CBAM kažnjava proizvođače struje iz uglja – Srbija beleži pad izvoza

Neizvesnost oko praktične primene evropskog mehanizma CBAM, koji od ove godine uvodi novu logiku naplate ugljenika na granicama EU, već je počela da menja trgovanje električnom energijom na Zapadnom Balkanu. Novi kvartalni izveštaj Energetske zajednice pokazuje da su trgovci u prvom kvartalu 2026. igrali opreznije, što je oslabilo stabilnost tržišta i poremetilo cenovne signale u regionu.

 

Uopšte uzev, CBAM se primenjuje od 1. januara ove godine, te je jasno da nam sledi novi niz obaveza za sve izvoznike na Zapadnom Balkanu. Kako se navodi u izveštaju, tržišni učesnici prešli su na oprezniju strategiju trgovanja, uključujući i smanjenje obima terminskih ugovora. Istovremeno, dnevne cene za isporuku na prostoru Zapadnog Balkana tokom kvartala su snažno oscilirale (od oko 40 do 150 evra po megavat-satu), ali još važnije, znatno su se odvojile od Mađarske, koji se u prvom kvartalu 2026. kretao u stabilnijem rasponu od 120 do 180 evra po megavat-satu.

 

 

"To odstupanje, koje tokom 2025. uopšte nije bilo prisutno, jedan je od najjasnijih signala da je primena CBAM-a pomerila tržište iz dotadašnje 'sinhronizacije' u novu, strukturno razdvojenu realnost", navodi se u izveštaju Energetske zajednice.

Srbija zabeležila pad obima trgovine od 11 odsto

Interesantno je da je ukupni obim trgovine na četiri berze električne energije Zapadnog Balkana porastao za približno 11 odsto u prvom kvartalu 2026. u poređenju sa istim periodom 2025. godine, međutim, kretanja po pojedinačnim berzama bila su neujednačena. "Obim trgovine na ALPEX-u (Albanija) približno je udvostručen, na MEPX-u (Crna Gora) porastao je 49 odsto, a na MEMO-u (Severna Makedonija) 19 odsto, dok je SEEPEX (Srbija), najveća berza u okviru Zapadnog Balkana, zabeležila pad obima od 11 odsto."

 

 

Kako se navodi u izveštaju, različita kretanja među berzama električne energije odražavaju njihovu izloženost dvema različitim pokretačkim silama. "Berze koje su imale koristi od snažne regionalne hidroproizvodnje, bilo kroz domaću proizvodnju ili uvoz iz zona sa viškovima, beležile su rast obima na dnevnom tržištu, na primer ALPEX, MEPX, MEMO."

"To ukazuje da je trgovinska aktivnost podstaknuta hidroproizvodnjom podržala tržišnu likvidnost, dok su destimulansi povezani sa CBAM-om doveli do smanjenja tranzitno orijentisane trgovine.

Fiskalni savet je pre uvoeđenja CBAM-a upravo na ovo upozorio. EPS, koji električnu energiju i dalje proizvodi uglavnom iz lignita, emitujući velike količine CO2 (uz širok spektar pratećih zagađujućih materija). To ne opterećuje samo proizvodnju EPS-a velikim karbonskim otiskom već i čitavog niza domaćih kompanija koje koriste ovu električnu energiju u proizvodnji", navedeno je u studiji Fiskalnog saveta "Klimatsko-energetska tranzicija Srbije i javne finansije: Hoće li CBAM biti okidač promena?"

"Dodatni problem je to što je zbog dominantne upotrebe lignita karbonski otisak domaće proizvodnje čak tri do četiri puta veći u odnosu na prosek EU. Nijedan drugi obuhvaćeni sektor ne beleži toliko veliku razliku u emisiji CO2 u odnosu na EU."

Prema rečima glavnog ekonomiste Fiskalnog saveta Danka Brčerevića, procenjeni trošak CBAM-a za izvoz struje iznosiće 200-300 miliona evra godišnje do 2030, što je trošak koji je na nivou celokupne dobiti EPS-a iz 2024. Jasno je da izvoz struje u EU u tom slučaju postaje neisplativ.

"Mislimo da će EPS znatno smanjiti izvoz u EU. EPS je, inače, poslednjih godina neto uvoznik, dakle više uvozi nego što izvozi, ali tržište EU je izuzetno značajno za poslovanje EPS-a, jer je izvoz u EU reda veličine oko 10 odsto ukupne proizvodnje EPS-a", kazao je Brčerević na predstavljanju studije, pri čemu je moguća i opcija potpune obustave tog izvoza.

