Vodonik kao mogućnost za Srbiju i buduću rafineriju u Smederevu

Kina je vodeći proizvođač vodonika u svetu sa proizvedenih više od 37 miliona tona godišnje i sistemski pristupa njegovom razvoju sa jasnom mapom puta i ciljevima do 2035. Energy China, kao državna kompanija, zasad nema projekte u Srbiji i Evropskoj uniji (EU) u toj oblasti, ali želi da razvije saradnju. Kada je reč o zelenoj energiji, u Srbiji je više usmerena na obnovljive izvore i baterijsko skladištenje, ali postoji mogućnost da se vodonik koristi u novoj rafineriji u Smederevu, koju će graditi ta kompanija. Studija izvodljivosti za tu rafineriju mogla bi da bude gotova do juna ove godine, kaže u intervjuu za Bloomberg Adriju Wang Xuan, generalni direktor beogradskog ogranka kompanije China Energy International Group (Energy China).

Podsetimo, Srbija je potpisala okvirni sporazum sa kineskim kompanijama China Energy International Group i China Petroleum Corporation (Sinopec) o izgradnji rafinerije nafte u Smederevu u vrednosti od oko 2,4 milijarde evra.

Kada je reč o upotrebi zelenog vodonika, upravo su kineske kompanije najavile da će ga prve primenjivati. Kineski Hbis, koji upravlja železarom u Smederevu, najavio je da će koristiti vodonik u svojoj proizvodnji, kao i da će za potrebe kompanije Zijin u Boru biti izgrađeno postrojenje za proizvodnju vodonika u vrednosti od oko dve milijarde evra. 

- Kako vidite ulogu zelenog vodonika u energetskoj tranziciji?

Vodonik je vrlo važan resurs za sve zemlje, posebno kada govorimo u energetskoj tranziciji. Biće nam pre svega potrebno više obnovljivih izvora energije (OIE) i čiste energije za energetsku tranziciju. (Zeleni) Vodonik se u suštini zasniva na čistoj energiji i gorivo je u skladu sa evropskim standardima u tranziciji ka sistemu zasnovanom na čistoj energiji. Vodonik je od suštinskog značaja za svaku zemlju.

- Kakvi su planovi vaše kompanije u oblasti vodonika, poput investicija i dugoročne strategije?

Energy China je državna kompanija i naša strategija je da ulažemo u OIE i nove energetske sisteme. U Srbiji smo više usmereni na vetar, solarnu energiju i baterijsko skladištenje. Nažalost, zasad još nemamo saradnju u oblasti vodonika sa Srbijom i EU, ali moja vizija i moj zadatak su da uspostavljamo saradnju sa lokalnim i globalnim kompanijama u razvoju i proizvodnji vodonika. Ova konferencija (treća H2 konferencija o vodoniku održana je 17. i 18. marta 2026, u organizaciji Klastera za realizaciju projekata vodonika) odlična je platforma za povezivanje kineskih i globalnih kompanija. Imao sam priliku da razgovaram sa predstavnicima kompanija iz EU i drugih delova sveta i razgovori su bilo vrlo dobri. Verujem da će to doneti pozitivne pomake kada je reč o saradnji.

- Šta je sledeći korak kada je reč o Srbiji?

Kina je najveći proizvođač vodonika u svetu. Mi već kombinujemo proizvodnju vodonika, amonijaka i metanola, dakle miks više proizvoda. Ovde u Srbiji, kao i EU, još razgovaramo o proizvodnji zelenog umesto sivog vodonika, nadamo se da ćemo sarađivati sa srpskim i međunarodnim kompanijama u zajedničkim investicijama i razvoju proizvoda od vodonika. Posebno ćemo posvetiti pažnju i razgovarati o mogućnostima za saradnju u oblasti transporta i skladištenja vodonika i vodoničnim gorivih ćelija (engl. hydrogen fuel cells; tehnologija koja pretvara hemijsku energiju vodonika u električnu energiju). To je glavni fokus u skorijoj budućnosti.

- Koje bi mogle biti prepreke i šta bi trebalo preduzeti?

Troškovi proizvodnje vodonika su izazov sa kojim se sve zemlje sada suočavaju. To je pitanje na kome moramo zajedno raditi. Druga stvar zbog koje sam izrazio zabrinutost jesu politike EU. Nadamo se da ćemo moći da dobijamo više državne pomoći za proizvodnju i projektovanje, na primer, fabrike za vodonične gorive ćelije za automobile. Mislim da bi inicijative vlasti imale vrlo značajnu ulogu za buduću saradnju.

- Vaša kompanija je jedan od potencijalnih investitora za novu rafineriju nafte u Srbiji. Da li će se vodonik koristiti u budućoj rafineriji nafte u Smederevu?

Verovatno. Smederevo je takođe vrlo važno za zemlju. Kao kompanija već smo porkenuli saradnju sa Ministarstvom rudarstva i energetike i lokalnim kompanijama u sektoru prerade (nafte). Mi ćemo definitivno razmotriti mogućnost da koristimo vodonik kao jednu vrstu dopunskog goriva u radu rafinerije.

- U kojoj je fazi taj projekat i kada očekujete da će početi izgradnja rafinerije?

U toku je izrada studije izvodljivosti na kojoj radi reprezentativna međunarodna institucija. Svi partneri uključeni u projekat potpuno su posvećeni realizaciji projekta "Rafinerija nafte Smederevo" i u međusobnoj saradnji svakodnevno ulažu maksimalne napore i resurse kako bi se na teritoriji Srbije izgradila i u operativni rad pustila najsavremenija rafinerija nafte koja ce postojati i raditi na teritoriji Evrope.

Očekujemo da ćemo veoma brzo, gotovo verovatno do juna, javnosti predstaviti projekat, kao i etape u realizaciji projekta, koji će biti najveća grinfiled investicija u Srbiji, uz primenu novih tehnologija i najsavremenije opreme u preradi sirove nafte i poštovanje najviših standarda, zakonskih propisa u pogledu zaštite životne sredine.

Bloomberg

 

- Kako Kina rešava pitanje ekonomske održivosti, odnosno isplativosti vodonika? Da li se koriste subvencije?

Kineske vlasti imaju vrlo konkretan plan za razvoj vodonika. Godišnji obim proizvodnje vodonika u Kini već premašuje 37 miliona tona, što je više od trećine globalne proizvodnje. U Kini je vodonik već u komercijalnoj upotrebi jer država ima posebnu politiku i ciljeve za tu oblast. Imamo nacionalni, srednjoročni i dugoročni plan za energiju iz vodonika koji se odnosi na period 2021. do 2035. i pruža vrlo jasnu mapu puta. Sve kompanije će se rukovoditi tim planom. Imamo i kratkoročne ciljeve do 2030. Još jedan važan aspekt primene zelenog vodonika jesu gorive ćelije koje je Kina razvila i već ih koristi. To će biti tema na koju ćemo se takođe usredsrediti u razgovorima i eventualnoj saradnji sa Srbijom i globalno.

Imamo i izazove. Prvi su visoki troškovi zelenog vodonika, skladištenja i transporta. Sa ovim preprekama se danas suočava većina zemalja. Drugi su nepotpuni standardi i infrastrukturni sistemi. Treći izazov su osnovni materijal i napredna oprema.