Kako srpske firme koriste AI za veću produktivnost

Veštačka inteligencija (engl. artificial intelligence - AI) danas više nije samo stvar vizije, već postaje neophodan faktor produktivnosti, poručuju predstavnici domaće poslovne zajednice. Adria region već beleži primere kompanija koje su primenom AI alata, uključujući prediktivne modele, optimizovale zalihe pomoću nove tehnologije, ostvarile uštede i smanjile broj grešaka u radnom procesu.

Prema rečima učesnika konferencije "Industry Insights", koja je u utorak održana u organizaciji Bloomberg Adrije, AI po svojoj prirodi usmerava firme na strategiju, a ne na administraciju.

Međutim, Boško Šarac, menadžer nabavke u Coca-Cola HBC Srbija, skrenuo je pažnju na kvalitetnu bazu koja je kompanijama neophodna da bi mogle početi da primenjuju različita AI rešenja.  

 

"Prvo, baza podataka mora da bude tačna, dobro organizovana i dostupna - bez kvalitetnog inputa nema kvalitetnog autputa. Dalje, ako nema stabilnih i održivih procesa, teško ih je unaprediti i digitalizovati. Pri tome, moramo imati jasne ciljeve jer AI sam po sebi nije cilj. Konačno, kultura i edukacija ljudi: moramo da edukujemo naše ljude, objasnimo im šta je AI i kako da ga implementiraju u svakodnevni rad", rekao je Šarac na konferenciji "Industry Insights", u organizaciji Bloomberg Adrije.

Boško Šarac i Nemanja Petrašinović | Bloomberg Adria / Velibor Gajović

Prema njegovim rečima, digitalizacija je važan deo Coca-Coline strategije, a neki od novijih primera u tom pogledu odnose se na automatsko rotiranje distributivnih ruta i oslanjanje na "digital twin" tehnologiju u magacinima.

"Kad je u pitanju AI, koristimo ga kroz Microsoft Copilot, jer nam on garantuje zaštitu podataka. Primena se ponajviše vrši u dva segmenta: kreiranje sadržaja s jedne strane i analiza velike količine podataka i prediktivna analitika s druge. Dodatno ga testiramo kroz AI botove na sastancima, počinjemo da koristimo tehnologiju i u nabavci... AI postaje svakodnevnica u našem poslu i sledeći koraci verovatno idu u smeru tog prediktivnog planiranja i nabavke", naveo je Šarac.

Kako je dodao, u pomenutom sistemu nabavke možda najočigledniji napredak koji podstiče AI jeste brzina. "Tu su brojni administrativni poslovi koje su ljudi rado prepustili tehnološkim alatima: recimo, traženje ugovora koje može potrajati i do nekoliko dana, a sada je to gotovo za nekoliko sekundi ili minuta. Ili ugovor od 30 strana, koji alat može da izanalizira za manje od dva minuta."

Da je dobra baza podataka ključan preduslov za primenu AI-ja naglasio je i Nebojša Krivokuća, izvršni direktor Milšped Groupa. "Kao izazove prilikom implementiranja AI rešenja vidimo nerazumevanje ljudi - i sa strane klijenta i sa naše strane, kao i kvalitet podataka. Ako imate dobre podatke onda AI alati rade perfektno - mislim da na tome treba da se radi, ali takođe mislim i da će biti modela koji će sami raditi na sinhronizaciji podataka."

"Najveći izazov je u tome da ljudi teško prihvataju promene i imaju strah od novog. AI omogućava da se operativne stvari brže urade, a da se ljudi više bave kreativnim stvarima i tako stvaraju dodatnu vrednost", nadovezao se direktor Velexfarma Vladimir Tomović. Prema njegovoj oceni, firme koje budu mogle najbolje da ukombinuju kvalitete stručnih ljudi i AI postići će uspeh.

Kako je Krivokuća istakao, Milšped se već dugo bavi AI-jem i mašinskim učenjem, pa je za njih poslovanje bez AI-ja zamislivo u teoriji, ali to podrazumeva da ne bi bilo na nivou koji njihovi klijenti sada već očekuju.

"Prvi korak u AI je bilo planiranje ruta. Od svežijih primera tu je automatizacija i robotizacija u skladištu, to jest "autostore" koji ima algoritam za mašinsko učenje i najfrekventnije artikle slaže na najdostupnija mesta. Takođe imamo pametno sortiranje po adresama gde će paketi biti isporučeni, što je naročito važno za onlajn trgovinu", napomenuo je. "Za posao 'autostora', u sezoni smo imali do 60 radnika na izdavanju robe iz magacina - sad smo na 15. To je četiri puta manje ljudi u procesu skladištenja."

Krivokuća je istakao da se uvek trude da anticipiraju trendove i da njihovi zaposleni koji se bave poboljšanjem nekog apsekta poslovanja rade zajedno sa kolegama iz IT odeljenja na inicijativama oko AI-ja.​ Nastaviće, kako je najavio, da ulažu u robotizaciju, naročito rizičnih, repetativnih i administrativnih poslova.

Naravno, značajan broj firmi i dalje se služi i starijim i novijim načinima obavljanja radnih procesa, ili tek istražuje opcije koje nudi AI. Tako u Velexfarmu, kako je Tomović objasnio, koriste hibridni model. "Nismo se odrekli tradicionalnih alata - bilo koja apoteka može da poruči lekove preko direktne prodaje, ali isto tako nama je dominantan način prodaje kroz onlajn B2B platformu."

Nebojša Krivokuća i Vladimir Tomović | Bloomberg Adria / Velibor Gajović

Govoreći o njihovoj saradnji sa Milšpedom, Tomović je naglasio da se autsorsovanje dela posla i prateće tehnologije u njihovom slučaju ispostavilo kao dobra odluka. "Odlučili smo se na to 2017. godine jer smo se suočili sa izazovom da nam je logistika postala usko grlo", podsetio je, kazavši da im je taj potez doneo uštedu troškova.

"Ne mogu da kažem koliku uštedu jer ulazim u rizik da će nam Milšped povećati cene", kazao je u šali, uz napomenu da je Velexfarm ovom saradnjom zadržao fokus na prodaju i marketing, a logistiku je prepustio profesionalcima.

Mogućnosti u vezi sa primenom AI-ja analizira i Ball Corporation. Nemanja Petrašinović, menadžer izvršenja porudžbina za korisnike u toj kompaniji, izjavio je da zasad najviše potencijalnog benefita od korišćenja AI-ja vidi u četiri oblasti: planiranje i upravljanje tražnjom, podizanje efikasnosti proizvodnih procesa, optimizacija zaliha i studije slučaja koje pokazuju efekte različitih scenarija.

"Očekujemo da nam AI alati pomognu da optimizujemo procese, imamo kvalitetnije i bolje podatke, veću harmonizaciju procesa i saradnju sa drugima", istakao je Petrašinović.

 

Među pitanjima koje se poslednjih godina nameću svakako je i ono kako će se dalje razvijati AI, a očekivanja entuzijasta su velika.

"AI je postao neizostavni asistent u našoj industriji, ali ovi tehnološki modeli su u začetku. U budućnosti ih ne vidim kao pomoćnike ljudima, već kao sisteme koji će samostalno da obavljaju poslove, ali uz nadzor ljudi jer ne zaboravimo da AI ne može da snosi odgovornost za poslovne odluke", zaključio je Tomović.