Đapa: AI preuzima kontrolu - od hrane do bankarskog identiteta

U svetu kada Nvidia, kao jedan od lidera u sektoru veštačke inteligencije (engl. artificial intelligence - AI), postaje najvrednija kompanija na svetu sa tržišnom kapitalizacijom od pet biliona dolara, i kada tehnološka "veličanstvena sedmorka" generiše 37 odsto vrednosti berzanskog indeksa S&P 500, većina firmi tvrdi da koristi AI, ali slika o merljivim efektima njene upotrebe ostaje maglovita. 

Prema rečima Jovane Đape, svetske direktorke za zadovoljstvo i uspešnost korisnika u kompaniji ZeroNorth, ako je dominantna komponenta prethodnog IT talasa bio klaud, a sada je AI, može se reći da je ključna razlika u odnosu na ove dve tehnologije u tome što je klaud bio fokusiran na digitalizaciju infrastrukture, dok AI donosi digitalizaciju radne snage.

"Tehnologija napreduje jako brzo, za oko 10 odsto godišnje, dok se regulative menjaju linearno. Softver funkcioniše, ali organizacione šeme kasne", kazala je Đapa na konferenciji "Industry Insights", u organizaciji Bloomberg Adrije. "Vidimo prelaz sa determinističkih softvera na one koji imaju autonomiju."

S tim u vezi, ako je klaud omogućio povećanje efikasnosti, od AI-ja se očekuje unapređenje produktivnosti. "Gen AI (generativni AI, prim. aut.) menja konkurentnost kroz prelazak sa optimizacije na kreiranje i autonomiju sistema", kazala je Đapa, iznoseći primere primene AI-ja u logistici, gde tehnologija omogućava naprednu predikciju potrošnje goriva i optimizaciju putovanja tankera na svim deonicama. Na tom polju očekuje se veća upotreba AI agenata koji uzimaju u obzir cenu goriva, sigurnost puta, emisiju štetnih gasova i druge aspekte.

"U sektoru hrane i pića, AI se ne koristi samo za marketing i slično, već i za kreiranje proizvoda", dodala je, ističući potencijal da nova tehnologija pomogne u razvijanju, recimo, novih recepata pre nego što korisnici uopšte znaju da to žele.

Govoreći o softveru kao usluzi (engl. Software as a Service - SaaS), koji je s vremenom postao dominantan poslovni model u IT sektoru, Đapa je ocenila da većina lidera u SaaS industriji još nema jasan odgovor na to šta im AI donosi, jer se stvari menjaju u hodu.

"Oko 90 odsto podataka u firmama je nestrukturisano i softver je decenijama bio slep za njih. Gen AI sada može da operiše tim podacima i u SaaS-u danas prodajemo uslugu koju softver obavlja sam. Verujem da će pobediti one kompanije koje automatizuju ishod, a ne samo proces", kazala je.

Na pitanje li će u oblasti AI-ja doći do fragmentacije tržišta ili stvaranja grupe dominantnih lidera koja će diktirati dešavanja, Đaša je napravila razliku u dve segmenta AI-ja. "U infrastrukturi dominiraju hiperskeleri, jer samo oni imaju milijarde za data centre i čipove. Na aplikativnom sloju, međutim, vidimo fragmentaciju. Kroz tehnologije poput Deepseeka možemo za manji deo cene dobiti performanse OpenAI-ja. To znači da banka ili logistička firma neće morati da iznajmljuje infrastrukturu, već može da pokreće lokalne modele na sopstvenim serverima, što povećava dostupnost inovacija."

Bloomberg Adria / Velibor Gajović

Stoga se, prema njenim rečima, dešava prelaz sa plaćanja za pristup na plaćanje za ishod. "U starom SaaS modelu plaćate na sličan način kao što biste plaćali članarinu u teretani. Sada dominira hibridni model: osnovna pretplata za pristup platformi i naknada za uspeh. Naplaćuje se ne samo korišćenje alata već i uspešnost alata. To je velika promena, dobra i za klijente i za kompanije."

Takođe, same organizacije koje su usvojile AI više ne funkcionišu po principu linearne hijerarhije. "Informacije sada teku brzo, odluke se donose u realnom vremenu, a uloga lidera se menja. Testiraju se i ljudi i AI agenti i uspeh se meri ne samo prihodom i brojem zaposlenih već i kvalitetom prihoda i adaptibilnošću na tržišne promene. Decentralizacija odluka uz pomoć AI-ja omogućava i juniorima da donose kvalitetne odluke ako imaju prave podatke i alate."

Aktuelne zabrinutosti oko stvaranja AI balona dovode do pitanja kako prepoznati da li je neka kompanija deo tog balona.

"Gledam odnos fizičke infrastrukture (data centri, čipovi...) i finansija, prvenstveno prihoda. Ako ulaganja u infrastrukturu eksponencijalno rastu, a prihodi linearno, to je znak upozorenja. Ako se prihod generiše samo prodajom alata drugim AI firmama i startapovima, to je znak balona. S druge strane, postoje zdrave kompanije koje rešavaju stvarne probleme u možda dosadnim, ali realnim sektorima poput logistike, osiguranja i bankarstva, i koje mogu da naprave održivu marginu i transformišu se."

Na pitanje koje bi kompanije bi onda mogle biti najotpornije ukoliko dođe do pucanje balona, ona je odgovorila da bi to bile one firme koje poseduju vlasničke podatke u jako specifičnim industrijama, sa jakom vertikalnom ekspertizom, kao i kompanije sa superiornim dizajnom i integracijom softvera. "Pobeđivaće oni koji imaju najbolje dizajnirane softvere koji se najbolje integrišu kod klijenta", zaključila je.

Govoreći o futurističkim primerima u vezi sa razvojem AI-ja, Đapa je opisala kako bi to izgledalo na primeru bankarstva, koje može postati praktično "nevidljivo". To bi, kako je navela, podrazumevalo nestanak fizičkih uređaja, plaćanja putem biometrije (licem, dlanom), AI agente koji pregovaraju o uslovima kredita i slično. "Banke će se transformisati iz trezora za novac u trezor za identitet - banka može da garantuje da ste vi zaista vi i to je možda najvrednija valuta za budućnost."

(Tekst dopunjen videom.)