Vodonik ima veliki potencijal u industriji, transportu i skladištenju energije - zašto ga ne koristimo?

Srbija i zemlje regiona prepoznaju značaj vodonika u energetskoj tranziciji, žele da budu deo tog procesa i sada čine prve korake na tom planu, poput mapiranja kadrova, pilot projekata i izrade zakonskog okvira i strateških dokumenata. Put vide u saradnji na regonalnom nivou, koja se zasad se uglavnom odvija na stručnom planu. Pojedine kompanije bi koristile vodonik za sopstvene potrebne ali se ozbiljnija proizvodnja u cilju prodaje pokazala kao neisplativa, dok tržište još nije sasvim razvijeno ni u samoj Evropskoj uniji (EU).    

Zeleni vodonik dobija u svetu sve više na značaju jer može pomoći u dekarbonizaciji, posebno teške industrije, i energetskoj nezavisnosti, s obzirom da zemlje mogu proizvesti sopstveno gorivo bez potrebe da uvoze sirovine. Zeleni vodonik se dobije razlaganjem vode na vodonik i kiseonik putem elektrolize, odnosno pomoću struje iz vetroparkova ili solarnih panela. Vodonik se može koristiti i za skladištenje viškova energije iz vetra i sunca, a dobro je rešenje kao pogonsko gorivo za brodove i kamione, istaknuto je na trećoj konferenciji o vodoniku koja se u utorak i sredu održava u Beogradu pod nazivom "Zeleni vodonik kao putokaz energetske tranzicije".

Srbija još nema usvojenu strategiju za vodonik ali je vodonik prepoznat kao energent u Strategiji razvoja energetike Srbije do 2040. godine na šta je ukazala ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović koja je na otvaranju skupa rekla da će u narednom periodu težište biti na razvoju regulatornog okvira, u saradnji sa EU, koji će omogućiti razvoj tržišta vodonika.

"U okviru programa EU odobren je projekat ‘Green Hydrogen Development Strategy and Removal of Regulatory Obstacles’ i trenutno radimo na izradi programa razvoja vodonika, ali kao što smo rekli i na sveobuhvatnoj strategiji", kazala je Đedović Handanović. Dodala je da je cilj ovog procesa da se uspostavi moderan regulatorni okvir koji će obuhvatiti proizvodnju, transport, skladištenje i korišćenje vodonika, ali i da se obezbedi usklađenost sa evropskim standardima i propisima.

Prema njenim rečima, paralelno sa razvojem regulative rade se i pilot projekat koji treba da omoguće i sticanje praktičnog iskustva i razvoj domaćih kapaciteta. "Uz podršku EU razvija se i projekat demonstracionog postrojenja za proizvodnju i skladištenje vodonika u Institutu Vinča. Ovaj projekat ima za cilj razvoj domaćih kapaciteta i znanja u oblasti integracije vodonika u elektroenergetski sistem, posebno u kontekstu balansiranja proizvodnje iz varijabilnih izvora energije", kazala je ministarka.

Dodala je da se u narednom periodu, u skladu sa Strategijom razvoja energetike, očekuje razvoj drugih demonstracionih projekta proizvodnje i korišćenja vodonika, a i da se sa daljim rastom proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora, padom cene elektrolizera, odnosno veće dostupnosti tehnologije, može očekivati i početak komercijalne proizvodnje zelenog vodonika u Srbiji.

Na panelu "Kuda ide tržište vodonika", Alexander Markus, izvršni član Upravnog odbora Nemačko-srpske privredne komore (AHK Srbija), podsetio je da Srbija još nema usvojenu strategiju za vodonik i da nije jasno šta na tom planu želi, a da je investitorima bitno da imaju jasniju sliku. On je rekao da Čile razvija projekte za potrebe EU kada je reč o vodonikuu, što povlači pitanja troškova tranparta ali i pitanje zašto Srbija ne bi bila konkurentna u tome.

Stručna zajednica  je 2022. napravila nacrt strategije za vodonik, ona nije usvojena ali je ušla u strategiju energetike.

 Mašinski fakultet kako je rekao dekan tog fakulteta Vladimir Popović  ima laboratoriju pri svom Inovacionom centru, u okviru koga se ispituju i razvijaju nove tehnologije za motore sa unutrašnjim sagorevanjem koji koriste vodonik kao pogonsko gorivo. Za dalje obrazovanje kadrova razmišlja se o uvođenju master programa pošto je reč o interdisciplinarnom znanju koje ne bi moglo da se stekne na samo jednom fakultetu, rekao je on.

Bloomberg

Problem nerazvijeno tržište

U Evropskoj uniji su uspostavljeni mehanizmi i politike i trenutno ima oko 250 projekata koji su ili operativni ili u izgradnji, ali problem predstavlja to što tržište nije razvijeno, rekao je Delibašić i podsetio da je EU postavila za cilj da do 2030. izgradi kapacitete elektrolizera od najmanje 40 gigavata (GW).

