Zavirili smo u fabriku BMW-a u kojoj se reciklira svaki automobilski deo

Proizvođači automobila su već godinama na meti kritičara i regulatora zbog zagađenja koje vozila i njihova proizvodnja stvaraju. Taj pritisak, doduše, ne iznenađuje, s obzirom na to da su, prema podacima Evropske agencije za životnu sredinu, automobili odgovorni za oko četvrtinu ukupnih emisija ugljen-dioksida (CO₂) u Evropskoj uniji (EU). Tome treba dodati i zagađenje koje potiče od same proizvodnje, trošenje prirodnih resursa, kao i otpad koji čitava industrija generiše. U potrazi za rešenjima koja bi smanjila negativan uticaj na životnu sredinu, rasprava o održivosti auto-industrije najčešće se svodi na elektrifikaciju, čime se otvara pitanje da li se time zaista može rešiti suštinski problem.

Dok električni automobili dominiraju javnim diskursom kao gotovo jedino rešenje za klimatske izazove, ispod radara prolazi činjenica da jedan poznati proizvođač automobila već godinama razvija drugačiji model održivosti. Naime, BMW grupa decenijama unazad primenjuje princip cirkularne ekonomije u proizvodnji, To pristup koji bi ubuduće mogao da ima sve značajniju ulogu za čitavu industriju, i to ne samo iz ugla održivosti, već i zbog ušteda u nabavci materijala.

U minhenskom predgrađu Unteršlajshajm (nem. Unterschleißheim), BMW Grupa ima sopstveni sistem reciklaže, u okviru kojeg delovi vozila koji bi inače završili kao otpad dobijaju novu vrednost. Sve to pokazuje da održivost u automobilskom sektoru ne zavisi isključivo od vrste pogona, već i od odgovornog upravljanja resursima tokom čitavog životnog veka vozila - od dizajna i proizvodnje, preko korišćenja, pa sve do zbrinjavanja.

Foto: BMW Group

Kako se recikliraju vozila

O čemu se tačno radi? U okviru BMW Grupe u Nemačkoj već 30 godina posluje Recycling and Dismantling Centre (RDC), u kojem se rastavljaju predserijska vozila. Reč je o automobilima koji se ne mogu plasirati na tržište, ali bi bez ovog procesa postali deo otpada. Umesto toga, kroz RDC, kako navode iz kompanije, svake godine prođe nekoliko hiljada takvih vozila, iz kojih se izdvajaju svi upotrebljivi materijali i vraćaju u proizvodnju.

Čitav proces reciklaže započinje kontrolisanim deaktiviranjem bezbednosnih sistema i ispumpavanjem svih tečnosti. U sledećoj fazi akcenat je na ponovnoj upotrebi pojedinih komponenti: funkcionalni delovi u dobrom stanju i sa serijskim statusom ne zbrinjavaju se kao otpad, već se prosleđuju ovlašćenim trgovcima za dalju prodaju. Nakon toga, pomoću specijalnog bagera, izdvajaju se određeni materijali, poput bakra iz kablovskih snopova. Kada se uklone blok motora i menjač, preostali deo vozila se presuje i usitnjava u reciklažnom postrojenju. Ciljano razdvajanje metala omogućava da otpad ponovo postane sirovina, objašnjavaju iz BMW-a, što je važno ne samo iz ekološke, već i iz finansijske perspektive.

"Naš cilj je da obezbedimo da vozila na kraju svog životnog veka, koji u Nemačkoj u proseku iznosi 21 godinu, postanu izvor sirovina za nova vozila", ističu iz kompanije.

Foto: BMW Group

S obzirom na to da električni automobili, specifični po baterijskom pogonu, imaju sve veći značaj u proizvodnji, BMW je 2024. godine pokrenuo panevropsko partnerstvo sa kompanijom SK tes, vodećim pružaocem rešenja za čitav životni ciklus tehnologije. U saradnji s njima, posebnim procesom reciklaže izdvajaju se kobalt, nikl i litijum iz korišćenih baterija, koji se potom vraćaju u lanac vrednosti za proizvodnju novih baterija. Ovaj zatvoreni sistem trebalo bi da se tokom ove godine proširi i na SAD, Meksiko i Kanadu, poručili su iz kompanije.

Važnost štednje materijala

Razloga zbog kojih je ovakav pristup važan ima više, a prvi i najočigledniji jeste, naravno, održivost. Alexander Schüll, rukovodilac RDC-a, naglašava da održivost mora biti polazna tačka svake ozbiljne industrijske transformacije, jer je tek tada, kako kaže, moguće govoriti o istinski kružnom načinu razmišljanja.

