Hrvatska i Slovenija imaju prve projekte za zeleni vodonik iz Severnog Jadrana

Prva godina od lansiranja Doline vodonika Severni Jadran je iza nas, a ambiciozni planovi polako postaju stvarnost. Hrvatska, Slovenija i Italijanski region Furlanija-Julijska krajina kroz tu jedinstvenu inicijativu postavljaju temelje za godišnju proizvodnju pet hiljada tona zelenog vodonika, od čega će se 20 procenata razmenjivati unutar regije. Na 17 projekata radi 38 partnera, sa posebnim osvrtom na dekarbonizaciju industrija poput čelika, stakla i transporta. Cilj? Unaprediti održivost u industrijama ključnim za ekonomski razvoj regiona, ali i energetsku budućnost Evropske unije.

Zašto toliki hajp oko vodonika?

Zeleni vodonik izbio je u prvi plan kao deo evropske zelene tranzicije zbog svoje višestruke uloge u odaljavanju od fosilnih goriva.

Zamišljeno je da ima ključnu ulogu u dekarbonizaciji privrednih sektora u kojima su alternative nepraktične ili znatno skuplje. Tako zeleni vodonik može da zameni takozvani sivi vodonik iz fosilnih goriva u transportu i industrijskim procesima, kao i da posluži za nove industrijske proizvode poput zelenog đubriva ili čelika.

Zeleni vodonik se dobija procesom elektrolize uz korišćenje električne energije iz obnovljivih izvora kako bi se razdvojili molekuli vode na vodonik i kiseonik. Drugi način je termoliza, o čemu će više reči biti u opisu projekata Doline vodonika Severni Jadran jer se na tome radi i u Hrvatskoj.

Važno je reći da zeleni vodonik može bitno da doprinese i elektroenergetskom sektoru u trenutku kada su sunčeva ili energija vetra raspoložive u većim količinama, i to kao dugoročni način skladištenja energije u velikim količinama.

Potencijal zelenog vodonika u skladištenju energije posebno je koristan za elektroenergetske mreže, budući da se tako poboljšava fleksibilnost balansiranjem sistema u trenutku kada se proizvodi previše ili premalo električne energije. To onda, naravno, povećava i nivo energetske efikasnosti.

Od 17 uključenih pilot-projekata u jedinom transgraničnom programu razvoja tržišta zelenog vodonika u Evropskoj uniji, pet je planirano na području Hrvatske, četiri na području Slovenije i osam na području Italije. Više detalja o projektima dobili smo od Jurija Giacomellija, izvršnog direktora centra za podršku inovacionim projektima Meta Circularity sa sedištem u Ljubljani koji je zadužen za komunikaciju oko razvoja Doline vodonika. 

Koordinator cele Doline vodonika je Holding Slovenske Elektrane.

 

 

Industrijsko testiranje zelenog vodonika

Projekti su, naravno, raznovrsni, ali svima im je zajedničko to što svi teže da razviju određenu inovativnu komponentu, a plan je da se kroz razvoj ovih projekata i kao rezultat rada na njima dostigne i investicioni iznos od oko 800 miliona evra. 

Na istoku Hrvatske zadatak ozelenjivanja proizvodnje dobila je fabrika crepa Dilj iz Vinkovaca koja radi, kako se navodi u pregledu projekata objavljenom povodom nedavnog sastanka učesnika Doline vodonika održanog u Rijeci, na prvoj svetskoj instalaciji za proizvodnju zelenog vodonika u okviru tunelskih peći za proizvodnju crepa.

Isečak simulacije procesa termolize/Indeloop

Cilj projekta je pokazati kroz industrijsko testiranje da je moguće koristiti vodonik u proizvodnji crepa uz smanjenje emisije ugljen-dioksida za 20 procenata i potrošnje energije za deset procenata. Godišnja proizvodnja zelenog vodonika elektrolizom bi iznosila 315 tona i proizvedeni vodonik bi delimično zamenio upotrebu prirodnog gasa.

U prvoj razvojnoj fazi planirano je da se testiranje vodonika u tunelskoj peći obavi do marta sledeće godine.

Proizvodnja zelenog vodonika iz obnovljivih izvora

Na suprotnom delu Hrvatske, na ostrvu Kres, u planu su dva projekta. Jedan je fokusiran na proizvodnju zelenog vodonika korišćenjem energije sunca, odnosno procesa termolize kako bi se toplotnom energijom iz biorazgradivog otpada baziranog na ugljeniku proizveo zeleni vodonik. U drugoj razvojnoj fazi bi se čisti vodonik pretvoren u električnu energiju ubacivao u mrežu.

