Da li Srbija može da se odrekne uglja do 2050?

Srbija, koja više od 60 odsto struje dobija iz uglja i po tome je u svetskom vrhu, ima ambiciozne planove da transformiše energetski sektor u narednih četvrt veka. Planira da do 2050. izbaci ugalj iz upotrebe i pređe na obnovljive izvore. "Ovaj cilj je postavljen tako što se našao u ugovoru između Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj o kreditu koji je bio namenjen za podršku Elektroprivredi Srbije", kaže za Bloomberg AdriaTV Mirko Popović, programski direktor Platforme za društveni razvoj i inovacije (CORE). 

Prema njegovim rečima, EBRD je uslovila Srbiju koja "mora da postavi cilj da se odrekne uglja, koji mora da se realizuje do 2050. godine".

Srbija je u decembru prošle godine usvojila Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan (INEKP), kojim se predviđa da do tog roka postepeno napusti upotrebu uglja kao glavnog izvora energije. Ujedno, Evropska unija je 2050. godinu postavila kao rok da se odrekne uglja, pa je Srbija odlučila da se priključi. "Taj cilj je ostvariv", kaže Popović, ali kako bi se dostigao, potrebno je grabiti velikim koracima. 

U međuvremenu, potrebe za energijom se povećavaju, naročito sa razvojem veštačke inteligencije, a svaki proizvedeni kilovat-sati struje u Srbiji emituje u proseku oko 670 grama ugljen-dioksida, skoro triput više nego što je prosek u Evropskoj uniji, pokazuju Podaci organizacije Ember. 

Ulaganje u sektor obnovljive energije je u prethodnom periodu izazvalo interesovanje investitora u Srbiji, gde država organizuje aukcije za dodelu tržišnih premija za ulaganja u OIE. "Isplativo je ulagati u obnovljive izvore u Srbiji u odnosu na cenu električne energije koja se dobija iz uglja", ocenjuje Popović.

Kroz trogodišnji plan aukcija, energetski sistem Srbije trebalo bi da dobije 1.300 MW zelene energije iz privatnih investicija. Ministarstvo energetike je projektovalo da će, zahvaljujući ulaganjima privatnog sektora, Srbija do kraja decenije obezbediti novih 3,5 GW zelene energije, što znači da će skoro svaki drugi megavat-sat proizvedene električne energije biti iz OIE. 
"Država bi trebalo da pre svega bude regulator, koji obezbeđuje stabilna pravila, mrežnu infrastrukturu i omogućava da se povećane količine energije iz OIE balansiraju u sistemu", kaže Popović. Kako dodaje, ostatak bi trebalo prepustiti tržištu. "Smatram da investicije u sektor obnovljive energije treba da budu vođene privatnim sektorom", dodaje Popović i ističe da je važno da se stvori klima za "širok dijapazon investitora, od velikih preduzeća, preko malih i srednjih do prozjumera", ističe Popović.