Govoreći o izazovima, on je rekao da je sistem trgovine emisijama ugljen-dioksida (ETS) služi kao vrsta podsticaja za razvoj vodonika, ali da je taj sistem volatilan kada je reč o cenama, dok pojedine čalnice EU odbijaju da primenjuju propise o OIE i vodoniku jer smatraju da im je to suviše veliko opterećenje.

EU ima i Evropsku banku vodonika (European Hydrogen Bank, EHB) koja treba da pomogne u prelasku na vodonik. Međutim, ono što nedostaje jeste tržište na kome bi se kupci obavezali da će kupiti određene količine vodonika (off-trade), rekao je on.

U Nemačkoj postoji najveća tražnja koja je u 2023. iznosila 55 teravat-sati ali to nije uključivalo samo zeleni hidrogen.

Britanska izvozno-kreditna agencija podržala projekat korišćenja vodonika u slučaju da stabilna kompanija želi da ga koristi za sopstvene potrebe, rekao je Duško Krsmanović, direktor za Centralnu i Istočnu Evropu i Balkan UK Export Finance. Drugačiji uslovi bi važili kada je reč o proizvodnji vodonika radi prodaje, to bi se posmatralo kao projektno finansiranje i važili bi drugačiji uslovi, odnosno bile bi potrebne garancije o prodaji.

On je rekao da Velika Britanija ima tehnologiju vodnika i da radi na skladištenju i mehanizmima finansiranja, kao i da bi u tom smislu želela da podstakne saradnju u projektima sa britanskim kompanijama.

Zemlje regiona vide put kroz regionalnu saradnju

Saša Đorđević, direktor Sektora eksploatacije u ogranku OIE EPS, rekao je da Elektroprivreda Srbije (EPS) ocenio je da je vodonik jedan od važnih pravaca enrgetskog razvoja i da ima najveći potencijal u industriji, transportu i skladištenju energije. On je rekao da se radi na studiji za skladištenje viškova energije iz OIE putem vodonika.

Đorđević je istakao da je bitna edukacija, da mora dosta toga da se još uči ali da Srbija ima kvalitentu akademsku zajednicu u tom smislu. On je rekao da EPS ima neka postrojenja koja su ranije koristila elektrolizere a koji bi mogli da se vrate funkciju i koristi kao zamena za fosilna goriva. 

 

Bloomberg

Zdravko Dragaš, izvršni direktor Elektroprivreda Crne Gore, rekao je da je Crna Gora za sada usredsređena na razvoj kadrova i da radi na njihovom mapiranju. Ova zemlja ima strategiju, odnosno Program razvoja zelenog vodonika, ali ne i projekte, a nema ni adekvantu industriju koja bi koristila zeleni vodonik. Postoje pilot projekti, dok se u termoelektranama koriste elektrolizeri za hlađenje termoblokova i u tom smisliu postoji određena tradicija, kaže on.

U Bosni i Hercegovini se na univerzitetima odmaklo sa razvojem elektrolizera, a elektrodistribucija je u kontaktu sa EPS-om kada je reč o vodoniku, rekao je Anes Kazagić, direktor sektora za strateški razvoj u Elektroprivredi BiH.  On je istakao da je regionalna saradnja ključna za razvoj i optimizaciju tehnologije vodonika. "Podrška međunarodnih institucija bi bila od izuzetnog značaja za regionalnu saradnju, foskusiračemo se na to", rekao je on.

Visoki troškovi kao kočnica

Bojan Carić iz Elixir Groupe, vodećeg proizvođač fosforne kiseline i kompleksnih mineralnih đubriva, rekao je da je vodonik važan za sve iz industrije koje su pod sve većim pritikom zbog dekorbanizacije i modernizacije.

Elixir razvija projekte radi dekarbonizacije svog energetskog miksa, odnosno uvodi proizvodnju struje iz OIE, a postoji ideja i da se u miks uključi vodonik koji bi kompanija korisitla umesto prirodnog gasa. On je rekao da bi taj energent bio zamenjen u pet odsto proizvodnog procesa jer bi veći poduhvat bio preveliki rizik.

Carić je rekao da su simulacije pokazale da model proizvodnje vodonika nije održiv čak i u slučaju da je cena struje izuzetno snižena, zbog čega su, kako je ocenio, potrebne subvencije za proizvodnju vodonika.

Prema njegovim rečima, udeo cene struje u ceni vodonika iznosi oko 70 odsto. S obzirom da su energenti skupi, mislim da proizvodnja zelenog vodonika ne može ući u ekspanziju ako se ne obezbedi neki održivi model subvencije operativnih troškova, ocenio je Carić.

Da bi se omogućila ekspanzija, poželjno je obezbediti kupce koji će se obavezati da će kupiti određene količine vodonika, ocenio je on i kao primer naveo mogućnost da se deo kamaona zameni kamionima na vodonični pogona, ili da u okviru gradskog prevoza deo autobusa bude na vodonik.

U slučaju da zakonodavac ne bude mogao da obezbedi subvencije za proizvođača, možda se mogu uvesti subvencije za kupovinu proizvoda sa smanjenim ugljeničnim otiskom, dodao je on.