Foto: BMW Group

Međutim, upravo bi cirkularna ekonomija mogla da reši i druge probleme koji opterećuju industriju. Automobilski sektor se poslednjih godina suočava s izazovima u lancima snabdevanja, dok visoka inflacija i rast cena sirovina značajno utiču na poslovne rezultate brojnih proizvođača automobila. Upravo zato ovakav princip rada može znatno da smanji zavisnost od sirovina do kojih je sve teže dolaziti.

Kako?

Kao dobar primer, iz BMW-a navode da savremena vozila sadrže između 1,5 i tri kilometra kablova, uglavnom izrađenih od bakra, čija cena i dostupnost snažno osciliraju. Bakar je jedan od najrasprostranjenijih metala na svetu i koristi se u gotovo svemu što je elektrifikovano, zbog čega potražnja za njim raste. Istovremeno, daleko je od izvesnog da će ponuda ovog metala biti dovoljna - kako zbog niza zastoja u proizvodnji poslednjih meseci, tako i zbog poteškoća u otvaranju novih rudnika i proširenju postojećih kapaciteta.

Pored toga, mnogi delovi automobila bogati su aluminijumom, dok katalizatori sadrže plemenite metale poput platine, rodijuma i paladijuma. Reč je o materijalima čija se eksploatacija povezuje sa visokim ekološkim troškovima, ali i sa rastućim tržišnim cenama.

Foto: BMW Group

Upravo zato njihovo recikliranje i ponovna upotreba postaju strateško pitanje, a ne samo ekološki čin.

"Promovisanje cirkularne ekonomije predstavlja važnu stratešku temu za BMW Grupu. Razvoj proizvoda koji se mogu reciklirati, povećanje udela sekundarnih materijala u našim komponentama i zatvaranje ciklusa imaju podjednako važnu ulogu", poručila je Nadine Philipp, potpredsednica za održivost u mreži dobavljača u BMW-u. "Kroz cirkularnu ekonomiju dodatno povećavamo i otpornost naših lanaca snabdevanja."

Regulativa kao dodatni pritisak

Dodatni pritisak na industriju dolazi i iz Evropske unije - kroz njene klimatske politike. Iako su krajem prošle godine evropski regulatori ublažili jednu od svojih najambicioznijih odluka - zabranu prodaje novih automobila sa benzinskim i dizelskim motorima od 2035. godine - obaveze za proizvođače i dalje ostaju visoke.

Prema novim pravilima, 90 odsto novih putničkih i lakih komercijalnih vozila moraće da ima nulte emisije, čime se ostavlja ograničen prostor za plagin hibride i manji broj vozila sa klasičnim motorima. Međutim, deo proizvodnje koji neće biti klimatski neutralan moraće da se kompenzuje drugim zelenim merama unutar fabrika. Upravo zato bi reciklaža materijala u proizvodnji i racionalnije korišćenje sirovina s vremenom mogli da dobiju sve veći značaj.

 

Kako bi se promene zaista i dogodile, iz kompanije objašnjavaju da stečena znanja iz RDC-a koriste za prilagođavanje proizvodnih procesa u fabrikama BMW-a. Zbog toga se u razvoju novih vozila sve veći prioritet daje metodama koje olakšavaju kasnije rastavljanje i razdvajanje materijala po vrstama. Tako su, na primer, klasični postupci lepljenja zamenjeni inovativnim rešenjima spajanja, koja omogućavaju jednostavnije razdvajanje pojedinačnih delova.

U tom kontekstu cirkularne ekonomije, RDC se ne bavi samo reciklažom, već i završnom fazom životnog ciklusa automobila: pitanjem kako ih u budućnosti reciklirati brže, efikasnije i uz veću vrednost, ali i kako ih dizajnirati tako da se omoguće ponovna upotreba, popravka ili obnovljena proizvodnja što većeg broja komponenti.

Foto: BMW Group

Svesni značaja ovakvog pristupa, u BMW-u podržavaju i spoljašnja istraživanja usmerena na razvoj inovativnih procesa reciklaže koji štede resurse i povećavaju ekonomsku efikasnost. U okviru tog rada dokumentuju potrebne korake i pohranjuju ih u međuproizvođačku bazu podataka, koju besplatno dele sa oko 3.000 reciklera u 41 zemlji.