Šta je sa hidroenergijom

Regionalna hidroproizvodnja porasla je za čak 33 odsto. Naime, navodi se iz Energetske zajednice, skok je usledio sa 16,70 TWh u prvom kvartalu 2025. na 22,18 TWh u prvom kvartalu 2026, a proizvodnja iz hidroelektrana porasla je na svim posmatranim tržištima osim u Italiji.

Depositphotos

"Među ugovornim stranama, Bosna i Hercegovina najviše je doprinela rastu u apsolutnom iznosu, zatim Srbija, Crna Gora i Severna Makedonija. Severna Makedonija i Crna Gora zabeležile su najveći relativni rast, pri čemu su obe krenule sa niske apsolutne osnove", navodi se u izveštaju Energetske zajednice.

Srbija i dalje dominantna u proizvodnji iz uglja, ali region beleži pad

Potom, u izveštaju je jasno da je Srbija ostala ubedljivo najveći proizvođač električne energije iz uglja u regionu, iako je proizvodnja pala. "Bosna i Hercegovina imala je pad od 0,47 TWh (sa 2,09 na 1,62 TWh), Crna Gora od 0,02 TWh (sa 0,40 na 0,38 TWh), a Severna Makedonija od 0,26 TWh (sa 0,72 na 0,45 TWh), pri čemu je Severna Makedonija imala najveći relativni pad u regionu (-37 odsto)."

 

 

"Sa znatno nižim prosečnim cenama zabeleženim u Crnoj Gori (85,8 evra), Srbiji (94,7 evra) i Severnoj Makedoniji (96,7 evra po megavat-satu), cenovni jaz između EU i Zapadnog Balkana u prvom kvartalu 2026. premašio je 30 evra po megavat-satu i bio je značajno širi nego u oba prethodno posmatrana perioda, kada su cene u svim zonama pokazivale visok stepen konvergencije."

Ko je pogođen CBAM taksom

Podsetimo, CBAM taksu će od ove godine plaćati uvoznici u EU za robu koja se uvozi iz trećih zemalja, uključujući i Srbiju. U praksi, to znači da će trošak pasti na izvoznike iz Srbije – bilo direktno (kroz cenu sertifikata) ili indirektno (kroz nižu cenu koju im nude kupci u EU).

Da bi se sprečilo premeštanje proizvodnje u zemlje koje imaju blažu regulativu za  dekarbonizaciju, Evropska komisija planira da proširi obuhvat CBAM-a na 180 proizvoda sa visokim učešćem čelika i aluminijuma (prosečno 79 odsto), kao što su razne mašine i oprema (motori, pumpe, gorionici, frižideri i zamrzivači, industrijski roboti, kranovi, dizalice, liftovi, poljoprivredne i kućne mašine i dr.), vozila, medicinski proizvodi, metalni nameštaj, šine i dr. Radi se, pre svega, o specijalizovanoj opremi i industrijskim proizvodima koji se koriste u teškoj industriji (94 odsto), dok svega šest navedenih proizvoda se koriste u domaćinstvima.

Novim izmenama su predviđeni stroži zahtevi za izveštavanje i veća ovlašćenja Evropske komisije u borbi protiv zloupotreba za izbegavanje CBAM finansijskih obaveza. Evropska komisija može da zahteva dodatne dokaze kada stvarne vrednosti nisu pouzdane.

Usled prigovora domaćih kompanija, Evropska komisija je predvidela fond za privremenu podršku proizvođačima u EU koji mogu biti manje cenovno konkurentni na trećim tržištima, gde proizvodi iz EU mogu biti zamenjeni jeftinijom robom sa većim emisijama. Ukoliko EU kompanije pruže dokaze o svojim naporima u dekarbonizaciji, mogu očekivati nadoknadu dela troškova u okviru EU-ETS-a. Finansiranje će obezbediti države članice, i to 25 odsto prihoda od prodaje CBAM sertifikata u 2026. i 2027. godini, dok će preostalih 75 odsto činiti sopstveni prihod EU.

Poenta je da svi učesnici na evropskom tržištu plaćaju istu naknadu za emisije gasova s efektom staklene bašte, bez obzira na mesto proizvodnje. S tim u vezi, zamišljeno je da se unutar EU naplata obavlja kroz sistem trgovine emisijama poznat kao EU ETS, a za uvozne proizvode da se to čini preko CBAM-a.