Elektrifikacija pod pritiskom - može li evropska auto-industrija izbeći milijarde evra kazni?

Evropska automobilska industrija suočena je sa tri glavna rizika u 2026, kaže za Bloomberg Adria TV Maria Linkova Nijs, direktorka za planiranje i strategiju Evropske asocijacije proizvođača automobila (ACEA), sa sedištem u Briselu. To su napori ka dekarbonizaciji, kako da osvoji nova tržišta, ali i širi trend deindustrijalizacije Evrope, koji negativno utiče na auto-industriju.

"Proizvođači imaju rok da se do 2030. godine usklade sa ciljevima za smanjenje emisija CO2 za 55 odsto", podseća Linkova Nijs. "To zahteva mnogo jači razvoj tržišta električnih automobila nego do sada - ako to tržište ne poraste značajno u narednih pet godina, proizvođači će se suočiti s rizikom da plate milijarde evra za kazne", ističe ona. 

Evropska unija je u decembru prošle godine postigla privremeni sporazum o izmeni Evropskog klimatskog zakona (ECL), uvodeći obavezujući međucilj za 2040. godinu – smanjenje neto emisija gasova sa efektom staklene bašte (GHG) za 90 odsto u odnosu na nivoe iz 1990. godine.

Ovaj novi cilj predstavlja ključan korak ka dugoročnom cilju EU da postigne klimatsku neutralnost do 2050. godine. "Komisija je uvažila zahteve industrije za fleksibilnijim, pragmatičnijim pristupom dekarbonizaciji. Međutim, smatramo da ciljevi treba da postanu još fleksibilniji, naročito do 2030. godine", ocenjuje Linkova Nijs. "Prosperitetna evropska industrija ne može doprineti uspešnoj dekarbonizaciji, posebno kada je reč o automobilskom sektoru - zato je važno da se obezbedi dosledna podrška proizvodnji baterija u Evropi", ističe. 
Elektrifikacija ostaje tema broj jedan u evropskoj automobilskoj industriji, a Srbija radi na stvaranju "stabilnijeg ekosistema za razvoj e-mobilnosti", saopštila je nedavno Srpska asocijacija uvoznika vozila i delova.

Kako su saopštili, u saradnji sa Privrednom komorom Srbije pripremaju nacionalnu strategiju elektrifikacije, koja će razraditi teme kao što su izgradnja infrastrukture i uvođenje podsticaja za korišćenje električnih vozila.

Bloomberg

 

Od Evropske unije, koja intenzivno razvija infrastrukturu za električna vozila, Srbija može da nauči pokoju lekciju, smatra Linkova Nijs. "Važno je da se ne samo uvede regulativa, nego i da se stvore uslovi koji omogućavaju njeno sprovođenje", ocenjuje. " Podsticaji za kupovinu, kao i drugi fiskalni podsticaji, ključni su da premoste jaz između troškova električnog vozila i vozila sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem", dodaje.

"Iako je početni trošak kupovine električnog vozila veći od vozila na benzin ili dizel, to se i dalje može nadoknaditi jeftinijom električnom energijom", kaže Linkova Nijs. "Ukoliko se obezbedi da je cena električne energije za korisnike električnih vozila niža od troškova punjenja rezervoara gorivom, ta opcija će, naravno, postati atraktivnija, kako za cenovno osetljive potrošače, tako i naročito za komercijalne operatere", zaključuje. 

Dok elektrifikacija ostaje glavni trend u 2026, ona očekuje  "pojavu pristupačnijih modela automobila tokom godine". Uz sve veću polarizaciju u svetu i pretnju carinama "teško je isključiti mogućnost nove krize", smatra.  "Naravno, to drži proizvođače na oprezu, a prepoznaje i Evropska unija, koja radi na uspostavljanju novog zakonskog okvira, kako bi zaštitila tržište", naglašava Linkova Nijs.