Drugi projekat je vezan za sam grad Kres i korišćenje lanca vrednosti zelenog vodonika u pomorskom transportu za brzi brodski prevoz, a sve uključuje proizvodnju, skladištenje i punionicu za vodonik.

Učesnici Doline vodonika Severni Jadran na septembarskom skupu u Rijeci

U Rijeci se, u okviru klastera pomorskih inovacija, radi na razvoju pilotskog plovila na zeleni vodonik.

Konačno, tu je i projekt o kojem je već ponešto i napisano, a razvija ga Indeloop, kompanija u sastavu DOK-ING grupe. Reč je o dobijanju vodonika procesom termolize iz otpadnog organskog materijala, a godišnja proizvodnja bi trebalo da iznosi 80 tona.

Tehnološki izazovi i regulatorna pitanja

Što se Slovenije tiče, u Anhovu kompanija Alpacem Cement planira proizvodnju 50 tona zelenog vodonika godišnje, a taj vodonik bi služio kao pogon za kamione koji prevoze cement. Na lokaciji kompanije planira se izgradnja elektrolizera snage između 0,5 i jednog megavata.

Ali iz Anhova upozoravaju da cena proizvodnje vodonika zasad ostaje visoka i predstavlja ekonomski izazov. Takođe, neizvesnost oko nacionalne regulative komplikuje dobijanje potrebnih dozvola, što onda utiče na planiranje i raspored projekta.

U fabrici stakla Steklarna Hrastnik rade na vodenom elektrolizeru snage tri megavata koji bi trebalo da poveća energetsku efikasnost i doprinese dekarbonizaciji procesa topljenja stakla.

Holding Slovenske Elektrarne u smislu proizvodnje ima vrlo ambiciozan projekt za proizvodnju i distribuciju zelenog vodonika. Cilj je da taj vodonik bude korišćen kao obnovljivi izvor u proizvodnji cementa, stakla, električne energije i u transportu.

Umesto slovenačke termoelektrane Šoštanj trebalo bi da se proizvodi zeleni vodonik

Reč je o elektrolizeru snage tri megavata s ciljem proizvodnje od oko 300 tona godišnje. To je prva faza, a u drugoj fazi namera je da se poveća snaga na 30 MW i proizvodnja na 3.000 tona godišnje. U zavisnosti od potražnje tada bi se razmotrilo i ubacivanje zelenog vodonika u postojeću gasnu infrastrukturu.

Početak komercijalnog funkcionisanja nakon završetka prve faze predviđen je za drugo tromesečje 2026. godine.

U Novoj Gorici pak radi se na projektu skladištenja energije i inovativnom sistemu prenosa vodonika korišćenjem tehnologije gorivnih ćelija.

Gorivne ćelije u kombinaciji s inovativnim sistemom skladištenja energije omogućava pametnu isporuku energije, a projekt predviđa i punionice vodonika na pet lokacija u tri zemlje.

Italijanski deo priče je najbrojniji, a projekti podrazumevaju korišćenje vodonika u proizvodnji čelika i obradi metala, inovativni kompresor vodonika, elektrolizer za proizvodnju 370 tona vodonika godišnje s upotrebom u logistici i transportu, razvoj cilindara za skladištenje i distribuciju vodonika i korišćenje vodonika kao pogon za autobuse javnog prevoza u Trstu i Gorici.

 

 

Razvoj tržišta zelenog vodonika do 2029. godine

Dakle, Dolina vodonika Severni Jadran je dobro krenula, a predviđeno je da traje šest godina, odnosno otprilike do kraja 2029. godine, kada bi trebalo da počne da funkcioniše komercijalna upotreba i tržište zelenog vodonika na području koje projekti obuhvataju.

Štaviše, početak proizvodnje prvih kilograma, pa onda i tona vodonika očekuje se tokom sledeće godine i onda u 2026.

Podsetimo, u nacionalnoj studiji razvoja i primene strategije za vodonik predviđa se da bi trebalo da u 2030. godini Hrvatska ostvari proizvodnju i potrošnju od 26,4 hiljada tona obnovljivog vodonika. Naravno, planovi su jedno, a realnost je često drugo, ali nadnacionalna saradnja u okviru Doline vodonika obećava i otvara prostor da implementacija lanca vrednosti zelenog vodonika obuhvati više sektora hrvatske privrede.