Nemačka predlaže ubrzanje proširenja EU, Slovačka i Mađarska upozoravaju: Balkan ne sme da čeka

Predlog nemačkog kancelara Fridriha Merca da Ukrajina dobije poseban status u Evropskoj uniji otvorio je novu raspravu među evropskim liderima, jer Slovačka i Mađarska upozoravaju da zemlje Zapadnog Balkana moraju imati prioritet u procesu proširenja i da region ne sme ostati po strani na evropskom putu.

Nemački kancelar pozvao je na ubrzanje procesa proširenja Evropske unije (EU) uz primenu inovativnih rešenja koja bi uključivala privilegovan pristup jedinstvenom tržištu, status posmatrača u telima EU i postepenu integraciju u procese donošenja odluka. To bi trebalo da omogući da se ubrza integracija zemalja Zapadnog Balkana i Moldavije, dok za Ukrajinu predlaže pridruženo članstvo.

Robert Fic: Srbiju, Crnu Goru i Albaniju treba što pre primiti u EU

Na Mercov predlog reagovao je slovački premijer. Za Roberta Fica Evropska unija ne bi trebalo da pravi posebne modele članstva dok zemlje regiona godinama čekaju prijem.

"Srbiju, Crnu Goru i Albaniju treba što pre primiti u Evropsku uniju. Trenutna atmosfera nije pogodna za preduzimanje takvih koraka u vezi sa Ukrajinom. Ili ćemo nekoga primiti u Evropsku uniju, ili nećemo", rekao je Fico.

Peter Magyar: svi kandidati moraju imati isti put

Evropska unija prvo mora da ispuni obaveze prema državama Zapadnog Blakana koje godinama prolaze kroz proces pristupanja, poruka je iz Budimpešte. Svi kandidati, kaže Peter Magyar, moraju da imaju isti put ka Briselu.

"Ne mogu da postoje dva različita načina pristupanja. Svi koji žele da se pridruže Evropskoj uniji moraju da prođu iste procedure i ispune iste uslove. Unija bi mogla da izgubi kredibilitet u regionu ukoliko zanemari države koje godinama pregovaraju o članstvu."

Rasprava o proširenju ponovo otvara staru dilemu  da li je članstvo geopolitička odluka ili strogo tehnički proces. Dok Brisel traži način da politički ojača Ukrajinu, zemlje Zapadnog Balkana podsećaju da na evropska obećanja čekaju decenijama.

Kako je Merz obrazložio svoj predlog

Merz je u pismu institucijama EU naveo da je proširenje geopolitički imperativ, ali da taj proces predugo traje, što i među kandidatima za pristupanje i među članicama EU dovodi do frustracije.

EU treba da ostane privržena obećanju da zemlje Zapadnog Balkana i Moldavija mogu da se pridruže EU, naveo je on u pismu upućenom predsedniku Evropskog saveta Antoniju Costi, predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Leyen i Nikosu Hristodulidisu, predsedniku Kipra koji predsedava Savetu EU, prenela je Beta.

"Predlažem da pronađemo inovativna rešenja i za te kandidate koji se dugo pripremaju za članstvo i da ubrzamo i njihov proces pristupanja", napisao je Merz u pismu koje je uputio 18. maja, a koje je objavljeno u četvrtak, dve nedelje uoči samita o Zapadnom Balkanu.

Pored privilegovanog pristupa jedinstvenom tržištu, nemački kancelar predlaže da se zemljama Zapadnog Balkana dodeli status posmatrača u svim relevantnim institucijama EU. Takođe, Evropska komisija i Evropski parlament bi održavali zajedničke sednice sa predstavnicima zemalja Zapadnog Balkana o svim pitanjima direktno u vezi sa tim regionom.

Postepena integracija bi mogla da se postigne "faznim koracima" koji bi bili osnova za punu integraciju u određene oblasti politike EU i bili praćeni i pojačanom podrškom primeni pravnih tekovina EU u tim oblastima, navodi se u pismu nemačkog kancelara. "Sve to bi moglo da zemlje kandidate značajno približi EU i da stvori novu ambiciju za realizaciju dodatnih reformi, neophodnih za punopravno članstvo", ocenio je Merz. 

Bloomberg

Ulazak u EU otklonio bi prepreke za privredu

Ulaskom u EU Srbija i zemlje regiona bi mogle da reše administrativne i druge prepreke koje otežavaju ekonomsku saradnju, a ujedno bi dobile pristup velikom tržištu. Istovremeno, istraživanje koje je sprovela Nemačko-srpska privredna komora (AHK) pokazalo je da nemačke firme koje posluju u Srbiji, pridaju veliki značaj evropskim integracijama Srbije. Čak 94 odsto kompanija obuhvaćenih istraživanjem, navelo je da to smatra važnim i veoma važnim, dok je prošle godine to mislilo 85 odsto kompanija.

