Prvi pogon zelenog vodonika u Srbiji najavljuje privatni sektor, država i dalje bez strategije

Srbija ima potencijala da u narednim godinama postane deo evropske mape zelenog vodonika, energenta koji sve češće dobija epitet goriva budućnosti i ključni saveznik u dekarbonizaciji industrije i saobraćaja. Memorandum o razumevanju koji je nedavno potpisan sa Južnom Korejom, otvara pitanje koliko su realni domaći kapaciteti za proizvodnju vodonika, gde su najveći potencijali i šta bi ova tranzicija značila za privredu.

Iako Srbija još uvek nije usvojila nacionalnu vodoničnu strategiju kao samostalni zakonodavni dokument, vodonik je postao sastavni deo šire strategije razvoja energetskog sektora. Nedavno su državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike Sonja Vlahović i predsednik i generalni direktor južnokorejske kompanije Korea Hydro & Nuclear Power, KHNP, Jooho Whang, potpisali Memorandum o razumevanju o saradnji u oblasti vodonika.

Ovaj memomarndum će kako je saopšteno, "omogućiti zajednički rad na proceni potencijala za razvoj pilot projekata zelenog vodonika u Srbiji, između ostalog, kroz tehničku razmenu i podršku izgradnji ljudskih resursa, kao i razmenu znanja u vezi sa upravljanjem punim ciklusom vodonika i lancem snabdevanja."

"Posebno očekujemo da demonstracioni projekti u oblasti vodonika igraju ključnu ulogu u razvoju industrije vodonika u Srbiji. Dodatno, sporazum će otvoriti nove mogućnosti za saradnju u sektoru čiste energije u širem smislu", naveo je Whang ovom prilikom.

Depositphotos

 

Miloš Banjac, profesor Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, kaže da potpisivanje ovog memoranduma može da otvori put za značajniju saradnju u ovoj oblasti.

"Za srpsku privredu mogla bi da bude interesantna saradnja na izradi autobusa, budući da južnokorejska kompanija Hyundai već ima razvijenu tehnologiju i proizvodi autobuse i druga vozila na vodonik, kao i saradnja na razvoju i izradi elektrolizera i  gorivih ćelija", kaže Banjac.

Banjac napominje da Srbija ima veoma dobar potencijal za proizvodnju zelenog vodonika.

"Ako se uzme u obzir da je procenjeni potencijal Srbije za proizvodnju električne energije iz solarnih elektrana 20,5 GW, a vetroelektrana 10,75 GW, jasno je da naša zemlja raspolaže sa relativno velikom potencijalom za proizvodnju zelenog vodonika", kaže on.

Ipak, proizvodnja zelenog vodonika je trenutno nekoliko puta skuplja od proizvodnje fosilnih goriva. Njegovo korišćenje zahteva skuplje motore, uređaje i prateću opremu. Međutim, njegova ekološka vrednost je neuporediva jer ne emituje CO₂, što ga čini jedinim gorivom pogodnim sprovođenje procesa dekarbonizacije.

Profesor Banjac kaže da se očekuje se da će se uz penalizovanje korišćenja fosilnih goriva i uz masovnu proizvodnju elektrolizera i ostalih uređaja i opreme za njegovo korišćenje, cena i isplativost korišćenja vodonika i fosilnih goriva izjednačiti za otprilike dve decenije.

Izgradnja prve stanice za proizvodnju počinje 2026.

 Iako u Srbiji ne postoje nikakvi podsticaji, pa čak ni jasna pravno-tehnička regulativa, proizvodnja i korišćenje zeleni vodonika u Srbiji započeće sledeće godine, najavljuje profesor Mašinskog fakulteta.

"Pančevačka kompanija PAN-LEDI doo, na lokaciji u Novoj Pazovi pored autoputa Beograd – Novi Sad, izgradiće prvu stanicu za proizvodnju i punjenje vozila zelenim vodonikom.  Dakle, ne na osnovu vladinih ili razvojnih programa pojedinih minstarstava (nauke, inovacija, tehnološkog razvoja, privrede, energetike), već kroz finansiranje vizionara i entuzijasta iz privatnog sektora."

Krajem prošle godine, Srbija je u saradnji sa nemačkom kompanijom Leipziger Energiegesellschaft, započela prvi pilot projekat za zeleni vodonik HyDSerbia, Pun naziv ovog projekta glasi: Izgradnja i rad integrisanog H₂ pilot postrojenja kao preteča za industrijsku proizvodnju i izvoz zelenog vodonika i derivata na različitim lokacijama u Srbiji, a za njegovo sprovođenje Nemačka vlada je odobrila 3,5 miliona evra. Međutim, trenutno nema informacija o tome gde će se postojenje graditi, koliko će se vodonika proizvoditi, kako će se on korisiti.

