Procenuje se da u Srbiji ima oko pet miliona bespravno izgrađenih objekata, a polovina bi uskoro mogla da bude upisana u katastar nepokretnosti. Skoro 2,5 miliona prijava je podneto za upis bespravne gradnje, pre nego što je 8. februara istekao rok za sve, osim za verske zajednice, koje imaju još mesec dana da prijave svoje objekte.
Novi Zakon o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima, koji je stupio na snagu u oktobru prošle godine, uveo je administrativnu proceduru, kojom se utvrđuje pravo svojine na bespravno izgrađenim objektima, posle čega se upisuju u katastar nepokretnosti. Postoji "velika razlika" između nekretnina koje su uknjižene i izgrađene u skladu sa građevinskom dozvolom i upotrebnom dozvolom, kao i nekretnina koje su upisane po novom zakonu, odnosno po specijalnim uslovima, kaže za Bloomberg Adria TV Ivana Stajić Panjik, agent za nekretnine u agenciji Keller Williams Cvetković Roškov.
Nakon što upis bude završen, očekuje se raslojavanje cena. "Imaćemo starogradnju uknjiženu po novom zakonu, koja će imati nižu cenu nego starogradnja koja je izgrađena u skladu sa regulativom", ističe Stajić Panjik. Agencije za nekretnine ne mogu da prometuju nekretnine koje nisu uknjižene – ako ste skoro 2,5 miliona novih objekata upiše u katastar, ponuda na tržištu će porasti. "Kao agenti, dobićemo i veću odgovornost, jer će se povećati potreba za pravnim vođenjem kroz kupovinu", ističe Stajić Panjik.
Kako pojašnjava, nekretnine koje se budu pojavile posle upisa pod novom zakonu biće dostupne "keš kupcima, kao i za kredite kod određenih banaka, pa će kupci ulaziti u transakcije sa dozom rezerve". "U slučaju elementarnih nepogoda, ove nekretnine neće biti obuhvaćene nadoknadama štete koje daje država, moguća su i ograničenja kada su u pitanju buduće rekonstrukcije", naglašava Stajić Panjik.
Prema poslednjim dostupnim podacima, tržište nekretnina je u trećem kvartalu prošle godine vredelo oko 1,8 milijardi evra, što je međugodišnji rast od 2,2 odsto, iako je zaključeno manje kupoprodajnih ugovora nego u istom periodu 2024. U prva tri kvartala prošle godine, rast cena bio je nešto blaži nego prethodno. "Cene nekretnina ulaze u fazu korekcije i stabilizacije", ocenjuje Stajić Panjik. "Prošla godina nam je pokazala da kupci počinju da biraju kvalitet i sigurnost u odnosu na kvantitet", dodaje. Ona očekuje da će u 2026. investitori "mudrije birati lokacije. Kako dodaje, "usporiće novogradnja u oblastima gde postoji veća koncentracija nekretnina koje su nelegalno izgrađene, a ispunjavaju uslove da se upišu u katastar pod novom zakonu.
Opširnije
Produžen rok za legalizaciju, do sada podneto više od dva miliona prijava
Građani Srbije će moći još do nedelje u ponoć da prijave bespravno izgrađene objekte, pošto je rok produžen zbog povećanog interesovanja, a do sada je stiglo više od dva miliona prijava.
05.02.2026
Nema šoka, ali nema ni zamaha - nekretnine se u Srbiji manje kupuju, a šta je sa cenama?
Podaci RGZ-a pokazuju da rast cena nije zaustavljen. U Beogradu su prosečne cene stanova u starogradnji porasle za 21 odsto godišnje, dok je novogradnja skuplja za šest odsto.
15.01.2026
Garaže se u Beogradu prodaju brže od stanova, koje su cene?
Ostavivši mnoge bez daha prošle godine sa cenom od čak 73.000 evra na Vračaru, može se reći da se garažni prostori ipak ove godine kreću po nešto nižim cenama.
18.12.2025
Beograd privlači luksuz - očekuje se 15 novih hotela pre Expo 2027
Prema evropskim podacima, uprkos globalnim nesigurnostima, tržište nekretnina je u prva tri kvartala 2025. godine pokazalo otpornost, sa rastom od devet odsto godišnje.
11.12.2025
Najviše prijava za upis bespravne gradnje podneto je u Beogradu, najviše u opštinama Palilula i Zemun, prenela je Radio-televizija Srbije (RTS). Zatim slede Niš, Kragujevac i Novi Sad. Prva rešenja prijave za upis svojine, gde nema pritužbi, građani mogu očekivati već u narednih nekoliko dana na svojim kućnim adresama. Rok za primedbe je mesec dana, rekao je za RTS Ranko Šekularac, državni sekretar u Ministarstvu građevinarstva.
Zakon o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima omogućio je da vlasnici bespravnih objekata ozakone svoju imovinu uz naknadu od 100 do 1.000 evra. Troškovi naknade zavise su od površine objekta i mesta gde se nepokretnost nalazi, a plaćanja su oslobođeni primaoci socijalne pomoći, osobe sa invaliditetom, borci, samohrani roditelji i porodice sa troje i više dece.
Zakonom je takođe propisano da se objekti najpre evidentiraju, a zatim upišu u katastar nepokretnosti, čime se vlasnicima omogućava da u potpunosti raspolažu svojom imovinom, uključujući prodaju, prenos nasledstvom, zasnivanje hipoteke, kao i zakonito priključenje na komunalnu i ostalu infrastrukturu. Istim propisom uvodi se i politika nulte tolerancije prema novoj nelegalnoj gradnji, jer će nakon stupanja zakona na snagu svi objekti izgrađeni bez važeće građevinske dozvole, odnosno bez odobrenja za izvođenje radova, biti evidentirani kao državna svojina.
.webp){kind=icon}