Predsednik Upravnog odbora AHK Filip Simović rekao je da bi ulazak Srbije u EU otvorio tržište za sve vrste industrija, kao i "veoma ozbiljan prostor za investicije, uvoz i izvoz". To bi pomoglo i da se otklone prepreke poput složene birokratije i propisa koji otežavaju protok i saradnju, kao što je to slučaj sa primenom EES zbog čega je dodatno ograničen boravak vozača transportnih i logističkih firmi iz regiona u Šengenskoj zoni, rekao je on za Bloomberg Adria TV.

Od 10. aprila ove godine u Šengenskom prostoru se primenjuje Entry/Exit Systema (EES) koji prevashodno pogađa zemlje van EU, poput Srbije, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije i Turske, ali i one koje su u EU, ali ne i u Šengenu (Bugarska, Rumunija i Kipar).

Zamenik predsednika Privredne komore Srbije (PKS) Mihajlo Vesović rekao je da će rešenja koje predlaže Merz, omogućiti zemljama Zapadnog Balkana da prevaziđu takve probleme. Od toga će koiristi imati i evropska ekonomja i ekonomija regiona. "Mi to ne možemo da uradimo ako smo spolja," rekao he Vesović za Bloomberg Adria TV.

On je ukazao na značaj koji evropski propisi imaju za srpsku privredu, posebno u okviru zelene tranzicije, i ocenio da bi u tom kontekstu za Srbiju bilo vrlo korisno da bude deo evropskih politika iznutra. Koliki uticaj imaju evropske politike pokazuje primer primene Mehanizma za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM) od 1. januara ove godine, podsetio je on. U okviru tog sistema, strane firme koje izvoze u EU moraju da plate taksu na osnovu količine ugljen-dioksida (CO2) koju ispuste tokom proizvodnje, što posebno pogađa srpski energetski sistem, s obzirom da se struja u Srbiji većinom proizvodi iz uglja.

Vesović je reko da je izvoz struje iz Srbije sa početka ove godine manji za 130 miliona eva u odnosu na prošlu godinu, što je delom posledica CBAM-a, navodeći da zbog toga električna energija iz Srbije postaje manje konkunenta i da zemlja gubi deo tržiša.

"Ukoliko nismo deo evropskih politika, unutrašnjih evropskih politika, mi nećemo imati podršku da izvedemo ovu transformaciju. Za to je potrebno vreme i potrebne su pare a mi ni jednog ni drugog nemamo preivše", rekao je on. 

Ksenia Kuleshova/Bloomberg

Srbija u junu na samitu EU-Zapadni Balkan u Tivtu

Nemački kancelar je izneo ove predloge evropskim institucijama uoči održavanja samita EU-Zapadni Balkan koji se prvi put održava u Crnoj Gori, 5. juna u Tivtu, na kome je potvrđeno i učešće Srbije. Dolazak na samit je potvrdio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Srbija nije učestvovala na prethodnom samitu, održanom u decembru u Briselu, prvi put posle mnogo vremena. Zvanični Beograd je nezadovoljan zbog odlaganja otvaranja Klastera 3 u pregovorima sa Srbijom.

Ovi pregovori stagniraju u proteklih nekoliko godina a izmene pravosudnih zakona koje je Skupština Srbije usvojila krajem januara, dovele su u pitanje sredstva koje se dodeljuju Srbiji iz Plana rasta za Zapadni Balkan.

 

Pridruženo članstvo za Ukrajinu

Kada je reč o Ukrajini, Merz smatra da, s ozbirom na situaciju u kojoj je ta zemlja, pregovarački proces sa EU neće biti tako skoro završen i predlaže da se odmah formalno otvore sva pregovaračka poglavlja sa tom zemljom. Merz je predložio i da se razmotri njegova ideja "pridruženog članstva".

U tom smislu, on se zalaže za veće učešće Kijeva u institucijama EU. Pojasnio je da bi takav status pridruženog člana značio da Ukrajina može da učestvuje na sastancima Evropskog saveta i Saveta EU, ali bez prava glasa. Ukrajini bi, prema oceni Merza, trebalo dodeliti i pridruženo članstvo u Evropskom parlamentu, takođe bez prava glasa. Slično pridruženo članstvo imala bi i u Evropskom sudu pravde.

Budžet EU ne bi odmah u celosti važio i za Ukrajinu, već kroz kontrolisane programe u zavisnosti od napretka te zemlje, a postojao bi i politički mehanizam koji bi ukinuo sve te pogodnosti u slučaju ozbiljnog nazadovanja Kijeva u oblasti temeljnih vrednosti EU ili u pregovorima, predložio je Merz.

Nemački kancelar je ocenio i da bi, punim usklađivanjem sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, Ukrajina preko klauzule 42 o međusobnoj pomoći dobila i "suštinsku bezbednosnu garanciju".

(Ažurirano izjavama predsednika Upravnog odbora Nemačko-srpske privredne komore Filipa Simovića i zamenika predsednika PKS Mihajla Vesovića.)