Depositphotos

 

Hrvatska i Slovenija već imaju prve projekte za zeleni vodonik. Ove dve države i Italijanski region Furlanija-Julijska krajina kroz inicijativu Dolina vodonika Severni Jadran, postavljaju temelje za godišnju proizvodnju pet hiljada tona zelenog vodonika, od čega će se 20 procenata razmenjivati unutar ove regije. Na 17 projekata radi 38 partnera, sa posebnim osvrtom na dekarbonizaciju industrija poput čelika, stakla i transporta. Pet projekata je planirano na području Hrvatske, četiri na području Slovenije i osam na području Italije.

Ako ima potencijal, šta nedostaje Srbiji

Srbija je dobila Nacrt vodonične strategije još 2022. godine, ona do danas nije usvojena, iako su potencijali zelenog vodonika u oblasti energetike veliki.  Profesor Banjac, koji je učestvovao u izradi Nacrta vodonične strategije, kaže da nema naznaka da će ova strategija uskoro biti usvojena.

"Iako je deo ovog dokumenta iskorišćen za izradu Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2040. godine sa projekcijama do 2050. godine, koja je usvojena u novembru 2024. godine, nema nikakvih nagoveštaja će Vlada Srbije ili Narodna skupština usvojiti Vodoničnu strategiju za Srbiju. Prva naznaka da vlada ima nameru da je usvoji bilo bi planiranje i obezbeđivanje novca u budžetu za izradu novog ili ažuriranje postojećeg dokumenta, a potom bi morao da sledi i javni poziv", objašnjava Banjac.

Vodoničnu strategiju Evropska unija je usvojila u junu 2020. godine, a od 27 zemalja članica EU, nacionalne vodonične strategije usvojila je 21 zemlja, tri je pripremaju, a samo Letonija, Malta i Slovenija za sad nisu ni počele rad na izradi ovog strateškog dokumenta.

.

 

Proizvodnja zelenog vodonika je dosta skupa

Zeleni vodonik, proizveden elektrolizom vode uz korišćenje obnovljivih izvora energije, predstavlja jedini energent u kojem se trajno može sačuvati električna energija proizvedena iz vetra i sunca, što je ključno za proces dekarbonizacije.

Pored zelenog vodonika, postoji još nekoliko vrsta vodonika koji se koriste. Sivi vodonik najčešće se dobija reformingom metana, odnosno prirodnog gasa, što je trenutno najzastupljenija i najjeftinija metoda, ali pri tome nastaju velike količine ugljen-dioksida, pa je ovaj vodonik manje ekološki prihvatljiv.

Plavi vodonik predstavlja kompromis između sivog i zelenog, jer se proizvodi na isti način kao sivi, ali sa dodatnim hvatanjem i skladištenjem ugljen-dioksida, čime se smanjuje emisija štetnih gasova. Postoji i žuti vodonik koji se dobija elektrolizom koristeći električnu energiju iz nuklearnih izvora, a njegov uticaj na životnu sredinu zavisi od izvora energije.

 

 

Primena zelenog vodonika

Zeleni vodonik ima višestruku primenu. U industriji može zameniti sivi vodonik, a u transportu je posebno pogodan za rečni i pomorski saobraćaj, drumski i železnički transport na velike udaljenosti, kao i vazdušni saobraćaj, gde direktno korišćenje električne energije nije moguće. U poljoprivredi, zeleni vodonik može se koristiti za proizvodnju veštačkog amonijaka, u radu teške mehanizacije, dok u industriji gvožđa i čelika može zameniti ugljenik kao redukcioni agens.

Zeleni vodonik se u svetu već uveliko koristi u transportu. U više od 30 gradova u Evropi uvedene su linije gradskog saobraćaja u kojima se za prevoz putnika koriste isključivo autobusi na vodonik. "Zanimljiv je i podatak da trenutno u Evropi ima bar 294 stanica za punjenje vozila vodonikom i a da putnike prevozi više od 500 autobusa na vodonik. Takođe, u svetu postoje na desetine proizvođača autobusa na vodonik", kaže Banjac.

Zbog svoje male molekularne veličine, vodonik je tehnički zahtevan za skladištenje i transport, prodire kroz metale, smanjuje njihovu čvrstoću, a skladišti se na ekstremnim pritiscima od 350 do 900 bar. Zapaljiv je sa granicom eksplozivnosti u vazduhu od četiri do 94 odsto, što dodatno komplikuje upotrebu. Ipak, danas postoje tehnička rešenja koja prevazilaze ove problem I čine ga bezbednim za korišćenje.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar