Novi zamah, a stare neizvesnosti na putu ka EU

"Tri stvari su nepredvidljive: Bog, seks i EU", odgovorio je albanski premijer Edi Rama na pitanje kada će Albanija postati članica Evropske unije. Time je ne samo ponovo imao ulogu najvećeg šaljivdžije na samitu EU-Zapadni Balkan, već je na posredan način sumirao to da je okupljanje u Tivtu, uprkos novom nemačko-francuskom predlogu, zapravo donelo novu neizvesnost kako će izgledati i koliko će dug ubuduće biti put ka članstvu u EU.

Podstaknuti zaključkom da je proširenje Uniji važno iz geopolitičkih razloga, predsednik Francuske Emmanuel Macron i kancelar Nemačke Friedrich Merz izneli su predlog nove strategije pristupanja EU koja bi državama Zapadnog Balkana i Moldaviji omogućila da i pre punopravnog članstva na osnovu svog napretka u reformama dobijaju postepeno pravo da budu uključeni u rad tela EU i dobiju pristup pogodnostima članstva, poput jedinstvenog tržište EU, integracije u energetsko i digitalno tržište EU i pristupa pojedinim evropskim obrazovanim i naučnim programima.

Bloomberg

"EU mora da pokaže da je sposobna i spremna da se širi... Ovaj deo Evrope mora biti priznat kao deo EU", rekao je nemački kancelar dok je francuski predsednik da se "u ovom regionu radi o nezavisnosti Evrope", ističući pritom pitanja energetike, bezbednosti i migracija. Osim toga, iz izjava lidera EU postalo je jasno da iz novih predloga zapravo stoji jasan cilj EU da spreči da na balkanske zemlje jači uticaj imaju njihovi geopolitički rivali, Rusija i Kina.

I dok Merz i Macron smatraju da je politici proširenja potrebno dati "novi zamah" te da je ovo najbolji način za to, u Tivtu nije mogla da se primeti pojačana nervoza i zbunjenost balkanskih lidera. Doduše, iz različitih razloga. Jedne brine da li nemačko-francuski predlog "postepenog članstva" zapravo odlaže njihov ulazak u EU, druge brine da li je on zapravo predlog da se članstvo zameni formom "polučlanstva", a treće brine odlučnost EU da se balkanske zemlje jasno geopolitički odrede kao deo evropskog tabora.

Frustrirani region

Kada su 2003. godina na samitu u Solunu Thessaloniki 2003. godine lideri EU objavili "istorijsku prekretnicu" da budućnost Zapadnog Balkana leži u EU, Donald Trump je bio samo poznati biznismen u oblasti nekretnina, a mobilni telefoni još nisu imali ekrane osetljive na dodir, niti naznaku današnjih pametnih funkcija. Dvadeset tri godine kasnije, svet je sasvim drugačiji, a Hrvatska je jedina zapadnobalkanska zemlja koja se pridružila EU dok se u "čekaonici" nalaze Crna Gora, Albanija, Severna Makedonija, Bosna i Hercegovina i Srbija.

Bloomberg   Albanski premijer Edi Rama poziva lidere EU da se ugledaju na Helmuta Kohla

I dok u toj "čekaonici" ima i rekordera kao što je zvanično Skoplje, koje ima status kandidata još od 2005. godine, sada sve balkanskim prestonicama od Berlina i Pariza obećava da bi ubuduće "stvari trebalo brzo da se kreću" i da će pre koju godinu promenjena procedura pridruživanja biti ponovo promenjena. Doduše, o tome bi tek trebalo da odluče konsenzusom "evropska dvadesetsedmorica", ali Merz i Macron predlažu "postepenu integraciju" zemalja kandidata, to jest ulazak u EU korak po korak sa ciljem da to bude dodatni podsticaj državama za reforme.

Konkretno, oni balkanskim kandidatima nude da u skladu sa napretkom u reformama, čak i pre punopravnog članstva, dobiju delimičan pristup jedinstvenom tržištu i ostale pogodnosti članstva, poput pristupa studentskim programima Erasmus i Horizon, instrumentima odbrambene politike. U zavisnosti od napretka pregovora, zemlje bi potom bile pozvane na sastanke Saveta ministara EU i Evropskog saveta, ali bez prava glasa u donošenju odluka. Štaviše, kao najdalji korak pre punopravnog članstva, Pariz i Berlin pominju mogućnost potpunog učešća u jedinstvenom tržištu po modelu proširenog Evropskog ekonomskog prostora, nakon usvajanja i primene najvećeg dela evropskog zakonodavstva.

Iako Francuska i Nemačka naglašavaju da cilj ovih predloga nije zamena punopravnog članstva niti njegovo odlaganje, upravo od toga mnogi strahuju, dok prednosti članstva korak po korak se sagledavaju kao svojevrsni zaslađivači, koji imaju za cilj da prikriju frustraciju na Zapadnom Balkanu zbog sporog procesa pristupanja.

"Postepena integracija je dobra i ispravna, ali EU nije dovoljno smela", rekao je albanski premijer Rama, koji se nedavno u autorskom tekstu sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem založio za brzi ulazak u EU čak i pod uslovom da nove članice privremeno nemaju pravo veta. "Ono što je sada potrebno, jeste 'Helmuta Kohl momenat'. Bivši kancelar nije rekao Istočnim Nemcima pre ponovnog ujedinjenja da prvo moraju da ispune 35 poglavlja obaveza EU".

Izjavom o nepredvidivosti EU, Rama je zapravo sumirao da su balkanske reakcije na ofanzivu šarma lidera EU i te kako pomešane i bez prevelikog oduševljenja.

Dilema za Crnu Goru

I dok se Albanija nada da bi mogla da postane članica EU do 2030. godine, Crna Gora čak i na letelicama crnogorskog avio-prevoznika promoviše se kao 28. članica EU 2028. godine. Nakon što je Pariz uklonio svoju zadršku crnogorskom putu ka EU, očekivanja su da bi Crna Gora mogla ove godine da završi pregovori o pristupanju. Podgorica nastoji da po svaku cenu spreči da se na nju primeni strategija koju predlažu Merz i Macron, već da se na nju primeni dosadašnji model pridruživanja.

"Cilj da Crna Gora postane 28. država članica EU do 2028. godine postao je nacionalni projekat, projekat nacionalnog jedinstva, s jasnim rokom, jasnim putem i jasnom odgovornošću. Danas mogu s punim poverenjem da kažem da je ovaj cilj realan i dostižan. Snažno ga podržavaju svi naši evropski partneri. To bi bio nacionalni trijumf za Crnu Goru i za novo rukovodstvo i novu političku kulturu Crne Gore", rekao je na kraju samita u Tivtu predsednik Crne Gore Jakov Milatović, istakavši da Crna Gora želi da posluži kao primer drugim zemljama kandidatima na Zapadnom Balkanu. "

Bloomberg

Za razliku od Milatovića, predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen i predsednik Evropskog saveta Antonio Costa nisu baš toliko euforični, već su samo govorili o "impresivnim koracima" Crne Gore bez jasnog obećanja da je njen ulazak u EU za dve godine siguran. Prema rečima šefica EK, proširenje je geostrateški imperativ za EU i dugoročna investicija u mir, stabilnost i sigurnost, ali ostaje proces zasnovan na zaslugama.

"To znači da, kada se reforme sprovedu, onda mora da uslediti napredak na putu pristupanja EU. I to je ono što želimo da učinimo - nagradimo reforme stvarnom integracijom. I da, Crna Gora je nadohvat ruke da postane 28. država članica do 2028. To je vrlo jasno. Današnji razgovori su to pokazali. Zato vas možemo samo ohrabriti da nastavite dobar duh i tempo koji ste pokazali, ambiciju i odlučnost. Proces proširenja je način na koji ovu stvarnost pretvaramo u članstvo i kako približavamo Zapadni Balkan mestu gde pripada. To je u srcu Evropske unije", rekla je Von der Leyen.

Iako analitičari procenjuju da su izgledi da ova mala država sa nešto više od 600.000 stanovnika realni, zbog činjenice da sa tim moraju da se saglase sve države članice EU, a neke i da održe referendum o tome, ne može se isključiti mogućnost da se Podgorica ipak ne bude 2028. u tom "srcu" EU.

Srbija mora da izabere

Iako Srbija već nekoliko godina manje-više stoji na putu ka EU, u Tivtu su se čule brojne reči podrške i uveravanja da je moguće da uskoro dođe do otvaranja novih pregovaračkih klastera. I dok je predsednica EK rekla da je vrlo jasno da EU želi da i Srbija bude deo EU, ali da mora da ispuni kriterijume, navodeći reforme koje se tiču pravosuđa, Saveta REM-a, izbornih propisa, kao i usklađivanje sa spoljnom politikom EU, francuski predsednik je imao više reči hvale da "Srbija naporno radi i da ima evropsku budućnost".

"Zaista verujem u pozitivan zamah sa Srbijom i s vašim predsednikom, i mislim da su ovde mnogi od nas, uključujući i mene, pohvalili crnogorske vlasti za dobar posao, ali i Srbija naporno radi i Srbija ima evropsku budućnost, i to je veoma važno za nas. Dakle, napravićemo pozitivne poteze", rekao je Macron.

Bloomberg

 

I dok je većina zvaničnika EU isticala reforme kao prioritet, Merz je otkrio da se Srbija nalazi pod mnogo većim pritiskom po pitanju definisanja svoje spoljnopolitičke pozicije u aktuelnim rivalstvima velikih sila, to jest da mora da bira između Evrope, Rusije i Kine. Prema Merzovim rečima, na bilateralnom sastanku, ali i zajedničkom sa Macronom, Costom i Von der Leyen, Vučiću je "jasno rečeno šta očekujemo" i da je put Srbije u EU otvoren, ali da mora da odluči na čijoj će strani biti.

"Nije moguće voditi politiku ljuljanja između Rusije, Kine i Evrope. Srbija mora jasno da odluči gde vidi svoju budućnost. Ako je odgovor Srbije – Evropa, onda je odgovor Evrope – Srbija", poručio je Merz.

I predsednik Vučić je potvrdio da je pitanje geopolitičke opredeljenosti Beograda bilo ključno u razgovorima, rekavši novinarima kako je izgledao razgovor evropskih zvaničnika sa njim.

Bloomberg

"Aleksandre, dugo se znamo. Ti nam reci jesi li ti za Evropu ili nisi. I pošto nam je to najvažnije pitanje, da ne pričamo o tehničkim stvarima, to hoćemo da vidimo. To je bilo", rekao je Vučić novinarima, dodavši i da je nekoliko zemalja insistiralo na pitanju sankcija protiv Rusije zbog rata u Ukrajini, koje Srbija još nije uvela. "To su tražili od nas."

Uprkos ovom pritisku, Vučić je razgovore ocenio pozitivnim, a kao najvažniju stvar izdvojio je francusko-nemačku inicijativu za pojednostavljenje i ubrzavanje procesa proširenja.

"To u potpunosti podržavamo. To će promeniti ritam i energiju procesa pristupanja EU. To znači da, kada nešto postignete, možete da sednete za sto", rekao je Vučić.

Za razliku od samita u Solunu, na kraju samitu u Tivtu nije bilo zajedničke deklaracije, a u vazduhu je ostala izvesna neizvesnost šta će se od nemačko-francuskog predloga zaista realizovati u budućnosti.