljama koje Moskva koristi za zaobilaženje ograničenja EU. Takođe, oko 20 dodatnih tankera bilo bi sankcionisano u prikrivenoj floti brodova od koje Rusija zavisi za transport svoje nafte, a taj režim bi na kraju bio proširen i na brodove koji prevoze tečni prirodni gas, čime bi se ograničila sposobnost Kremlja da stvori flotu iz senke za LNG.
EU je do sada sankcionisala stotine plovila i namerava da cilja i brodove koji pružaju usluge tim tankerima, rekli su izvori.
Međutim, malo je verovatno da će nove sankcije uključivati potpunu zabranu pomorskih usluga. Nekoliko država članica i dalje se protivi toj opciji zbog nestabilnosti na Bliskom istoku, kao i ukoliko mera ne bude podržana od strane šireg G7.
Glavni ciljevi novog paketa, rekli su izvori, jesu dodatno smanjenje prihoda Rusije od energetike i pritisak na njen finansijski sektor, kao i uskraćivanje ključnih zaliha njenoj vojnoj industriji. Sankcije zahtevaju podršku svih država članica pre nego što budu usvojene, a planovi bi mogli da se promene pre toga. Pomorske države poput Grčke često su negodovale zbog promena cenovnog ograničenja, dok su druge prestonice posebno osetljive na ono što nazivaju svojim energetskim i trgovinskim interesima.
Ostali predlozi za sledeći paket uključuju trgovinska ograničenja za određene kritične minerale, metale i rude koji se koriste u ruskom vazduhoplovnom sektoru i za razvoj dronova koje koristi za bombardovanje ukrajinskih gradova, kao i tehnologije poput ometanja signala.
Blok takođe razmatra kontrolu izvoza za oko dve desetine kompanija, uključujući firme u Kini, Indiji, Turskoj i Centralnoj Aziji, za koje se navodi da i dalje snabdevaju Rusiju ograničenom robom koja se nalazi u oružju ili je potrebna za njegovu proizvodnju.
EU je takođe u ranoj fazi procene načina da pomogne klirinškoj kući Euroclear Ltd. nakon što je presuda moskovskog suda omogućila da Centralna banka Rusije potencijalno zapleni njenu imovinu. To je usledilo nakon što je EU odobrila korišćenje vanrednih ovlašćenja za neograničeno produženje zamrzavanja do 210 milijardi evra (245 milijardi dolara) imovine ruske centralne banke koja je blokirana. Većina tih sredstava drži se preko Euroclear Ltd.
EU namerava da zadrži tu imovinu blokiranom dok se rat ne završi i dok Rusija ne isplati ratnu odštetu Ukrajini. Nekoliko država članica, uključujući Belgiju, protivilo se svim pokušajima da se ta imovina direktno zapleni.
Nastavljaju se i razgovori o uvođenju zabrane izdavanja viza bivšim borcima, rekli su izvori.
Portparoli Evropske komisije, izvršnog tela bloka koje koordinira napore EU u vezi sa sankcijama, nisu odmah odgovorili na zahtev za komentar.
.webp){kind=icon}
