Grujić: Auto-industrija u krizi, ali ZF planira nove projekte u Srbiji

Proizvodi povezani sa auto-industrijom i mobilnošću čine oko 50 odsto izvoza Srbije u Nemačku, koja je po značaju robne razmene sa Srbijom na prvom mestu, sa udelom od 13,3 odsto. Iako se nemačka privreda suočava s ozbiljnim usporavanjem, izvoz robe iz Srbije na to tržište ne pada. On je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prošle godine bio veći za 7,7 odsto u odnosu na 2024. i dostigao je oko pet milijardi evra. 

Nemačka automobilska industrija, koja je jedan od stubova evropske ekonomije, ulazi u sve dublju krizu zbog rastućih trgovinskih pritisaka i naglog uspona kineske konkurencije, koji su doveli do pada prodaje i usporavanja izvoza. To se još ne oseća značajno kada je reč o izvozu svih komponenti iz Srbije, ali se oseća kada je reč o investicijama i smanjenju broja radnika. 

Vrednost izvoza ukupne proizvodnje motornih vozila i prikolica, prema podacima MAT-a, u 2025. bio je oko 4.057 miliona evra, što čini 12,3 odsto ukupnog izvoza. Ova oblast beleži kumulativni rast izvoza od 32,5 odsto, dok je međugodišnji rast u decembru 2025. iznosio 103,5 odsto, što ukazuje na izuzetno povoljnu trenutnu izvoznu dinamiku zahvaljujući proizvodnji električnog automobila "fiat grande panda". Najveći deo izvoza iz ove oblasti usmeren je u Nemačku (30,5 odsto).

U okviru ove oblasti, dominantnu ulogu u izvozu ima proizvodnja električne opreme za motorna vozila, koja čini gotovo polovinu ukupnog izvoza, a beleži kumulativni rast od oko 0,2 odsto. Rast beleže i proizvodnja sedišta i pribora za motorna vozila. Međutim, proizvodnja karoserija je opala za 14 odsto, pa samim tim i njihov izvoz. Grupa proizvodnja guma za vozila, koja dominira sa učešćem od oko 44 odsto u izvozu ove oblasti, beleži kumulativni rast od 25,4 odsto. Napominjemo da su američke vlasti sredinom decembra 2025. zabranile uvoz guma proizvedenih u fabrici kineske kompanije Linglong u Zrenjaninu, zbog sumnje da su u procesu proizvodnje korišćeni oblici prisilnog rada. To ograničenje može poremetiti dinamiku proizvodnje i izvoza ove oblasti u 2026. godini.

 

 

Zbog smanjenog obima poslovanja, fabrika Jura, koja proizvodi kablove, najavila je da će reorganizovati poslovanje u fabrici u Leskovu tokom prvog kvartala ove godine, što podrazumeva da će deo radnika biti otpušen, a deo poslat na plaćeno odsustva. Do sada nije bilo reči o konkretnom broju radnika koji će biti pogođeni merama restrukturiranja. Krajem prošle godine, fabrika Leoni, dobavljač proizvoda za upravljanje energijom i podacima u automobilskoj industriji, odlučila je da zatvori proizvodni pogon u Malošištu kod Doljevca, gde je radilo skoro 2.000 ljudi, što nije mali broj s obzirom na to da automobilska industrija u Srbiji zapošljava tek oko 100.000 ljudi. Ova nemačka fabrika, koja u Srbiji ima više proizvodnih pogona, od prošle godine je vlasništvo kineskog Luxshera.

Nemačka kompanija Draxlmaier, svetski proizvođač kablovskih setova za automobilsku industriju, najavila je da će nakon 17 godina poslovanja u Srbiji zatvoriti svoju fabriku u Zrenjaninu.

Nemački dobavljač u automobilskoj industriji Aumovio, nastao kao spinof kompanija automobilske grupe Continental, planira da otpusti oko 230 radnika u Srbiji, što je deo širih mera štednje koje će primeniti i na drugim tržištima.

 

 

Tokom protekle godine, broj radnika morao je da smanji i nemački ZF, multinacionalna kompanija koja se bavi razvojem naprednih tehnologija za vozila, a spada u top pet stranih investitora u automobilsku industriju Srbije.

"Prošli smo kroz ozbiljne izazove, a uspeli smo da optimizujemo troškove tokom protekle godine", kaže za Bloomberg Adria TV Milan Grujić, generalni direktor ZF Srbija. "Globalna strategija ZF je da lokalno proizvodi što više proizvoda za lokalno tržište, a naša kompanija u Srbiji je strateška lokacija za snabdevanje kupaca na evropskom kontinentu", ističe Grujić i dodaje da sada planiraju "nove projekte", ali za ne želi da otkrije detalje. 

Iako je Trumpova pretnja carinama i dalje živa, ZF "ima proizvodne pogone u Americi", što im omogućava da donekle amortizuju neizvesnost. "Ovo je možda najveća transformacija automobilske industrije ikada, pritisci koje trenutno osećamo su veoma značajni", ocenjuje Grujić.

ZF Srbija  Fabrike nemačkog ZF u Pančevu

 

Jedan od faktora, kako dodaje, predstavlja stagnacija prodaje. "Mi ne beležimo rast prodaje novih vozila, to je jedan od faktora", kaže i dodaje da se ulaganja proizvođača automobila u razvoj električnih vozila zasad nisu potpuno isplatila.

"Imamo pad prodaje, samim tim i veliku amortizaciju, pa kompanije razmišljaju o tome kako da što bolje iskoriste resurse, pa se u ovom periodu intenzivno donose odluke o tome gde će se šta proizvoditi", navodi.

Adut Srbije, smatra Grujić, jeste blizina Evropske unije i razvijeni spoljnotrgovinski odnosi sa blokom. Kao prednost to vide i kompanije iz Kine, kojih je prethodnih godina sve više na srpskom tržištu automobila i delova. Najveći kineski investitor u automobilsku industriju Srbije je Linglong, koji drži fabriku guma u Zrenjaninu. "Kao globalna kompanija, ZF je prisutan i u Kini, gde tražimo partnere za razvoj novih proizvoda", kaže Grujić. Kako dodaje, vidljiv rast prisustva kineskih kompanija na tržištu Srbije doneo im je "nove prilike za saradnju".

U narednom periodu, na evropskom i američkom tržištu automobila "ne očekuje se veliki rast", ali kompanije poput ZF zato gledaju u pravcu širenja na azijskim tržištima. "Tamo vidimo potencijalni rast, pa će kompanija intenzivirati aktivnosti u tom regionu", kaže Grujić.